Означи реченице у којима су исправно написани глаголски облици.

Означи наслове у којима су исправно примењена правописна правила о гласовним променама:

1. Прочитај пажљиво текст.

КОПРЦАЊЕ ПО СИНТАКСИ

Увек ће, ваљда, бити ђака који пишу ,,Размишљајући о сили теже, крај саме његове главе пала је једна јабука ...“ И увек ће учитељ морати да објашњава да тако мисаоне јабуке не постоје, да је требало написати или ,,Док је размишљао о сили теже ...“ или ,,Размишљајући о сили теже, приметио је како крај његове главе пада јабука."

Другим речима, субјекат глаголског прилога мора бити исти као и субјекат главне реченице. И Михаило Стевановић у својој граматици закљУчује да је то неопходно у књижевном језику (...).

Било би занимљиво (...) прокоментарисати и ове реченице из дневне штампе: ,,Тек после неколико дана сетила сам се да је новац остао код благајнице. Одбивши да прими награду, новац ми је враћен.“

,,Додирнувши каблове далековода напона 10 000 волти, струја је одбацила дечака петнаестак метара од далековода.“

Ко је додирнуо каблове – зар струја? Ко је одбио да прими награду? (...) Читалац може та питања да реши тек после много копрцања, по смислу, уместо да му сам склоп реченице јасно укаже на вршиоца радње. Биће да синтакса ипак није измишљена зато да се муче деца, него да олакша споразумевање, и да је бољи престрог граматичар него претерано попустљив.

На основу прочитаног теста одлучи у којој од датих тврдњи аутор текста износи граматички аргумент за исправну употребу глаголских прилога:

Пред вама је текст Драгане Вељковић Станковић ,,Развој методичке мисли у Србији током друге половине XIX века“. Овај одломак измењен је тако што је убачена реченица Душана Радовића, чувеног писца и пријатеља деце. Његова размишљања препознаћеш по разлици у стилу. Потражи његову реченицу у овом тексту и означи је међу издвојеним реченицама.

Мада је Карађорђе тврдио да су учитељи и војводе подједнако значајни за будућност земље, а пера нису мировала ни док су пушке праштале, снаге ретких образованих људи, попут Доситеја Обрадовића и Ивана Југовића, биле су недовољне да покрену точак нашег школства, још дубоко заглибљеног у средњовековну традицију. Морамо се потрудити да нам школе не остаре, да нам се пре времена не уморе и не остаре просветни радници, да нам деца долазе у школе своје, а не наше младости. Као што су еволуција и усавршавање сваке алатке, машине, а потом и технологије, условљени нарастањем људских прохтева и закона тржишта, тако је и развој наставне праксе непосредно диктиран развојем друштвено-економских прилика.

Прочитај одломак из текста За и против Вука Меше Селимовића.

За и против Вука

(одломак)

Кад говоримо о нашем народном језику, готово увек полазимо од нетачне чињенице, од мита, да је правописну и језичку реформу започео и први формулисао Вук. Учинили су то, међутим, други после њега, са мање или више доследности и одлучности, јер Вук није пао с неба, већ је дошао после многих (без обзира на то што је његов успех био делимичан или никакав), преузевши идеју која је постојала, и давши јој неслућен замах и друштвено-политички значај. (...) Кад ово кажемо, нимало не умањујемо истински револуционарни значај Вукова дела, него га сводимо у реалне оквире, ослобађајући га елеменат чуда. То дело је толико велико да Вуку остаје неокрњено наше дивљење, и кад његовим претходницима признамо њихов удео.

По ономе што данас знамо, пре Доситеја, Соларића, Стојковића и других, народним српским језиком, ванредно лепим и чистим, почео је да пише још Гаврил Срефановић Венцловић у првим деценијама XVIII века, сто година пре Вука.

(...)

Почетком XIX века Сава Мркаљ, човек даровит колико и несрећан, чини први значајнији и потпунији покушај промене језика и правописа. Године 1810. У Будиму штампа своју чувену књижицу Сало дебелога јера у којој се залаже за принцип: ,,пиши као што говориш“, а после старог правописа и непотребних слова, чиме се грдно замерио црквеним властима, чак и више него захтевом да простонародни језик постане књижевни.

У тексту се каже да Вук није пао с неба. Која од наведених тврдњи је доказа за такву Селимовићеву тврдњу.

Наведене речи припадају једној породици речи. Означи корен те породице речи.

КУЋА КУЋНИ ОКУЋНИЦА КУЋИТИ КУЋЕРАК

У неким од следећих придева (у оквиру датих синтагми) дошло је до упрошћавања сугласничких скупова губљењем једног сугласника. Који су то придеви?

Одреди подврсту подвучене речи у наведеној реченици.

Онај ко ћути кад треба, мудро збори.

Одреди службу подвученог реченичног члана.

Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком.

Одреди падеж и значење падежа подвучене синтагме у наведеним стиховима:

А кад к њима Радојица дође,

сви у једно грло заплакаше.

Прочитај одломак из приче Дечак и пас Данила Киша, па одреди значење подвучене речи.

Драги господине Берки,

Ово Вам писмо пишем издалека и хоћу да Вас поздравим и питам за здравље. Полако се привикавам на нове другове у школи, али ми се сви ругају због мог изговора. Још увек сањам ноћу да сам тамо код вас, па ме мама будила баш синоћ, јер сам плакао у сну. Мама каже да је то носталгија и да ће све брзо проћи.

