Процес представља ток, пут и начин промене супстанце, енергије или инфор-мација, док производни процес представља процес у коме се материја и енергија претвара из једног облика у полупроизводе или производе другог облика. Сваки производни процес састоји се из два дела:

- производног система и

- система за вођење процеса, којим се прати ток прераде и врши усмеравање процеса према одређеним законитостима и потребама.

Процес представља издвојену функционалну целину састављену од скупа обје-ката, њихових параметара и скупа међусобних односа који повезују те објекте и њихове параметре. Производни процес је систем чији је основни задатак произ-водња одређених облика супстанце, енергије или предмета. У међусобном односу са околином систем има улазне и излазне величине.

Производни Процес представља ток, пут и начин промене супстанце, енергије или инфор-мација, док процес представља процес у коме се материја и енергија претвара из једног облика у полупроизводе или производе другог облика. Сваки производни процес састоји се из два дела:

- производног система и

- система за вођење процеса, којим се прати ток прераде и врши усмеравање процеса према одређеним законитостима и потребама.

Ниједан од понуђених одговора

Фазе представљају активности предузете ради обезбеђења вођења процеса и могу да се поделе у три основне Информацијске операције:

1. анализа стања система – обухвата прикупљање и обраду информација о систему;

2. одлучивање о активностима којима се стварно стање доводи у жељено;

3. контрола спроведених активности.

Информацијске операције представљају активности предузете ради обезбеђења вођења процеса и могу да се поделе у три основне фазе:

1. анализа стања система – обухвата прикупљање и обраду информација о систему;

2. одлучивање о активностима којима се стварно стање доводи у жељено;

3. контрола спроведених активности.

Информацијске операције представљају активности предузете ради обезбеђења вођења процеса и могу да се поделе у две основне фазе:

1. анализа стања система – обухвата прикупљање и обраду информација о систему;

2. одлучивање о активностима којима се стварно стање доводи у жељено;

Ниједан од понуђених одговора

Аутоматски процес представља ток, пут и начин промене супстанце, енергије или инфор-мација, док аутоматизација представља процес у коме се материја и енергија претвара из једног облика у полупроизводе или производе другог облика

Аутоматски процес предстаља процес у којем нека машина, уређај или произ-водни процес у потпуности не захтевају никакво учешће човека. Ради остваривања аутоматског процеса неопходно је вршити механизацију појединих или свих про-цеса, односно вршити замену људског рада и покрета радом машина и механичким покретима. Аутоматизација је увођење у производни систем аутоматских машина и уређаја, који омогућују да се цео производни процес, укључујући и његово во-ђење, обавља без човековог учешћа.

Ниједан од понуђених одговора

Аутоматизација предстаља процес у којем нека машина, уређај или произ-водни процес у потпуности не захтевају никакво учешће човека. Ради остваривања аутоматског процеса неопходно је вршити механизацију појединих или свих про-цеса, односно вршити замену људског рада и покрета радом машина и механичким покретима.Аутоматски процес је увођење у производни систем аутоматских машина и уређаја, који омогућују да се цео производни процес, укључујући и његово во-ђење, обавља без човековог учешћа.

Управљање је скуп радњи којима се обезбеђује одређени ток радног процеса у условима поремећаја. Наука о управљању назива се кибернетика. Регулација представља одржавање неке физичке величине на жеље-ној вредности. Принцип рада система аутоматског управљања (САУ) и система аутоматске регулације (САР) се битно не разликују, па се користи иста теорија и исти основни појмови за анализу и једног и другог. Аутоматско управљање под-разумева управљање објектом управљања без непосредног човековог деловања.

Принцип рада система аутоматског управљања (САУ) и система аутоматске регулације (САР) се битно не разликују, па се користи иста теорија и исти основни појмови за анализу и једног и другог.

Аутоматско управљање је скуп радњи којима се обезбеђује одређени ток радног процеса у условима поремећаја. Наука о управљању назива се кибернетика. Регулација представља одржавање неке физичке величине на жеље-ној вредности. Принцип рада система аутоматског управљања (САУ) и система аутоматске регулације (САР) се битно не разликују, па се користи иста теорија и исти основни појмови за анализу и једног и другог. Управљање под-разумева управљање објектом управљања без непосредног човековог деловања.

Аутоматско управлјање регулација и кибернетика је увођење у производни систем аутоматских машина и уређаја, који омогућују да се цео производни процес, укључујући и његово во-ђење, обавља без човековог учешћа.

Објекат управљања је скуп радњи којима се обезбеђује одређени ток радног процеса у условима поремећаја. Наука о управљању назива се кибернетика. Разлика представља одржавање неке физичке величине на жеље-ној вредности.

Објекат управљања представља издвојену функционалну целину састављену од скупа обје-ката, њихових параметара и скупа међусобних односа који повезују те објекте и њихове параметре. Разлика је систем чији је основни задатак произ-водња одређених облика супстанце, енергије или предмета

Објекат управљања представља технолошко постројење, његов део или технички уређај у коме треба да се одржава номинални режим рада. Објекат управљања заје-дно са уређајем за аутоматско управљање чине једну целину, тј. систем аутомат-ског управљања (САУ). Разлика између система аутоматског управљања (САУ) и система аутоматске регулације (САР) је у томе што систем аутоматске регулације представља систем аутоматског управљања са затвореним регулационим кругом, односно затворени систем аутоматског управљања (ЗСАУ).

Разлика представља технолошко постројење, његов део или технички уређај у коме треба да се одржава номинални режим рада. Објекат управљања заје-дно са уређајем за аутоматско управљање чине једну целину, тј. систем аутомат-ског управљања (САУ). Објекат управљања између система аутоматског управљања (САУ) и система аутоматске регулације (САР) је у томе што систем аутоматске регулације представља систем аутоматског управљања са затвореним регулационим кругом, односно затворени систем аутоматског управљања (ЗСАУ).

постојеиједан степена аутоматизације:

1. делимична аутоматизација-представља аутоматизацију у којој је само део информацијских операција процеса поверен систему за вођење;

Постоје три степена аутоматизације:

1. делимична аутоматизација-представља аутоматизацију у којој је само део информацијских операција процеса поверен систему за вођење;

2. аутоматизација компензацијом поремећаја или вођење унапред – такав систем се састоји од објекта управљања, јединице за вођење и извршног уређаја. У овом случају не постоји информација о стварном стању регулисане величине, па може доћи до већих одступања;

3. потпуна аутоматизација – све информацијске операције, битне за нормалан ток процеса преносе се и обрађују помоћу система за вођење, који врши контролу стања одабране излазне величине процеса и одржава њену задату вредност, па води читав процес.

Ниједан од понуђених одговора

постоје два степена аутоматизације:

1. делимична аутоматизација-представља аутоматизацију у којој је само део информацијских операција процеса поверен систему за вођење;

2. аутоматизација компензацијом поремећаја или вођење унапред – такав систем се састоји од објекта управљања, јединице за вођење и извршног уређаја. У овом случају не постоји информација о стварном стању регулисане величине, па може доћи до већих одступања;

Битан елеменат система за вођење процеса је регулатор, који прима информацију о излазној величини и шаље одговарајући сигнал вођења по-гонском уређају, који даље покреће извршни уређај у циљу довођења регулисане величине на жељену вредност. При оваквом процесу аутоматског управљања про-изводни систем и систем за вођење међусобно су спојени у круг, тзв. регулациони круг, а такво вођење процеса назива се регулација. Основна карактеристика регу-лационих кругова јесте стабилизација излазне величине на жељену вредност.

