Средњовековна књижевност

СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ

одлике и подела

​Књижевност средњег века везује се за појаву хришћанства на словенским просторима, првог словенског књижевног језика и првих књига. Обухвата период од пропасти Римског царства (476. год.) до појаве ренесансе (14. и 15. век), а на нашим просторима траје до 18. века.

И архитектура, ликовна и музичка уметност имају религиозни карактер. У музици је заступљено хорско певање, а у ликовној уметности иконе и фреске.

​Остале уметности

Пише се о Богу и Богородици, о свецима, апостолима и црквеним мученицима (божјим људима). Наглашава се пролазност и ништавност свега што је телесно и земаљско, а велича се оно што је духовно.

​Књижевност

Теме средњовековне књижевности

• Молитве

• Летописи

• Хронике

• Повеље

• Родослови

​Средњовековна књижевност, према пореклу или постанку, може бити ПРЕВОДИЛАЧКА и ОРИГИНАЛНА, а према облику ПОЕЗИЈА и ПРОЗА. Средњовековне књижевне врсте су:

• Хагиографије

• Апокрифи

• Романи и приповетке

• Похвале

• Српске средњовековне биографије

ХАГИОГРАФИЈЕ

су прве црквене књиге у којима су приказани животи црквених мученика, људи који су страдали за Бога и хришћанску веру. У њима су описани и животи испосника који су се одрекли земаљског света и живе у ћелијама или пећинама, потпуно предани молитвама. Поред тога, говоре и о свецима, описујући њихов живот од рођења до смрти, наводећи и чудеса која светац, односно његове мошти, чине након смрти. Хагиографије су познате и под именом житија светаца.

Познате хагиографије: Живот Алексија, божјег човека, Житије Светог Ћирила, Житије Светог методија, Живот Светог Петра Коришког...

АПОКРИФИ

су религиозно-књижевни записи на библијске теме, али их црква одбацује и забрањује због тога што су супротне традицији библијског канона. Из тог разлога, апокрифне књиге су познате и као јеретичке књиге.

Познати апокрифи: Књига о Адаму и Еви, Откровење Варухово.

РОМАНИ И ПРИПОВЕТКЕ

спадају у преводилачку врсту, што значи да у српској средњовековној књижевности нико није писао оригиналне романе и приповетке, већ су ова дела превођена из других језика.

Најпознатији су: Роман о Троји, Александар Велики...

Приповетке: О премудром Соломону и жени његовој, Езопов живот

МОЛИТВЕ

су лирска врста са религиозним обележјем. Написане су у виду директног обраћања Богу и Богородици и имају одређену (устаљену) структуру: Прво се изражава захвалност, затим следи исповедање своје грешности и маленкости, са наглашеним тоном кајања и скрушености, а на крају се исказује молба, жеља да се помогне у невољи и да се све преброди уз помоћ Бога, Богоридице или свеца којем се молитва упућује.

ЛЕТОПИСИ

су историографска врста која у српској књижевности настаје у 14. веку. Први летописи били су слични житијима, а такозвани млађи летописи садрже историју династије Немањића и Србије. Основу за њихово стварање чине житија, родослови и записи, а садрже и библијске и општеисторијске елементе.

ПОВЕЉЕ

су писана јавна сведочанства која износе и потврђују одлуку владара или неког другог лица о поклону. Увек су оверена потписом или печатом.