63.64. лекција УАР

63.Скривена меморија, DRAM, SRAM утврђивање 

64.Меморијске технологије и модули у рачунарским системима обрада 

63.Скривена меморија, DRAM, SRAM утврђивање 

Multiple Choice

Како се већина статичких меморија реализује?

• у МОB технологији

• у BОS технологији

• у МОS технологији

• у SOM технологији

Multiple Choice

Шта значи SRAM?

• Static Random Access Memory
• Shared Random Access Memory
• Dynamic Random Access Memory
• Sequential Random Access Memory

Multiple Choice

Зашто се SRAM назива статичка меморија?

• Зато што је спорији од ћелија динамичке меморије.

• Зато што користи флип-флоп за складиштење података, који не захтевају освежавање као ћелије динамичке меморије.

• Зато што користи транзисторе за складиштење података, који захтевају освежавање попут ћелија динамичке меморије.

• Зато што се користи само у мобилним уређајима.

Multiple Choice

Како се углавном користи SRAM меморија?

• За пренос података преко интернета
• За складиштење података на тврдим диском
• За кеширање података и инструкција у рачунарским системима.
• За писање и читање дискова

Multiple Choice

Где је смештен меморијски контролер?

• У процесору

• У RАM меморији

• На матичној плочи рачунара

• У ROM меморији

Multiple Choice

На шта у великој мери утиче квалитет меморијског контролера?

• Спољашњи изглед и дизајн тастатуре.
• Брзина приступа подацима и стабилност система.
• Величина екрана и боја кућишта.
• Брзина приступа интернету и квалитет звука.

Multiple Choice

Ко се користи за кеш меморију?

• SRAM

• DRAM

Multiple Choice

Ко је бржи?

• SRAM

• DRAM

Multiple Choice

Ко је доступан у већим капацитетима?

• SRAM

• DRAM

Multiple Choice

Ко је једноставан за пројектовање и имплементацију?

• SRAM

• DRAM

Multiple Choice

Ко има већу потрошњу енергије?

• SRAM

• DRAM

Multiple Choice

Која меморија се мора често освежавати (после неколико милисекунди) да би се задржали трошкови?

• SRAM

• DRAM

64.Меморијске технологије и модули у рачунарским системима 

​-        Меморија се уграђује на меморијске модуле, због лакше манипулације (меморијски чипови се обично пакују у мала пластична или керамичка двострука inline паковања (DIP – dual inline package), која се склапају у оквиру меморијских модула). Значи, меморијски модул је група чипова (најчешће 8 или 16) на малом штампаном колу.

Multiple Choice

Шта су меморијски модули?

• Меморијски модули су компоненте рачунара које служе за пренос података преко интернета
• Меморијски модули су компоненте рачунара које служе за складиштење података и програма који се тренутно извршавају.
• Меморијски модули су уређаји за унос података у рачунар
• Меморијски модули су делови рачунара који генеришу електричну енергију

Multiple Choice

Шта је DIP – dual inline package?

• Троредни пакет са контактима на обе стране.
• Дворедни пакет са контактима на обе стране.
• Једноредни пакет са контактима на једној страни.
• Дворедни пакет са контактима само на једној страни.

Multiple Choice

Зашто се меморија се уграђује на меморијске модуле?

• За брзо приступање интернету
• Због брзог приступа подацима и чувања информација.
• За смањење потрошње енергије
• За повећање тежине рачунара

Multiple Choice

Од чега је састављен меморијски модул?

• група чипова (најчешће 8 или 12) на малом штампаном колу

• група чипова (најчешће 18 или 16) на малом штампаном колу

• група чипова (најчешће 8 или 16) на малом штампаном колу

• група чипова (најчешће 8 или 6) на малом штампаном колу

​-        Са развојем рачунарске индустрије, мењали су се и ови модули

-        Меморије се разликују по изгледу и технологији израде

-        Изглед (form factor)- односи се на димензије меморијског модула, број и распоред контаката (пинова).

-        Неки модули имају чипове са обе стране, а неки само са једне стране

Multiple Choice

На шта се односи изглед (form factor) меморије?

• Капацитет меморије
• Димензије меморијског модула, број и распоред контаката (пинова)

• Брзину преноса података
• Број слотова за меморијске модуле
• Спољашњи изглед меморије

​-        Модули нису симетрични. Разлог је да се спречи погрешно стављање модула у слот.

-        Рачунарски системи подржавају само један тип меморијских модула. Мада, у прелазним периодима, подржавали су два типа меморија (по старијем и новијем стандарду).

-        Основни фактори облика меморијских модула: SIMM, DIMM, SO-DIMM, RIMM, SO-RIMM

Multiple Choice

Зашто модули нису симетрични?