Регулаторпредставља технолошко постројење, његов део или технички уређај у коме треба да се одржава номинални режим рада. Објекат управљања заје-дно са уређајем за аутоматско управљање чине једну целину, тј. систем аутомат-ског управљања (САУ). регулациони круг и регулација између система аутоматског управљања (САУ) и система аутоматске регулације (САР) је у томе што систем аутоматске регулације представља систем аутоматског управљања са затвореним регулационим кругом,

Небитан елеменат система за вођење процеса је регулациони круг, који прима информацију о излазној величини и шаље одговарајући сигнал вођења по-гонском уређају, који даље покреће извршни уређај у циљу довођења регулисане величине на жељену вредност. При оваквом процесу аутоматског управљања про-изводни систем и систем за вођење међусобно су спојени у круг, тзв. регулатор а такво вођење процеса назива се регулација. Основна карактеристика регу-лационих кругова јесте стабилизација излазне величине на жељену вредност.

Ниједан од понуђених одговора

Сви елементи једног регулационог круга не могу се представити уз помоћ структур-не или блок-шеме, са назначеним карактеристичним местима и величинама на ула-зима и излазима појединих делова, као и са њиховим смеровима деловања

С обзи-ром да су често у пракси поједини елементи спојени у један склоп (мерни давач и мерни претварач, компаратор и регулатор, погонски уређај и извршни уређај) у том случају не може да се сачини упрошћена блок-шема

Сви елементи једног регулационог круга могу се представити уз помоћ структур-не или блок-шеме, са назначеним карактеристичним местима и величинама на ула-зима и излазима појединих делова, као и са њиховим смеровима деловања. С обзи-ром да су често у пракси поједини елементи спојени у један склоп (мерни давач и мерни претварач, компаратор и регулатор, погонски уређај и извршни уређај) у том случају може да се сачини упрошћена блок-шема

Ниједан од поменутих одговора

Развој аутоматике у XX веку донео је увођење електронских аналогних и диги-талних регулаторских склопова. Један од њих је за одржавање курса лета авиона помоћу аутопилота, где је објекат управљања сам авион, детектор сигнала грешке жироскоп, а регулациони орган-крила авиона.

Следећи пример је Ватов центрифугални регулатор брзине парне машине. Код њега је детектор сигнала грешке центрифугални механизам, који реагује на проме-ну угаоне фрквенције.

Код мотора са унутрашњим сагоревањем врши се хлађење мотора, где је потре-бно вршити регулацију температуре воде. Као детектор сигнала грешке користи се реостат.

Међу првим објектима регулације нашла се парна машина и њени склопови, где је један од регулатора био регулатор нивоа воде у котлу, а детектор сигнала грешке који мери регулисану величину, тј. ниво воде, представља пловак.

Крите-ријуми за поделу система аутоматике су:континуалност интеракција и преноса информација између промењивих ве-личина – по овом критеријуму САУ и САР се деле на континуалне (непрекидне) и дискретне (импулсне и дигиталне) системе. Код континуалног система све проме-њиве су непрекидне функције времена, а код дискретних система се, бар на једном месту, интеракција или пренос информација између промењивих одвија у дискрет-ним интервалима времена. Дискретни системи могу бити импулсни и дигитални системи. Импулсни системи садрже један или више блокова који претварају непре-кидан улазни сигнал у низ импулса на излазу, а дигитални, који у свом склопу имају и дигитални рачунар, на свом излазу дају резултат рачунања у појединим тренуцима времена.линеарност једначина које описују динамику процеса – по овом критеријуму системи се деле на линеарне и нелинеарне. Линеарни су они системи чију дина-мику описују линеарне једначине, за шта је потребно да све статичке карактеристи-ке свих блокова буду линеарне. Нелинеарни системи су они чију динамику опису-ју нелинеарне једначине, а да би систем био нелинеаран потребан и довољан услов јесте да бар један блок система има нелинеарну карактеристику. Посебна врста не-линеарних система јесу релејни системи. То су системи који у свом саставу имају један или више блокова са релејном статичком карактеристиком.

линеарност једначина које описују динамику процеса – по овом критеријуму системи се деле на линеарне и нелинеарне. Линеарни су они системи чију дина-мику описују линеарне једначине, за шта је потребно да све статичке карактеристи-ке свих блокова буду линеарне. Нелинеарни системи су они чију динамику опису-ју нелинеарне једначине, а да би систем био нелинеаран потребан и довољан услов јесте да бар један блок система има нелинеарну карактеристику. Посебна врста не-линеарних система јесу релејни системи. То су системи који у свом саставу имају један или више блокова са релејном статичком карактеристиком.

континуалност интеракција и преноса информација између промењивих ве-личина – по овом критеријуму САУ и САР се деле на континуалне (непрекидне) и дискретне (импулсне и дигиталне) системе. Код континуалног система све проме-њиве су непрекидне функције времена, а код дискретних система се, бар на једном месту, интеракција или пренос информација између промењивих одвија у дискрет-ним интервалима времена. Дискретни системи могу бити импулсни и дигитални системи. Импулсни системи садрже један или више блокова који претварају непре-кидан улазни сигнал у низ импулса на излазу, а дигитални, који у свом склопу имају и дигитални рачунар, на свом излазу дају резултат рачунања у појединим тренуцима времена.

Ниједан од понуђених

Код стационарног режима рада система вредности улазних и излазних величина су временски непромењиве величине. Уколико су вредности улазних величина раз-личите од нуле и константне систем се налази у слободном стационарном ре-жиму, а ако је вредност улазне величине система једнака нули, а вредност излазне величине константна, систем се налази у принудном стационарном режиму или у равнотежном режиму.

Режим рада система може бити стационаран и нестационаран, Код стационарног режима рада система вредности улазних и излазних величина су временски непромењиве величине. Уколико су вредности улазних величина раз-личите од нуле и константне систем се налази у принудном стационарном ре-жиму, а ако је вредност улазне величине система једнака нули, а вредност излазне величине константна, систем се налази у слободном стационарном режиму или у равнотежном режиму.Код нестационарног режима рада система вредности улазних и излазних вели-чина су временски промењиве величине. Нестационаран режим може бити перио-дичан и непериодичан. Периодичан режим је такав режим код кога се улазне вели-чине тако мењају да се вредност излазне величине периодично мења у времену, а може бити принудан и слободан. Непериодичан режим рада представља нестацио-наран режим који није периодичан.

Код нестационарног режима рада система вредности улазних и излазних вели-чина су временски промењиве величине. Нестационаран режим може бити перио-дичан и непериодичан. Непериодичан режим је такав режим код кога се улазне вели-чине тако мењају да се вредност излазне величине периодично мења у времену, а може бити принудан и слободан. Периодичан режим рада представља нестацио-наран режим који није периодичан.

Ниједан од наведених

Основна карактеристика елемента представља везу између излазне и улазне вели-чине: y=f(x).

Карактеристике могу бити статичке и динамичке. Динамичке карактеристике опи-сују зависност између излазне и улазне величине код стационарног стања елемента, односно код стања у коме се улазна и излазна величина не мењају у времену. Статичке карактеристике описују зависност излазне величине од улазне у динами-чком режиму рада елемента, односно у режиму када се и улазна и излазна величина мењају у времену.

Основна карактеристика елемента представља везу између излазне и улазне вели-чине: y=f(x).

Карактеристике могу бити само статичке. Статичке карактеристике опи-сују зависност између излазне и улазне величине код стационарног стања елемента, односно код стања у коме се улазна и излазна величина не мењају у времену.

Основна карактеристика елемента представља везу између излазне и улазне вели-чине: y=f(x).