Реч НОСТАЛГИЈА означава:

Прво прочитај одломак из приповетке Чиновникова смрт Антона Павловича Чехова, па затим други текст из Речника српскога језика.

I

За време паузе, пришао је Брижалову, обигравао је око њега и кад је савладао страх, промуцао је: − Ја сам Вас попрскао, Ваше превасходство... Опростите... јер сам... нехотице... − Маните, молим Вас... Ја сам већ заборавио, а Ви исту песму!

II

мòлити, мȍлӣм несвр. 1. (некога) а. на леп начин, лепим, бираним речима обраћати се некоме тражећи да нешто учини, предузме; б. упућивати захтев, молбу некој установи, надлежном органу, појединцу и др. тражећи остварење неког права, добијање неког документа, потврде, решења и сл.; в. обраћати се некоме с позивом, са жељом да дође;

2. религијски а. в. молити се; б. изговарати текст, речи неке молитве;

3. (у 1. л. јд.) а. учтиво захтевати (нешто), позивати, предлагати да се нешто учини. – Тишину, молим! б. у учтивом обраћању, ословљавању: молим Вас; в. са упитном интонацијом, када се показује да се саговорникове речи нису добро чуле или разумеле и да се тражи, односно очекује, њихово понављање, објашњавање или допуна. – Молим, шта сте хтели?

Под којим се бројем у одредници из Речника српскога језика налази значење подвученог глагола молити?

Означи назив књижевног језика којим је написано Житије Светог Симеона Светог Саве.

Означи наслове два књижевна дела која је написао Бранислав Нушић.

Прочитај следећи одломак из народне песме Бој на Мишару. Одреди књижевни род којем припада песма.

Ту смо били, очима гледали,

Кад се двије ударише војске

у Мишару пољу широкоме,

Једно српска, а друго је турска;

Пред турском је Кулин капетане,

А пред српском Петровићу Ђорђе;

Српска војска турску надвладала.

Погибе ти Кулин капетане,

погуби га Петровићу Ђорђе.

Означи тачан одговор.

Прочитај одломак из епске народне песме Смрт војводе Пријезде.

Честе књиге иду за књигама:

Од кога ли, коме ли долазе?

Од Ме’меда, од цара турскога,

А долазе до Сталаћа града:

[…]

„Пошљи мени до три добра твоја:

Прво добро – сабљу навалију,

Која сече дрвље и камење,

Дрво, камен и студено гвожђе;

Друго добро – Ждрала, коња твога,

Који коњиц може прелетити

Засобице и по два бедема;

Треће добро – твоју љубу верну.”

Због чега народни певач своје певање почиње питањем? Означи одговарајућа тумачења.

Означи међу следећим називима књижевних дела наслове романа.

Прочитај одломак из драме Власт Бранислава Нушића. Размисли како је писац у овом одломку представио лик Тозе.

Милоје (пошто сви оду): Виде ли?

Арса: Шта?

Милоје: Њега.

Арса: Тозу?

Милоје: Њега, јест, виде ли шта је власт?

Арса: Видех, ал’ само нешто не разумем. Гледам те, па не разумем, пријатељу, шта ти би те се ти онолико клањаш своме рођеном зету?

Милоје: Не клањам се ја зету; шта имам зету да се клањам?! Али власт је, брате! И мислиш ти да ја хоћу да се клањам? Не, брате, него тако, кад наиђе власт, а мене нешто штрецне и само ми се леђа превију. Свакога понешто штрецне. Тебе, на пример, штрецне кад ти неко помене сто хиљада динара, је ли?

Арса: Па, штрецне!

Милоје: Е, видиш, тако мене штрецне у кичму чим се помене власт.

Арса: А, јеси ли га видео, а, како уме да буде власт! Испрсио се као да је ђенерал, а не Тоза. Такви смо, видиш, сви ми у фамилији по мушкој лози.

Милоје: И како званично говори.

Арса: С висине. У томе се, видиш, и састоји власт: да умеш с висине говорити, да би они доле осетили колико су нижи.

Означи тачан одговор.

Тозин лик је представљен преко:

Прочитај одломак из приповетке Аска и вук Иве Андрића. Протумачи смисао подвучене реченице.

Аска није мислила ништа. Само је из свог младог тела, које је било саткано од чистих сокова животне радости и осуђено на неминовну смрт, извлачила неочекивану снагу и невероватну вештину и разноликост покрета. Знала је само једно: да живи и да ће живети док игра, и што боље игра. И играла је. То није више била игра, него чудо. Тако се ново чудо – и вуково чуђење претварало све више у дивљење, ствар потпуно непознату у вучијем роду, јер кад би вукови могли да се ичем на свету диве, они не би били оно што су. А то непознато осећање дивљења обезнанило је вука толико да га је ова изгубљена овчица, мртва од страха од смрти, вукла за собом као да га води на невидљивој али чврстој узици, везаној за невидљиву алку која му је протурена кроз њушку. […] Ми и не знамо колике снаге и какве све могућности крије у себи свако живо створење. И не слутимо шта све умемо. Будемо и прођемо, а не сазнамо шта смо све могли бити и учинити. То се открива само у великим и изузетним тренуцима као што су ови у којима Аска игра игру за свој већ изгубљени живот. Њено тело се више није замарало, а њена игра је сама из себе стварала нове снаге за нову игру. И Аска је играла. Изводила је све нове и нове фигуре, какве не познаје школа ниједног учитеља балета.

Које књижевне поступке уочаваш у подвученом делу текста?

Означи одговарајуће исказе.