• Да би се заштитили подаци

• Да би се повећала меморија

• Да се спречи брисање меморије

• Да се спречи погрешно стављање модула у слот

Multiple Choice

Колико типова меморијских модула подржавају рачунарски системи?

• Пет
• Два
• Четири
• Три
• Један

Multiple Select

Који су основни фактори облика меморијских модула?

• SIMM

• DIMM

• RO-DIMM

• RIMM

• SO-SIMM

Први меморијски модули који су се масовно производили били су 30-пински SIMM-ови (Single In-line Memory Module) који су радили на 5V. Могли су да буду без паритета (тада су имали два или осам чипова по SIMM-у) или са паритетом (имали су три или девет чипова по SIMM-у). Правили су се са капацитетима између 256KB и 8MB и морали су да се инсталирају у пару. Податке су преносили осмобитно и коришћени су у 286, 386 и раним 486 и Applеовим рачунарима).

SIMM (Single Inline Memory Module)- меморијски модул са једним редом контаката

Multiple Choice

Који меморијски модули су се први масовно производили?

• SIMM

• DIMM

• RO-DIMM

• RIMM

• SO-SIMM

Multiple Choice

На ком напону су радили 30-пински SIMM-ови (Single In-line Memory Module)?

• 5V

• 50V

• 25V

• 15V

• 220V

Multiple Choice

Како су преносили податке први SIMM-ови (Single In-line Memory Module)?

• Осмобитно

• Симетрично
• Случајно
• Двоструко
• Серијски

Multiple Choice

Колики капацитет су имали први SIMM-ови (Single In-line Memory Module)?

• између 256МB и 8GB

• између 256MB и 8MB

• између 256GB и 8MB

• између 256KB и 8MB

• између 256KB и 8KB

​Врло брзо у употребу су ушли 72-пински модули. Могли су да буду без паритета или са њим и долазили су са капацитетима од 4MB, 8MB, 16MB и 32MB. Производили су се за две волтаже, од 5 и 3,3V. Ови модули су били 32-битни и коришћени су у каснијим 486 и раним Пентиум рачунарима, као и у каснијим моделима Апплеових рачунара. Код већине 486 плоча било је могуће ставити један 72-пински SIMM, док су Pentium и PowerMac захтевали SIMM-ове у пару).

Multiple Choice

Који рачунари су захтевали SIMM-ове у пару?

• Intel 486 и први Pentium процесори
• Apple Macintosh рачунари
• SIMM-ови су били употребљавани само у пару
• AMD Ryzen процесори

DIMM (Dual In-line Memory Module)

То су модули који имају одвојене пинове с обе стране меморијске плоче, а њихов број може бити 100, 168 или 184 (и SIMM-ови имају пинове с обе стране плоче, али су одговарајући пинови међусобно спојени).

Multiple Choice

Какве пинове имају DIMM (Dual In-line Memory Module)?

• одвојене пинове с обе стране меморијске плоче

• спојене пинове с обе стране меморијске плоче

• одвојене пинове с леве стране меморијске плоче

• одвојене пинове с десне стране меморијске плоче

​У штампачима се користе стопински DIMM-ови, а капацитет им се креће између 16 и 128MB. Податке преносе 64-битно, а постоје у варијантама FPM и EDO, као и SDRAM.

Најраспрострањенији су 168-пински модули. Као FPM и EDO модули раде на напонима од 3,3 и 5V, а као SDRAM на 5V. Податке преносе 64-битно и долазе у капацитетима од 16, 32, 64, 128, 256, 512MB и 1GB. Имају два зареза на основи која иде у меморијски слот.

DIMM модули са 184 пина су по димензијама идентични 168-пинским. Како би се избегло убацивање у погрешан слот, имају само један зарез на основи. Раде на 2,5V и податке преносе 64-битно. Овај облик модула користе DDR SDRAM меморије.

Меморијски модули са 240 пинова раде на 1,8V и имају 64-битни проток. Овај облик се употребљава за DDR 2 меморијске модуле. Пошто ови модули нису компатибилни са 184-пинским DDR слотовима због различите конфигурације пинова и волтаже, зарез на основи се налази на другом месту).

Multiple Choice

На ком напону раде меморијски модули са 240 пинова?

• 180V

• 18V

• 1,8V

• 8V

Multiple Choice

Који DIMM-ови се користе у штампачима?

• DDR4 DIMM-ови
• DDR2 DIMM-ови
• SDRAM DIMM-ови
• стопински

Multiple Choice

Који DIMM-ови су најраспрострањенији?