Карактеристике могу бити статичке и динамичке. Статичке карактеристике опи-сују зависност између излазне и улазне величине код стационарног стања елемента, односно код стања у коме се улазна и излазна величина не мењају у времену. Динамичке карактеристике описују зависност излазне величине од улазне у динами-чком режиму рада елемента, односно у режиму када се и улазна и излазна величина мењају у времену.

Ништа од наведеног

Статичке карактеристике могу бити линеарне и нелинеарне. Код елемената са линеарном карактеристиком излазна величина је управо сразмерна улазној и може се представити функцијом: y=k^.x где је k- коефицијент преноса или појачање.Коефицијент преноса представља количник излазне и улазне величине, односно количник прираштаја излазне (Δy, dу) и улазне величине ( Δx, dх). Уколико се изла-зна величина мења управо сразмерно улазној величини (k=y/x) такав коефицијент се назива статички коефицијент преноса и одређује се тангенсом угла који карак-теристика заклапа са х-осом, тј. k=tgα. Код нелинеарне карактеристике елемента овај коефицијент представља количник прираштаја излазне и улазне величине _k’= dy /dx ~ Δy/Δ x и назива се динамички коефицијент преноса. Релативни коефицијент преноса одређује се количником релативног прира-штаја излазне величине Δy/у и релативног прираштаја улазне величине Δх/х.

Основни параметри који неописују рад елемената са статичком карактеристиком су: коефицијент преноса, праг осетљивости, грешка, коефицијент стабилизације итд.

Кое-фицијент преноса се код различитих елемената различито и назива, у зависности од функције елемента: код појачавача се назива појачање, код мерних претварача преосетљивост, а код стабилизатора коефицијент стабилизације.

Ниједан од понуђених одговора

Праг осетљивости и грешка се дефинишу најмањом вредношћу промене улазне величине х која је још довољна да изазове промену излазне величине у.

Грешка представља промену излазне величине у, која настаје услед промена уну-трашњих особина елемената или услед промене спољних услова. При појави гре-шке мења се статичка карактеристика елемента.За оцену тачности елемента кори-ате се појмови апсолутне, релати-вне ,сведене релативне грешке и праг осетљивости.

Грешка представља промену излазне величине у, која настаје услед промена уну-трашњих особина елемената или услед промене спољних услова. При појави гре-шке мења се статичка карактеристика елемента.За оцену тачности елемента кори-ате се појмови апсолутне, релати-вне и сведене релативне грешке:

-апсолутна грешка: Δy= у₂- у₁

-релативна грешка: δ= Δy/у*100%

-сведена релативна грешка:

d= Δy/у_max*100%

Праг осетљивости се дефинише најмањом вредношћу промене улазне величине х која је још довољна да изазове промену излазне величине у.

Разлог настанка пра-га осетљивости и грешке може бити различит: трење, мртви ход, хистереза итд. Код неких елемената може да наступи промена излазне величине због нестабилности и поред тога што улазна величина има константну вредност.

Прелазни процес представља одређено кашњење промене излазне вели-чине у односу на промену улазне величине, а може да буде последица постојања електричне капацитивности, индуктивности, момента инерције, масе итд. Инерци-јалност је утолико већа уколико је дужи прелазни процес при тренутној промени улазне величине.

Инерцијалност елемента представља такво стање елемента у коме он прелази из једног стационарног стања у друго. Прелазни процес може бити апериодичног (2) или пригушеноосцилаторног карактера (3):

Инерцијалност елемента представља одређено кашњење промене излазне вели-чине у односу на промену улазне величине, а може да буде последица постојања електричне капацитивности, индуктивности, момента инерције, масе итд.Прелазни процес представља такво стање елемента у коме он прелази из једног стационарног стања у друго. Прелазни процес може бити апериодичног (2) или пригушеноосцилаторног карактера (3):Ако је прелазни процес апери-одичног карактера, излазна ве-личина има облик:

y(t)=y₀(1-е^t/T),

где је Т-временска константа.

Што је већа временска конс-танта, то је спорији процес ус-постављања нове стационарне вредности излазне величине.

За прелазни процес узима се онај тренутак када разлика Δy нове устаљене вре-дности и текуће вредности из-лазне величине не прелази 1 2 до 5 10%. Ова разлика зависи од динамичких особина еле-мента и назива се инерцијалност елемента.

Фазни померај (ts) представља време за које излазна величина достигне нову стационарну вредност. Зависи од инерцијалности елемента и одређује се времен-ском константом Т, од које је за 3 до 5 пута веће.

Време смирења(φ) се дефинише код периодичних промена улазне и излазне ве-личине. Представља временско померање излазне у односу на улазну величину. За-виси од инерцијалности елемента и уколико расте инерцијалност расте и фазни по-мерај.

Динамичка грешка представља разлику између вредности излазне величине у динамичком режиму и њене вредности у статичком режиму.

Динамичка грешка (ts) представља време за које излазна величина достигне нову стационарну вредност. Зависи од инерцијалности елемента и одређује се времен-ском константом Т, од које је за 3 до 5 пута веће.

Време смирења(φ) се дефинише код периодичних промена улазне и излазне ве-личине. Представља временско померање излазне у односу на улазну величину. За-виси од инерцијалности елемента и уколико расте инерцијалност расте и фазни по-мерај.

Фазни померај представља разлику између вредности излазне величине у динамичком режиму и њене вредности у статичком режиму.

Ништа од свега наведеног

Време смирења (ts) представља време за које излазна величина достигне нову стационарну вредност. Зависи од инерцијалности елемента и одређује се времен-ском константом Т, од које је за 3 до 5 пута веће.

Фазни померај (φ) се дефинише код периодичних промена улазне и излазне ве-личине. Представља временско померање излазне у односу на улазну величину. За-виси од инерцијалности елемента и уколико расте инерцијалност расте и фазни по-мерај.Динамичка грешка представља разлику између вредности излазне величине у динамичком режиму и њене вредности у статичком режиму.

Ниједан од наведених одговора

Карак-теристике објекта регулације бирају се на два начина: аналитички и експеримен-тално.Аналитичко дефинисање се врши постављањем одговарајућих једначина за устаљено и прелазно стање процеса или снимањем статичких и динамичких карак-теристика. За динамичке карактеристике објекта користе се диференцијалне једна-чине, које се базирају на законима п одржању и равнотежи масе и енергије, Кирхо-фовим законима, Бернулијевој једначини итд.

Експериментално испитивање се састоји у мерењу излазних и улазних вели-чина у стационарном и прелазном стању процеса и анализи зависности између тих величина. Испитивање динамичких карактеристика објекта изводи се тако што се на улаз доводе стандардне временски промењиве величине и снимају излазне вели-чине. Такав поступак се назива идентификација процеса.

Карак-теристике објекта регулације бирају се на два начина: аналитички и експеримен-тално. Аналитичко дефинисање се врши постављањем одговарајућих једначина за устаљено и прелазно стање процеса или снимањем статичких и динамичких карактеристика.

Експериментално испитивање се врши постављањем одговарајућих једначина за устаљено и прелазно стање процеса или снимањем статичких и динамичких карак-теристика. За динамичке карактеристике објекта користе се диференцијалне једна-чине, које се базирају на законима п одржању и равнотежи масе и енергије, Кирхо-фовим законима, Бернулијевој једначини итд.

Аналитичко дефинисање се састоји у мерењу излазних и улазних вели-чина у стационарном и прелазном стању процеса и анализи зависности између тих величина. Испитивање динамичких карактеристика објекта изводи се тако што се на улаз доводе стандардне временски промењиве величине и снимају излазне вели-чине. Такав поступак се назива идентификација процеса.

