21-30

Front

21. Teorije o cikličnom kretanju

Back

Teorije cikličnog kretanja predviđaju da društva prolaze kroz ponovljene cikluse uspona i opadanja. Ove teorije uključuju ideje o društvenim, političkim i ekonomskim ciklusima koji se neprekidno ponavljaju kroz istoriju.

Ove teorije naglašavaju ponavljanje obrazaca u istoriji, ali se kritikuju jer zanemaruju mogućnost trajnog progresa.

Front

22. Različite teorije o nastanku države

Back

Postoji više teorija o poreklu države:

• Patrijarhalna teorija – država nastaje iz porodice i širenja vlasti oca (Aristotel).

• Teološka teorija – država je božanskog porekla i vlast dolazi od Boga (Toma Akvinski).

• Teorija društvenog ugovora – ljudi su sklopili ugovor radi sigurnosti (Hobz, Lok, Ruso).

• Marksistička teorija – država nastaje kao instrument vladajuće klase radi očuvanja moći.

• Nasilna teorija – država nastaje osvajanjem i potčinjavanjem slabijih grupa.
  Svaka od ovih teorija naglašava različite aspekte porekla države.

Front

23. Anarhističko poimanje države

Back

Anarhisti veruju da je država suvišna i da je izvor represije. Oni zagovaraju društvo bez vladavine, gde se odnosi između ljudi zasnivaju na slobodnom udruživanju i voljnoj saradnji, umesto na centralizovanoj vlasti.

Najpoznatiji predstavnici su Mihail Bakunjin, Pjotr Kropotkin i Pjer Žozef Prudon.

Front

24. Liberalističko shvatanje države

Back

1. Liberalizam vidi državu kao neophodnu za zaštitu individualnih sloboda i prava. Država treba da bude ograničena i da se fokusira na obezbeđivanje sigurnosti, pravde i slobode, dok ostale aspekte života ostavlja slobodnim za individualne odluke.

Naglašava se sloboda pojedinca, tržišna ekonomija i demokratija. Kritika je da liberalizam često zanemaruje socijalne nejednakosti.

Front

25. Marksističko tumačenje države

Back

1. Marksisti smatraju da je država alat vladajuće klase za očuvanje svojih interesa i kontrolu nad radnom klasom. Prema Marksističkoj teoriji, država služi za održavanje ekonomskih nepravdi i klasne dominacije.

Front

26. Birokratsko razumevanje države

Back

Najpoznatiji predstavnik birokratskog shvatanja države je Maks Veber. On je smatrao da je birokratija racionalan oblik organizacije vlasti, zasnovan na pravilima, hijerarhiji i stručnosti. Država se posmatra kao aparat koji funkcioniše kroz administraciju i službenike.

Prednost birokratije je efikasnost i predvidljivost, ali mana je što može dovesti do rigidnosti i otuđenja. Veber je naglašavao da moderna država ne može funkcionisati bez birokratskog aparata.

Front

27. Pojam i karakteristike države i pravna država

Back

Država je politička organizacija društva koja poseduje monopol nad legitimnom upotrebom sile na određenoj teritoriji. Njene osnovne karakteristike su: teritorija, stanovništvo, vlast i pravni poredak.

Pravna država je oblik države u kojoj vlast deluje u skladu sa zakonima, a građanima su zagarantovana prava i slobode. Osnovni principi pravne države su: vladavina prava, podela vlasti, nezavisno sudstvo i zaštita ljudskih prava. Pravna država je ideal kojem teže savremene demokratije.

Front

28. Poststrukturalistički i feministički teorijski pogled na državu

Back

Poststrukturalisti, poput Mišela Fukoa, smatraju da država nije jedini izvor moći. Država se posmatra kao mreža odnosa moći, a ne samo aparat prinude.

Feminističke teorije kritikuju državu kao patrijarhalnu instituciju koja održava rodnu nejednakost. One naglašavaju potrebu da se država transformiše kako bi obezbedila ravnopravnost polova i zaštitu prava žena. Ovi pristupi proširuju razumevanje države izvan klasičnih teorija.

Front

29. Oblici kretanja društva

Back

Društva se mogu kretati kroz različite oblike promena:

• Progresivno kretanje – stalni napredak ka višem stepenu razvoja.

• Cikličko kretanje – ponavljanje obrazaca uspona i pada.

• Regresivno kretanje – nazadovanje i gubitak dostignutog nivoa razvoja.

• Dijalektičko kretanje – razvoj kroz sukobe i protivrečnosti (Marks).
  Ovi oblici pokazuju da društveni razvoj nije jednosmeran, već složen i višestruk.

Front

30. Pojam i osnova shvatanja politike

Back

1. Politika se odnosi na aktivnosti i procese povezane sa upravljanjem i vođenjem društva. Osnova shvatanja politike uključuje analizu moći, vlasti, donošenja odluka i upravljanje resursima.