11-20

Front

11. Sociološke teorije: Karl Marks i marksistička teorija

Back

1. Karl Marks je razvio marksističku teoriju koja analizira društvo kroz prizmu klasne borbe i ekonomskih odnosa. Marksisti veruju da su društveni konflikti između različitih klasa glavni pokretači društvenih promena i da kapitalizam stvara nepravde koje će dovesti do revolucije.

Front

12. Sociološke teorije: marksistička teorija posle Karla Marksa

Back

Nakon Marksa, marksističku teoriju razvijali su brojni mislioci. Lenjin je naglašavao ulogu partije u vođenju revolucije, dok je Antonio Gramši uveo pojam kulturne hegemonije, objašnjavajući kako vladajuća klasa održava moć kroz ideologiju i kulturu. Savremeni marksizam se prilagodio novim društvenim uslovima, ali je zadržao fokus na nejednakosti i kritici kapitalizma.

Front

13. Savremene sociološke teorije: funkcionalizam

Back

1. Funkcionalizam, koji je razvijen od strane Emila Durkheima, analizira društvo kao skup povezanih delova koji funkcionišu zajedno kako bi očuvali društveni red i stabilnost. Funkcionalisti proučavaju kako različite društvene institucije i norme doprinose ukupnom funkcionisanju društva. . Kritika funkcionalizma je da zanemaruje sukobe i društvene promene.

Front

14. Savremene sociološke teorije: strukturalizam i poststrukturalizam

Back

Strukturalizam polazi od ideje da ispod površine društvenih pojava postoje duboke strukture koje određuju ponašanje i značenja. Najpoznatiji predstavnici su Klod Levi-Stros u antropologiji i Luj Altiser u sociologiji.

Poststrukturalizam, koji se javlja kasnije, odbacuje ideju stabilnih struktura i naglašava promenljivost, fragmentarnost i višeznačnost društvenih pojava. Predstavnici poststrukturalizma su Mišel Fuko, Žak Derida i drugi. On naglašava moć diskursa i relativnost znanja

Front

15. Savremene sociološke teorije: strukturalizam Kloda Levi-Strosa

Back

Klod Levi-Stros smatrao je da ljudska misao funkcioniše kroz univerzalne strukture, posebno kao sto su: priroda–kultura, život–smrt. Njegov rad pokazuje da različite kulture imaju zajedničke obrasce mišljenja. Levi-Stros je smatrao da se društvene pojave mogu razumeti kroz analizu tih dubinskih struktura. Njegov doprinos je bio ključan za razvoj strukturalizma u društvenim naukama.

Front

16. Odnos između strukturalizma i drugih društvenih teorija

Back

Strukturalizam se razlikuje od funkcionalizma po tome što ne naglašava funkciju institucija, već dubinske obrasce koji oblikuju društvo. U odnosu na marksizam, strukturalizam manje pažnje posvećuje ekonomiji i klasama, a više simbolima i značenjima. U poređenju s interakcionizmom, strukturalizam naglašava nesvesne i univerzalne obrasce, dok interakcionizam proučava svakodnevne interakcije. Poststrukturalizam je nastao kao kritika strukturalizma, jer odbacuje ideju stabilnih i univerzalnih struktura

Front

17. Savremene sociološke teorije: postmodernizam

Back

Postmodernizam se javlja u drugoj polovini 20. veka kao kritika modernističkih ideja o napretku, racionalnosti i univerzalnim istinama. Predstavnici su Žan Fransoa Liotar, Mišel Fuko, Žan Bodrijar.

U društvu postmodernog doba dominiraju mediji, potrošnja i simulacije stvarnosti. Kritika postmodernizma je da previše relativizuje i otežava pronalaženje čvrstih kriterijuma istine.

Front

18. Savremene sociološke teorije: Baumanova fluidna modernost

Back

Zigmunt Bauman je uveo pojam „fluidna modernost“ da bi opisao savremeno društvo. On smatra da se modernost više ne zasniva na stabilnim institucijama i trajnim vrednostima, već na promenljivosti, nesigurnosti i fleksibilnosti. Ljudi u fluidnoj modernosti stalno menjaju poslove, identitete i odnose.

Društvo je je sve vise nesigurno, što stvara osećaj nestabilnosti. Baumanova teorija pomaže da razumemo izazove globalizovanog i digitalnog sveta.

Front

19. Savremene sociološke teorije: koncept umreženog društva Manuela Kastelsa

Back

1. Manuel Castells je razvio teoriju umreženog društva koja se fokusira na uticaj informacionih tehnologija i globalnih mreža na društvene strukture. Prema ovoj teoriji, društva postaju sve više povezani kroz digitalne i komunikacione mreže.

3. Internet i digitalne tehnologije menjaju ekonomiju, politiku i kulturu. Kastelsova teorija objašnjava kako globalizacija i digitalizacija oblikuju savremeni svet.

Front

20. Teorije o kretanju društva: teorije progresa

Back

Teorije progresa smatraju da društva prolaze kroz linearan razvojni put ka sve većem napretku i civilizaciji. Ove teorije često uključuju ideje o tehnološkom napretku, ekonomskom razvoju i poboljšanju životnog standarda kao indikativima društvenog napretka.