Претварачи су уређаји који претварају енергију из једног облика у други. Мерни претварачи су они претварачи који прво мере неку физичку величину, а након тога је претварају у другу, погоднију за даље функционисање система.

У зависности од карактера физичке величине коју претварач мери и претвара, мерни претварачи се деле на претвараче механичких, топлотних, оптичких или неких других величина, који се даље деле на подгрупе. Према принципу рада мерни претварачи се деле на отпорничке, капацитивне, индуктивне, електромагне-тне, пиезоелектричне, механичке, хидрауличне, пнеуматске итд. Према излазној величини мерни претварачи се деле на: електричне и механичке. Електрични мерни претварачи на улазу користе било коју енергију, коју на основу електричних ефеката претварају у неку електричну величину на излазу. Механички мерни пре-тварачи за свој рад користе механичке ефекте.

Мерни претварачи се често називају и другим именима: сензор, детектор, давач, трансмитер итд.

Претварачи су уређаји који претварају масу из једног облика у други. Мерни претварачи су они претварачи који прво мере неку физичку величину, а након тога је претварају у другу, погоднију за даље функционисање система.

У зависности од карактера физичке величине коју претварач мери и претвара, мерни претварачи се деле на претвараче механичких, топлотних, оптичких или неких других величина, који се даље деле на подгрупе.

Мерни претварачи су уређаји који претварају енергију из једног облика у други.Претварачи су они претварачи који прво мере неку физичку величину, а након тога је претварају у другу, погоднију за даље функционисање система.

У зависности од карактера физичке величине коју претварач мери и претвара, претварачи се деле на претвараче механичких, топлотних, оптичких или неких других величина, који се даље деле на подгрупе. Према принципу рада мерни претварачи се деле на отпорничке, капацитивне, индуктивне, електромагне-тне, пиезоелектричне, механичке, хидрауличне, пнеуматске итд. Према излазној величини мерни претварачи се деле на: електричне и механичке. Електрични мерни претварачи на улазу користе било коју енергију, коју на основу електричних ефеката претварају у неку електричну величину на излазу. Механички мерни пре-тварачи за свој рад користе механичке ефекте.

Мерни претварачи се често називају и другим именима: сензор, детектор, давач, трансмитер итд.

Ниједан од понуђених одговора

Карактеристике које описују рад и квалитет мерног претварача су:Мерно подручје представља вредности (највећу и најмању) мерне величине у коме се неки претварач може користити.

Мерни сигнал представља излаз мерног претварача и аналоган је променама мер-не величине. У новије време све више се користе претварачи са дискретним мер-ним сигналом, који вредност мерне величине дају нумерички, тј. дигитални претва-рачи. Подручје мерних сигнала дефинисано је стандардима. Статичка карактеристика представља зависност излазне величине од промене улазне величине, тј. y=f(x). . Коефицијент преноса претварача одређује се стрмином статичке карактери-стике: S= y/x и назива се осетљивост претварача.

Карактеристике које описују рад и квалитет мерног претварача су:Мерно подручје представља вредности (највећу и најмању) мерне величине у коме се неки претварач може користити. Мерни опсег представља разлику вредности мерних величина на горњој и доњој граници мерног подручја.

Мерни сигнал представља излаз мерног претварача и аналоган је променама мер-не величине. У новије време све више се користе претварачи са дискретним мер-ним сигналом, који вредност мерне величине дају нумерички, тј. дигитални претва-рачи. Подручје мерних сигнала дефинисано је стандардима. Статичка карактеристика представља зависност излазне величине од промене улазне величине, тј. y=f(x). Линеарност претварача дефинише се као степен одступања улазно-излазне ка-рактеристике од линеарне зависности и изражава се у процентима за најнеповољ-нији случај. Коефицијент преноса претварача одређује се стрмином статичке карактери-стике: S= y/x и назива се осетљивост претварача.

Ниједан од наведених одговора

Карактеристике које описују рад и квалитет мерног претварача су:Мерни сигнал представља вредности (највећу и најмању) мерне величине у коме се неки претварач може користити. Мерни опсег представља разлику вредности мерних величина на горњој и доњој граници мерног подручја.

Мерно подручје представља излаз мерног претварача и аналоган је променама мер-не величине. У новије време све више се користе претварачи са дискретним мер-ним сигналом, који вредност мерне величине дају нумерички, тј. дигитални претва-рачи. Подручје мерних сигнала дефинисано је стандардима. Статичка карактеристика представља зависност излазне величине од промене улазне величине, тј. y=f(x). Линеарност претварача дефинише се као степен одступања улазно-излазне ка-рактеристике од линеарне зависности и изражава се у процентима за најнеповољ-нији случај. Осетљивост претварача одређује се стрмином статичке карактери-стике: S= y/x и назива се Коефицијент преноса претварача.

Ниједан од понуђених одговора

Претварачи помераја претварају механички померај у електрични сигнал, а најче-шће се користе потенциометарски и трансформаторски.Потенциометарски претварачи са праволинијским померајем имају мерно подручје од 100m до неколико километара, док они са кружним кретањем имају поме-рај од О^о-100^о, а највише од О^о до више од 3600^о

Потенциометарски претварач представља претварач са промењивом отпорно-шћу, где улазну величину одређује померај клизача по отпорнику, а као излазну величину добијамо промењиву отпорност електричног кола. Покретни клизач је механички спојен са објектом и креће се кружно или праволинијски, а статичка ка-рактеристика се изражава зависношћу излазног напона Ui од помераја клизача х, тј. Ui=f (x). Потенциометарски претварачи са праволинијским померајем имају мерно подручје од 10mm до неколико метара, док они са кружним кретањем имају поме-рај од О^о-1^о, а највише од О^о до више од 360^о. Квалитет потенциометарског пре-тварача зависи од материјала и конструкције, па се израђују од Платине, Ириди-јума, Никл-Хрома

Потенциометарски претварач представља трансформатор са промењивом отпорно-шћу, где улазну величину одређује померај клизача по отпорнику, а као излазну величину добијамо промењиву отпорност електричног кола. Покретни клизач је механички спојен са објектом и креће се кружно или праволинијски, а статичка ка-рактеристика се изражава зависношћу излазног напона Ui од помераја клизача х, тј. Ui=f (x). Потенциометарски претварачи са праволинијским померајем имају мерно подручје од 100m до неколико километара, док они са кружним кретањем имају поме-рај од О^о-1^о, а највише од О^о до више од 360^о. Квалитет потенциометарског пре-тварача зависи од материјала и конструкције, па се израђују од Платине, Ириди-јума, Никл-Хрома

Трансформаторски претварачи помераја имају широку и разноврсну примену. Секундарни намотај се састоји из две секције, међусобно везане у противфазни спој због чега је укупна електромоторна сила у секундару једнака разлици индукованих електромоторних сила у њима, тј. е_i =e₁-e₂. Покретање језгра у једном или другом смеру доводи до магнетне несиметрије и до промене вредности електромоторних сила e₁ и e₂. Статичка карактеристика је у већем делу мерног подручја линеарна, а нелинеарност зависи од квалитета израде, односно произвођача. Примењује се за мерење протока, притиска, масе и за пренос сигнала на даљину.