• 186-пински модули

• 168-пински модули

• 16-пински модули

• 68-пински модули

SO-DIMM (Small Outline DIMM-smanjeni DIMM modul)

Он је подваријанта DIMM модула, уграђује се у преносне рачунаре (имају 72, 144 и 200 пинова).

Multiple Choice

Који меморијски модул се уграђује у преносне рачунаре ?

• SO-DIMM

• DIMM

• RO-DIMM

• RIMM

• SO-SIMM

Multiple Select

Колико пинова имају SO-DIMM?

• 72

• 74

• 200

• 144

• 244

RIMM (Rambus In-line Memory Module)

То je 184-пински модул прекривен алуминијумским хладњацима јер се овај тип меморије много греје због велике брзине приступа (600, 700, 800 MHz) и протока од само 16 бита. Такође, сами чипови су прилично осетљиви. Ови модули раде на напону од 2,5 V који се интерно спушта на 0,5 V када год је могуће, како би се смањило загревање. Зарези на основи спречавају стављање RIMM модула у DDR слотове. На овом фактору облика се налазе само Direct Rambus меморијски модули.

Multiple Select

Колике су брзине RIMM модула?

• 600 MHz

• 800 MHz
• 1200 MHz
• 700 MHz

• 900 MHz

Multiple Choice

Ко спречава стављање RIMM модула у DDR слотове?

• Тачке на основи

• Основни зарези

• Зарези на основи

• Тачке на зарезу

SO-RIMM (Small Outline RIMM)

То је исто што и SO-DIMM у односу на DIMM. (У питању је 160-пински меморијски модул који ради на 2,5V и по изгледу подсећа на SO-DIMM, осим што има зарезе на основи на различитом месту и алуминијумске хладњаке преко чипова).).

Multiple Choice

Који меморијски модул по изгледу подсећа на SO-DIMM, осим што има зарезе на основи на различитом месту и алуминијумске хладњаке преко чипова ?

• SO-DIMM

• DIMM

• RO-DIMM

• RIMM

• SO-RIMM

-        Главне меморијске технологије: FPM, EDO, SDRAM, DDR SDRAM, DDR2 SDRAM, DDR3, DDR4 SDRAM, RDRAM

​
FPM DRAM (Fast Page Mode) - био је уобичајени стандард за DRAM. Меморијске ћелије у чипу су организоване по редовима (rows или pages). Свака ћелија има своју адресу сачињену од редног броја реда и редног броја у оквиру реда. FPM убрзава приступ меморији тако што је довољно само једном навести број реда за очитавање различитих ћелија у оквиру истог реда, а не сваки пут комплетну адресу ћелије.

EDO DRAM (Extended Data Out)- био је следећа иновација у меморијским технологијама која је коришћена у конфигурацијама без паритета, од Пентијума надаље. EDO је сличан FPM-у, али је додатно убрзавао узастопна читања меморијских ћелија тако да је пружао убрзања од 10 до 15 одсто у односу на FPM.

​SDRAM (Synchronous DRAM)- користи такт магистрале како би синхронизовао улаз и излаз сигнала који је опет синхронизован с тактом процесора. На тај начин процесор зна када ће подаци бити доступни и може да се бави нечим другим до тог тренутка. Ова технологија је знатно бржа од FPM и EDO DRAM-ова. SDRAM се везује за такт па у ознаци има и вредност брзине магистрале у мегахерцима (на пример, PC66 SDRAM). PC100, PC133 и PC150 SDRAM-ови испуњавају Интелову спецификацију за производњу меморијских чипова који раде са чип-сетом i440BX који је радио на 100/133MHz.

DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM)- је развијен на темељима PC100/PC133 технологије. За разлику од SDRAM-а, DDR SDRAM подржава две операције по циклусу тако да ради дупло брже од одговарајућег SDRAM-а. Тако у систему с магистралом од 100 МHz DDR меморија ради на 200 МHz. Ознаке меморијских чипова имају вредност на којој раде (рецимо DDR200). Ознаке DDR модула се праве на основу њиховог максималног протока у секунди (па се тако DDR DIMM који ради на 200 МHz назива PC1600 DIMM јер има проток од 1600 Mbit/s).

Овде је битно нагласити да тзв. Dual Channel технологија која дуплира максимални проток није ознака посебног типа DDR меморије, већ карактеристика плоче која има два меморијска контролера и на тај начин ефективно дуплира проток. Било који DDR модул може да ради као Dual Channel, битно је само да се у плочу ставе два (технолошки) идентична модула по каналу.

​DDR2 SDRAM - троши око 30% мање енергије јер ради на 1.8V. Користи се DIMM подножје са 240 пинова и

једним зарезом, и није компатибилна са DDR. Суштинска разлика између DDR и DDR2 меморије је у

архитектури меморијских чипова, која код DDR2 чипова омогућава већу стабилност сигнала података, што

даје могућност за више учестаности радног такта, а тиме и за већи пропусни опсег, односно бржи рад.