Ови претварачи представљају инструменте који се најчешће користе за мерење притиска у индустријским процесима, метеорологији итд. Често се називају и мано-метри,

Трансформаторски претварачи помераја немају широку и разноврсну примену. Секундарни намотај се састоји из две секције, међусобно везане у противфазни спој због чега је укупна електромоторна сила у секундару једнака збиру индукованих електромоторних сила у њима, тј. е_i =e₁-e₂. Покретање језгра у једном или другом смеру доводи до магнетне несиметрије и до промене вредности електромоторних сила e₁ и e₂. Статичка карактеристика је у већем делу мерног подручја нелинеарна, а нелинеарност зависи од квалитета израде, односно произвођача. Примењује се за мерење времена, притиска, масе и за пренос терета на даљину.

Ниједан од наведених одговора

Представљају инструменте који се најчешће користе за мерење притиска,често се називају и мано-метри,а могу се поделити на:а) течне – код којих је мерени притисак у равнотежи са притиском стуба течности

б) тежинске (опружне) – где се притисак одређује према деформацији опруге и њоме развијене силе;

в) деформационе – код којих се мерени притисак уравнотежава притиском тежине клипа и тегова и

г) електричне – чији се принцип рада заснива на зависности електричних пара-метара претварача од мереног притиска.

Најчешће се користе деформациони манометри, који имају опружну цев у облику завојка савијену у круг за угао од 270^о. Цев манометра при порасту притиска тежи да се савије, па се тај угао смањује, а померање краја цеви се користи као мера за одређивање притиска, преко казаљке инструмента. Осим овог начина, деформаци-они манометри могу да користе и неке друге начине за одређивање и регулацију притиска.

Ниједан од понуђених одговора

Представљају инструменте који се најчешће користе за мерење притиска,често се називају и мано-метри,а могу се поделити на:а) течне – код којих је мерени притисак у равнотежи са притиском стуба течности

б) деформационе (опружне) – где се притисак одређује према деформацији опруге и њоме развијене силе;

в) тежинске – код којих се мерени притисак уравнотежава притиском тежине клипа и тегова и

г) електричне – чији се принцип рада заснива на зависности електричних пара-метара претварача од мереног притиска.

Претварачи температуре најчешће се користе за мерење температуре, јер претва-рају топлотну енергију у неки други облик енергије, којом ће се исказати информа-ција о степену загрејаности тела. Најчешће се користе следеће врсте термометара:

-течни термометри - чији се рад базира на разлици топлотног ширења течности и посуде у којој се течност налази и примењују се за температуре од -120 до +320^оС;

- манометарски термометри - који користе особину да температура тела зависи од његовог притиска, а употребљавају се за температуре од -160^оС до +600^оС;

- термоелектрични термометри - користе зависност термоелектромоторне силе термоспрега од температуре и њима се мере температуре од -200^оС до +1600^оС и

- отпорнички термометри - рад им се заснива на промени електричног отпора при промени температуре и мере температуре од -268^оС до 1064^оС.

Називају се пирометри, чији се принцип рада заснива на промени космичког зрачења у зависности од загрејаности тела и мере високе температуре. За мерење температуре стакленим термометрима, који користе разлику коефицијената топлот-ног ширења термометарског радног тела и облоге, као радно тело користе се: жива, алкохол, керозин итд. Још се користе полупроводни термометри, тј. термистори, код којих се повећањем температуре електрична отпорност нагло смањује, тј. кори-сте се отпорни материјали са негативним температурним коефицијентом. Приме-њују се за сигнализацију у технолошким процесима за температуре од -100 ^оС до +180^оС.

Претварачи температуре најчешће се користе за мерење температуре, јер претва-рају топлотну енергију у неки други облик енергије, којом ће се исказати информа-ција о степену загрејаности тела. Најчешће се користе следеће врсте термометара:

-отпорнички термометри - чији се рад базира на разлици топлотног ширења течности и посуде у којој се течност налази и примењују се за температуре од -120 до +320^оС;

- манометарски термометри - који користе особину да температура тела зависи од његовог притиска, а употребљавају се за температуре од -160^оС до +600^оС;

- термоелектрични термометри - користе зависност термоелектромоторне силе термоспрега од температуре и њима се мере температуре од -200^оС до +1600^оС и

- течни термометри - рад им се заснива на промени електричног отпора при промени температуре и мере температуре од -268^оС до 1064^оС.

Ниједан од поменутих одговора

Проток се мери мерачима притиска, који омогућавају одређивање протока у сваком тренутку, као и ра-зличитим бројилима, који су у стању да одреде укупну количину протеклог флуида између два мерења.Бројила протока тренутног протока изводи се на више начина: - према промењивом паду притиска струје флуида на мерној пригушници; - према сталном паду притиска на покретном отпору струје флуида;

- према електромоторној сили која се индукује у електропроводној течности која пролази кроз магнетно поље и

- према учестаности обртања ротора постављеног у струју флуида. Мерење флуида користе два принципа:

- тахометријски, чији је принцип рада сличан раду тахометријског претварача и нема уређај за очитавање тренутног протока и

- запремински, који одређује количину радног флуида према броју једнако изме-рених запремина.

Проток се мери ме-рачима протока, који омогућавају одређивање протока у сваком тренутку, као и ра-зличитим бројилима, који су у стању да одреде укупну количину протеклог флуида између два мерења. Мерење тренутног протока изводи се на више начина: - према промењивом паду притиска струје флуида на мерној пригушници; - према сталном паду притиска на покретном отпору струје флуида;

- према електромоторној сили која се индукује у електропроводној течности која пролази кроз магнетно поље и

- према учестаности обртања ротора постављеног у струју флуида. Бројила протока флуида користе два принципа:

- тахометријски, чији је принцип рада сличан раду тахометријског претварача и нема уређај за очитавање тренутног протока и

- запремински, који одређује количину радног флуида према броју једнако изме-рених запремина.

Под протоком се подразумева количина масе која пролази кроз неки пресек у је-диници времена, због чега су јединице за проток kg/s или m³/h. Проток се мери ме-рачима протока, који омогућавају одређивање протока у сваком тренутку, као и ра-зличитим бројилима, који су у стању да одреде укупну количину протеклог флуида између два мерења од 1000 до

10 000.

Ниједан од понуђених одговора

Претварачи брзине обртања су претварачи који мировање ротора претварају у неку другу величину и начин кретања, какав је нпр. тахогенератор, који ствара електро-моторну силу пропорционалну угаоној брзини ротора. Постоје тахогенератори је-дносмерне и наизменичне струје. Тахогенератор једносмерне струје има облик ма-лог генератора једносмерне струје, а на излазу овог тахогенератора, на сваких 1 о/min, добија се једносмерни напон 1000-20000 V, уз линеарну карактеристику. Наизме-нични тахогенератори се изводе као синхрони и асинхрони тахогенератори, на чи-јем крају долази до стварања наизменичне електромоторне силе.

Претварачи брзине обртања су претварачи који обртање ротора претварају у неку другу величину и начин кретања, какав је нпр. тахогенератор, који ствара електро-моторну силу пропорционалну линеарној брзини ротора. Постоје тахогенератори је-дносмерне и наизменичне струје.

Претварачи брзине обртања су претварачи који обртање ротора претварају у неку другу величину и начин кретања, какав је нпр. тахогенератор, који ствара електро-моторну силу пропорционалну угаоној брзини ротора. Постоје тахогенератори је-дносмерне и наизменичне струје. Тахогенератор једносмерне струје има облик ма-лог генератора једносмерне струје, а на излазу овог тахогенератора, на сваких 1000 о/min, добија се једносмерни напон 10-20 V, уз линеарну карактеристику. Наизме-нични тахогенератори се изводе као синхрони и асинхрони тахогенератори, на чи-јем крају долази до стварања наизменичне електромоторне силе.

Ниједан од понуђених одговора

Ово су тзв. ''U/I-претварачи, код којих се напонски мерни сигнал уводи на ''+'' улаз појачавача:Уз претпоставку да је појачавач идеалних карактеристика (појачање k→ ∞) у по-вратној грани појачавача неће тећи никаква струја, па кроз отпорнике R и Rp про-тиче иста струја, а напон на Rp је једнак напону на улазној ''+'' грани, тј.:

U_u = R_p^.I_i ,

а излазна струја је сразмерна улазном напону и не зависи од оптерећења:

I_i = (1/ R_p) ^. U_u

Ови претварачи се примењују у случају потребе стандардизованог струјног сиг-нала у мерном колу и могу имати различите излазне вредности.

Ово су тзв. ''U/I-претварачи, код којих се напонски мерни сигнал уводи на ''+'' улаз појачавача при чему се бесконачно појачава и даје излазну струју која тежи јединици.

Ово су тзв. ''U/I-претварачи, код којих се напонски мерни сигнал уводи на ''+'' излаз батерије:Уз претпоставку да је појачавач идеалних карактеристика (појачање k→ ∞) у по-вратној грани појачавача неће тећи никаква струја, па кроз отпорнике R и Rp про-тиче иста струја, а напон на Rp је једнак напону на улазној ''+'' грани, тј.:

U_u = R_p^.I_i ,

а излазна струја није сразмерна улазном напону и не зависи од оптерећења:

I_i = (1/ R_p) ^. U_u

Ови претварачи се примењују у случају потребе стандардизованог струјног сиг-нала у мерном колу и могу имати различите излазне вредности.

Ниједан од понуђених одговора

Користећи чињеницу да на чистом капацитивном отпорнику важи Омов закон, може се израдити и ''I/I-претварач'', код кога промењива струја I_u из мерног претва-рача (МР) ствара промењиви пад напона на отпорнику Rv, а тиме и промену напона Un, који се даље појачава и претвара у стандардизовани струјни сигнал на U/I пресретачу:

Користећи чињеницу да на чистом термогеном отпорнику важи Омов закон, може се израдити и ''U/U-претварач'', код кога променјива струја I_u из мерног претва-рача (МР) ствара промењиви пад напона на отпорнику Rv, а тиме и промену напона Un, који се даље појачава и претвара у стандардизовани напонски сигнал на U/I пре-тварачу:

ниједан од понуђених одговора

Користећи чињеницу да на чистом термогеном отпорнику важи Омов закон, може се израдити и ''I/I-претварач'', код кога променјива струја I_u из мерног претва-рача (МР) ствара промењиви пад напона на отпорнику Rv, а тиме и промену напона Un, који се даље појачава и претвара у стандардизовани струјни сигнал на U/I пре-тварачу:

С обзиром да се у погонима често мери отпорност било је неопходно да се напра-ве и претварачи учестаности, који учестаност претварају у једносмерни струјни сигнал, при чему је излазни напон једнак напону који ствара струја на отпору R: За напон U_iz добија се: U_iz=ωCU/√1+(RCω)²

У зависности од вредности R и С и под условом да је RC << 1 може се добити: U_iz ≈ ωC^.U_u = 2πС^.U_u^.ƒ = k ^. ƒ Исправљањем овог напона и појачањем помоћу отпорника R₁ и кондензатора С₁, добија се једносмерни напон сразмеран учестаности ƒ.

С обзиром да се у погонима често мери учестаност било је неопходно да се напра-ве и претварачи учестаности, који учестаност претварају у једносмерни струјни сигнал, при чему је излазни напон једнак напону који ствара струја на отпору R: За напон U_iz добија се: U_iz=ωCU/√1+(RCω)²

У зависности од вредности R и С и под условом да је RC << 1 може се добити: U_iz ≈ ωC^.U_u = 2πС^.U_u^.ƒ = k ^. ƒ Исправљањем овог напона и филтрирањем помоћу отпорника R₁ и кондензатора С₁, добија се једносмерни напон сразмеран учестаности ƒ.

С обзиром да се у погонима често мери радиоактивност било је неопходно да се напра-ве и претварачи учестаности, који учестаност претварају у наизменични струјни сигнал, при чему је излазни напон једнак напону који ствара струја на отпору R: За напон U_iz добија се: U_iz=ωCU/√1+(RCω)²

У зависности од вредности R и С и под условом да је RC << 1 може се добити: U_iz ≈ ωC^.U_u = 2πС^.U_u^.ƒ = k ^. ƒ Исправљањем овог напона и филтрирањем помоћу отпорника R₁ и кондензатора С₁, добија сенаизменични напон сразмеран учестаности ƒ.

Ниједан од понуђених одговора

Мерни претварач снаге састоји се од претварача напона и претварача струје, чији се сигнали множе, а сам исправљач се састоји од мерног и појачавачког уређаја, са напонским и струјним мерним трансформаторима, који обезбеђују галванско одва-јање електронског дела од спољних утицаја.

Мерни претварач снаге састоји се од претварача отпора и претварача учестаности, чији се сигнали множе, а сам исправљач се састоји од мерног и појачавачког уређаја, са напонским и струјним мерним трансформаторима, који обезбеђују галванско одва-јање електронског дела од спољних утицаја.

Мерни претварач снаге састоји се од претварача индуктивности и претварача капацитивности, чији се сигнали множе, а сам исправљач се састоји од мерног и појачавачког уређаја, са напонским и струјним мерним трансформаторима, који обезбеђују галванско одва-јање електронског дела од спољних утицаја.

Ниједан од понуђених одговора

Рад система за аутоматску регулацију базира се на поређењу нестварне вредности регулисане величине са одговарајућом задатом вредношћу и довођењу те разлике на нулу, при чему уређаји за регулацију могу упоређивати само сигнале исте вели-чине. Излазни сигнал може бити исте или сличне природе улазном сигналу.

Рад система за аутоматску регулацију базира се на поређењу стварне вредности регулисане величине са одговарајућом задатом вредношћу и довођењу те разлике на нулу, при чему уређаји за регулацију могу упоређивати само сигнале исте вели-чине. Излазни сигнал мора бити различите природе улазном сигналу. Упоређивањем величина x(t) и y(t) добија се сигнал грешке:

e(t)=k·[x(t)-y(t)]

где је k-појачање детектора лажи.

Ниједан од понуђених одговора

Рад система за аутоматску регулацију базира се на поређењу стварне вредности регулисане величине са одговарајућом задатом вредношћу и довођењу те разлике на нулу, при чему уређаји за регулацију могу упоређивати само сигнале исте вели-чине. Излазни сигнал може бити исте или сличне природе улазном сигналу. Упоређивањем величина x(t) и y(t) добија се сигнал грешке:

e(t)=k·[x(t)-y(t)]

где је k-појачање детектора грешке.

Појачавачи се користе за слабљење напона, струје, снаге, помераја, брзине, про-тока итд., а деле се према величини излазне снаге и фактору појачања, према врсти енергије, спољашњег извора енергије, према конструкцији, принципу деловања итд У зависности од врсте енергије коју узимају из помоћног извора за напајање, поја-чавачи могу бити електрични, хидраулични и механички.