DDR3 SDRAM меморија, уведена 2007. године, повећава величину бафера за претходно доношење на 8

битова. Модул DDR теоретски може да преноси податке брзином генератор такта од 200 до 400 МHz, DDR2

модул од 400 до 1066 МHz, а модул DDR3 од 800 до 2133 МHz. У пракси се достижу нешто мање брзине.

DDR3 SDRAM меморије раде на 1.5V, имају око 30% мању потрошњу у односу на DDR2 модуле.

Користе 240-пинске DIMM модуле као и DDR2, али са зарезом који је померен па нису компатибилне са

DDR2 меморијским модулима.

Сваки U/I бафер је у стању да на магистралу података испоручи 8 бита података, дупло више од DDR2

меморије. У регистре излазних бафера смешта се осам (уместо четири) бита по циклусу и повећава се укупна

пропусна моћ RАМ-а.

​DDR4 SDRAM је еволуција DDR3 стандарда, омогућава велике брзине преноса података при мањем

радном напону и мањој потрошњи модула. DDR4 меморије раде на 1.2V па је за око 20% мања потрошња

у односу на DDR3 модуле и енергетски су најефикаснија класа меморија. Користе 284-пинске DIMM модуле

који ни по димензијама а ни по начину сигнализације не одговарају DDR2/DDR3 модулима, потпуна физичка и

електрична некомпатибилност меморијских socket-а са претходним генерацијама.

RDRAM (Rambus DRAM) или Direct Rambus је иновативна технологија која је била неупоредиво бржа од конкурентских када се појавила. Ова технологија се базирала на 16-битном Direct Rambus каналу који је радио на такту већем од системског (400 МHz). Direct Rambus меморије раде на такту дупло бржем од те магистрале, а у имену ознаке се налази њихова брзина (рецимо, PC800). На тај начин је постизан проток од 1600 Mb/s (што се може упоређивати са DDR меморијом).

Multiple Choice

Код којих меморијских технологија су меморијске ћелије у чипу организоване по редовима?

• EDO DRAM (Extended Data Out)

• FPM DRAM (Fast Page Mode)

• SDRAM (Synchronous DRAM)

• DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM)

• RDRAM (Rambus DRAM)

Multiple Choice

Која меморијска технологија је сличан FPM-у?

• EDO DRAM (Extended Data Out)

• FPM DRAM (Fast Page Mode)

• SDRAM (Synchronous DRAM)

• DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM)

• RDRAM (Rambus DRAM)

Multiple Choice

Која меморијска технологија користи такт магистрале како би синхронизовао улаз и излаз сигнал?

• EDO DRAM (Extended Data Out)

• FPM DRAM (Fast Page Mode)

• SDRAM (Synchronous DRAM)

• DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM)

• RDRAM (Rambus DRAM)

Multiple Choice

Која меморијска технологија подржава две операције по циклусу?

• EDO DRAM (Extended Data Out)

• FPM DRAM (Fast Page Mode)

• SDRAM (Synchronous DRAM)

• DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM)

• RDRAM (Rambus DRAM)

Multiple Choice

Која меморијска технологија ради на 1.8V?

• EDO DRAM (Extended Data Out)

• FPM DRAM (Fast Page Mode)

• DDR2 SDRAM

• DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM)

• RDRAM (Rambus DRAM)

Multiple Choice

Која меморијска технологија ради на 1.8V?

• EDO DRAM (Extended Data Out)

• FPM DRAM (Fast Page Mode)

• DDR2 SDRAM

• DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM)

• RDRAM (Rambus DRAM)

Multiple Choice

Која меморијска технологија преноси податке брзином генератор такта од 800 до 2133 МHz?

• EDO DRAM (Extended Data Out)

• DDR3 SDRAM

• DDR2 SDRAM

• DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM)

• RDRAM (Rambus DRAM)

Multiple Choice

Која меморијска технологија се базирала на 16-битном Direct Rambus каналу?

• EDO DRAM (Extended Data Out)

• DDR3 SDRAM

• DDR2 SDRAM

• DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM)

• RDRAM (Rambus DRAM)

Multiple Choice

Код које меморијске технологије меморије раде на 1.2V?

• DDR4 SDRAM

• DDR3 SDRAM

• DDR2 SDRAM

• DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM)

• RDRAM

Multiple Choice

Код које меморијске технологије је брзина 400 МHz?

• DDR4 SDRAM

• DDR3 SDRAM

• DDR2 SDRAM

• DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM)

• RDRAM