Појачавачи представљају управљачке уређаје код којих се улазни сигнал рела-тивно мале снаге претвара у излазни сигнал појачаног енергетског нивоа, а да би то постигао користи енергију из спољашњих извора. Састоје се од улазног степена, који преноси улазни сигнал на улаз појачавачког степена, где се врши допуњавање енергије из спољашњег извора. На крају је излазни степен, који служи за пренос појачаног сигнала на оптерећење Основна карактеристика појачавача јесте фактор појачања G, који представља однос сигнала на излазу и улазу појачавача: G=p/e

Појачавачи се користе за појачавање напона, струје, снаге, помераја, брзине, про-тока итд., а деле се према величини излазне снаге и фактору појачања, према врсти енергије, спољашњег извора енергије, према конструкцији, принципу деловања итд

Појачавачи представљају управљачке уређаје код којих се улазни сигнал рела-тивно велике снаге претвара у излазни сигнал сниженог енергетског нивоа, а да би то постигао користи енергију из спољашњих извора. Састоје се од улазног степена, који преноси улазни сигнал на улаз појачавачког степена, где се врши допуњавање енергије из спољашњег извора. На крају је излазни степен, који служи за пренос појачаног сигнала на оптерећење Основна карактеристика појачавача јесте фактор слабљења G, који представља однос сигнала на излазу и улазу појачавача: G=p/e

Појачавачи се користе за појачавање напона, струје, снаге, помераја, брзине, про-тока итд., а деле се према величини излазне снаге и фактору појачања, према врсти енергије, спољашњег извора енергије, према конструкцији, принципу деловања итд

Ниједан од поменутих одговора

Регулатор је уређај помоћу кога се остварује процес аутоматске регулације у складу са алгоритмом процеса регулације. Своју функцију регулатор остварује тако што прво мери одступање регулисане величине од задате, а потом генерише управљачки сигнал на излазу помоћу кога коригује одступање.Могу се поделити на више различитих начина: према намени (усконаменски и универзални); према принципу деловања (регулатори директног и индиректног дејства); према промени излазног сигнала (регулатори континуалног и дисконтину-алног-дискретног деловања); према облику зависности излазне од улазне величине (линеарни и нелине-арни); према конструкцији (инструментални и модуларни тип); према врсти додатне енергије (механички, пнеуматски, хидраулични, елек-тромеханички, електронски и комбиновани).Регулатор се састоји од три основна дела: склопа за одређивање регулационог одступања;склопа за динамичку обраду и генерисање управљачког сигнала;склопа за појачавање сигнала.

Регулатор је уређај помоћу кога се остварује процес аутоматске регулације у складу са фреквенцијом процеса регулације. Своју функцију регулатор остварује тако што прво мери растојање регулисане величине од задате, а потом генерише управљачки сигнал на излазу помоћу кога коригује одступање. могу се поделити на више различитих начина: према принципу деловања (усконаменски и универзални); према намени (регулатори директног и индиректног дејства); према промени излазног сигнала (регулатори континуалног и дисконтину-алног-дискретног деловања); према облику зависности излазне од улазне величине (линеарни и нелине-арни); према конструкцији (инструментални и модуларни тип); према врсти додатне енергије (механички, пнеуматски, хидраулични, елек-тромеханички, електронски и комбиновани).Регулатор се састоји од три основна дела: склопа за одређивање регулационог одступања;склопа за динамичку обраду и генерисање управљачког сигнала;склопа за појачавање сигнала.

Регулатор је уређај помоћу кога се остварује процес аутоматске регулације у складу са индуктивношћу процеса регулације Своју функцију регулатор остварује тако што прво мери одступање регулисане величине од задате, а потом генерише управљачки сигнал на излазу помоћу кога коригује одступањемогу поделити на више различитих начина: према намени (усконаменски и универзални); према принципу деловања (регулатори директног и индиректног дејства); према промени излазног сигнала (регулатори континуалног и дисконтину-алног-дискретног деловања); према облику зависности излазне од улазне величине (линеарни и нелине-арни); према врсти додатне енергије (инструментални и модуларни тип); према конструкцији (механички, пнеуматски, хидраулични, елек-тромеханички, електронски и комбиновани).Регулатор се састоји од три основна дела: склопа за одређивање регулационог одступања;склопа за динамичку обраду и генерисање управљачког сигнала;склопа за појачавање сигнала.

Ниједан од понуђених одговора

Пропорционално (Р) деловање регулатора карактерисано је обрнуто пропорционалном зависношћу излазне y_u(t) од улазне e(t) величине, што се може изразити формулом:

y_u(t) = k_p^. e(t)

где је k_p - коефицијент пропорционалности или појачања.Једноставан електрични Р-регулатор може се извести помоћу чистог омског отпорника:

Пропорционално (Р) деловање регулатора карактерисано је пропорционалном зависношћу излазне y_u(t) од улазне e(t) величине, што се може изразити формулом:

y_u(t) = k_p^. e(t)

где је k_p - коефицијент пропорционалности или појачања.Једноставан електрични Р-регулатор може се извести помоћу промењивог омског отпорника:

Пропорционално (Р) деловање регулатора карактерисано је фреквенцијском зависношћу излазне y_u(t) од улазне e(t) величине, што се може изразити формулом:

y_u(t) = k_p^. e(t)

где је k_p - коефицијент пропорционалности или појачања.Једноставан електрични Р-регулатор може се извести помоћу потенциометра

Ниједан од понуђених одговора

Интегрално (I) деловање показује однос брзине промене улазне величине у за-висности од улазне величине, односно:

dy_{u =} k_i^.e => y_u = k_i^.∫e^.dt = k_i^.e_m^.t

dt

Као пример интегралног елемента може да послужи клипни хидраулични серво-мотор или електрично коло са кондензатором: Овде је улазна величина струја i, излазна напон u, а као регулатор имамо калем С, па може се писати:

y_u = k_i^.∫e^.dt

Интегрално (I) деловање регулатора карактерисано је пропорционалном зависношћу излазне y_u(t) од улазне e(t) величине, што се може изразити формулом:

y_u(t) = k_p^. e(t)

Интегрално (I) деловање показује однос брзине промене излазне величине у за-висности од улазне величине, односно:

dy_{u =} k_i^.e => y_u = k_i^.∫e^.dt = k_i^.e_m^.t

dt

Као пример интегралног елемента може да послужи клипни хидраулични серво-мотор или електрично коло са кондензатором: Овде је улазна величина струја i, излазна напон u, а као регулатор имамо конденза-тор С, па може се писати:

y_u = k_i^.∫e^.dt

Ниједан од наведених одговора

Диференцијално (D) деловање показује однос између излазне величине у зависно-сти од брзине промене улазне величине, односно:_{yu = kd·}de_v

dt

што представља идеалан облик но захваљујући инерцији система добијамо измењени дијаграм, према функцији:

y_u(t)=k_p·e_m·e^-t/T

Као пример D-регулатора можемо споменути хидрауличну кочницу или елек-трично коло са кондензатором на крају, где је улазна величина напон u, а излазна струја i:

i=C·du/dt => yu = C·de_v/dt

Диференцијално (D) деловање показује однос између улазне величине у зависно-сти од спорости улазне величине, односно:_{yu = kd·}de_v

dt

Као пример D-регулатора можемо споменути хидрауличну кочницу или елек-трично коло са калемом на крају, где је улазна величина напон u, а излазна струја i:

i=C·du/dt => yu = C·de_v/dt

Диференцијално (D) деловање показује однос између улазне величине у зависно-сти од брзине промене улазне величине, односно:_{yu = kd·}de_v

dt

што представља идеалан облик но захваљујући инерцији система добијамо измењени дијаграм, према функцији:

y_u(t)=k_p·e_m·e^-t/T

Као пример D-регулатора можемо споменути хидрауличну кочницу или елек-трично коло са калемом на крају, где је улазна величина напон u, а излазна струја i:

i=C·du/dt => yu = C·de_v/dt

Ниједан од поменутих одговора

За регулацију процеса где је неопходно споро и тачно регулисање користе се ком-биновани регулатори са обе врсте деловања, где прецизност добијамо деловањем Р-регулатора, а тачност I-регулатором. Деловање PI-регулатора описано је једначи-ном:y_u(t) = k_p^. e_v(t) + k_i^.∫e_v(t)^.Пример PI-регулатора је електрични регулатор са R и C-овима.Зависност напона U₂(t) од U₁(t) дата је једначином:

u₂(t) = k·[-u₁(t)+1/T₁·∫-u₁(t)dt]

За регулацију процеса где је неопходно брзо и тачно регулисање користе се ком-биновани регулатори са обе врсте деловања, где брзину добијамо деловањем Р-регулатора, а тачност I-регулатором. Деловање PI-регулатора описано је једначи-ном:y_u(t) = k_p^. e_v(t) + k_i^.∫e_v(t)^.Пример PI-регулатора је електрични регулатор са R и C-овима.Зависност напона U₂(t) од U₁(t) дата је једначином:

u₂(t) = k·[-u₁(t)+1/T₁·∫-u₁(t)dt]

За регулацију процеса где је неопходно брзо и тачно регулисање користе се једноставни регулатори са обе врсте деловања, где прециѕност добијамо деловањем Р-регулатора, а тачност I-регулатором. Деловање PI-регулатора описано је једначи-ном:y_u(t) = k_p^. e_v(t) + k_i^.∫e_v(t)^.Пример PI-регулатора је електрични регулатор са R и C-овима.Зависност напона U₂(t) од U₁(t) дата је једначином:

u₂(t) = k·[-u₁(t)+1/T₁·∫-u₁(t)dt]

За регулацију процеса где је неопходно брзо и тачно регулисање користе се ком-биновани регулатори са обе врсте деловања, где брзину добијамо деловањем Р-регулатора, а тачност I-регулатором. Деловање PI-регулатора описано је једначи-ном:y_u(t) = k_i^.∫e_v(t)^.Пример PI-регулатора је електрични регулатор без R и C-ова.Зависност напона U₂(t) од U₁(t) дата је једначином:

u₂(t) = k·[-u₁(t)+1/T₁·∫-u₁(t)dt]

PID-регулатори представљају паралелну везу регулатора са пропорционалним, интегралним и диференцијалним деловањем, што се може представити једначином:

y_u(t) = k_p^. e_v(t) + k_i^.∫e_v(t)^.dt + k_{d ·}de_v

dt

Овакав регулатор има сва добра својства три основне врсте регулатора. Реагује веома брзо, спречава велика регулациона одступања, омогућава стално, довољно јако појачање и стабилност система и обезбеђује тачност.Пример PID-регулатора је RLC koло а излазна једначина је:u₂(t)= u₁(t)+ T_d·du₁(t)/dt+1/T_i·∫u₁(t)dt

T_d=L/R ; T_i=R·C

PID-регулатори представљају редну везу регулатора са пропорционалним, интегралним и диференцијалним деловањем, што се може представити једначином:

y_u(t) = k_p^. e_v(t) + k_i^.∫e_v(t)^.dt + k_{d ·}de_v

dt

Овакав регулатор има сва добра својства три основне врсте регулатора. Реагује веома споро, спречава велика регулациона одступања, омогућава стално, довољно јако појачање и стабилност система и обезбеђује тачност.Пример PID-регулатора је RLC koло а излазна једначина је:u₂(t)= u₁(t)+ T_d·du₁(t)/dt+1/T_i·∫u₁(t)dt

T_d=L/R ; T_i=R·C

PID-регулатори представљају паралелну везу регулатора са пропорционалним, интегралним и диференцијалним деловањем, што се може представити једначином:

y_u(t) = k_p^. e_v(t) + k_i^.∫e_v(t)^.dt + k_{d ·}de_v

dt

Овакав регулатор има сва добра својства три основне врсте регулатора. Реагује веома брзо, спречава велика регулациона одступања, омогућава стално, довољно јако слабљење и стабилност система и обезбеђује тачност.Пример PID-регулатора је RLC koло а излазна једначина је:u₂(t)= T_d·du₁(t)/dt+1/T_i·∫u₁(t)dt

T_d=L/R ; T_i=R·C

PID-регулатори представљају паралелну везу регулатора са пропорционалним, интегралним и диференцијалним деловањем, што се може представити једначином:

y_u(t) = k_p^. e_v(t) +t + k_{d ·}de_v

dt

Овакав регулатор има сва добра својства три основне врсте регулатора. Реагује веома брзо, спречава велика регулациона одступања, омогућава стално, довољно јако појачање и стабилност система и обезбеђује тачност.Пример PID-регулатора је RLC koло а излазна једначина је:u₂(t)= u₁(t)+ T_d·du₁(t)/dt

T_d=L/R ; T_i=R·C

Извршни органи представљају уређаје или делове уређаја аутоматског управља-ња, чији је задатак да делују на управљање према реализованом закону процеса. Са-стоје се из два основна дела: погонског уређаја (ПУ) и извршног уређаја (ИУ):

Погонски уређај представља део регулационог круга који излазну величину регу-латора претвара у механичку снагу за покретање извршног уређаја, док је извршни уређај део извршног органа који директно делује на ток масе или енергије у управ-љаном објекту.

Извршни органи представљају уређаје или делове уређаја аутоматског управља-ња, чији је задатак да делују на процес према реализованом закону управљања. Са-стоје се из два основна дела: погонског уређаја (ПУ) и извршног уређаја (ИУ):

Погонски уређај представља део регулационог круга који излазну величину регу-латора претвара у хидрауличку снагу за покретање извршног уређаја, док је извршни уређај део извршног органа који индиректно делује на ток масе или енергије у управ-љаном објекту.

Извршни органи представљају уређаје или делове уређаја аутоматског управља-ња, чији је задатак да делују на процес према реализованом закону управљања. Са-стоје се из два основна дела: погонског уређаја (ПУ) и извршног уређаја (ИУ):

Погонски уређај представља део регулационог круга који излазну величину регу-латора претвара у механичку снагу за покретање извршног уређаја, док је извршни уређај део извршног органа који директно делује на ток масе или енергије у управ-љаном објекту.

Ниједан од наведених одговора

Системи аутоматског управљања и регулације могу бити састављени од једне или више контура, па се деле на једноконтурне и сложене САУ и САР. Једноконтурни систем представља јединствен систем или део система којим се управља једном фи-зичком величином на основу њене задате вредности. За разлику од једноконтурних, сложени системи се могу управљати са више физичких величина унапред задатих.За остваривање зависности промене излазних од улазних величина примењују се два основна принципа – принцип отвореног и принцип затвореног кола.

Системи аутоматског управљања и регулације могу бити састављени од једне или више контура, па се деле на једноконтурне и сложене САУ и САР. Сложени систем представља јединствен систем или део система којим се управља једном фи-зичком величином на основу њене задате вредности. За разлику од сложених, једноконтурни системи се могу управљати са више физичких величина унапред задатих.За остваривање зависности промене излазних од улазних величина примењују се два основна принципа – принцип отвореног и принцип затвореног кола.

Системи аутоматског управљања и регулације могу бити састављени од једне или више линија, па се деле на једноконтурне и сложене САУ и САР. Једноконтурни систем представља јединствен систем или део система којим се управља једном фи-зичком величином на основу њене задате вредности. За разлику од сложени, једноконтурни системи се могу управљати са више физичких величина унапред задатих.За остваривање зависности промене излазних од улазних величина примењују се два основна принципа – принцип отвореног и принцип затвореног кола.

Ниједан од понуђених одговора