Врста лирске песме у којој се описују природа, њене лепоте, звуци, боје, биљни и животињски свет који је настањује зове се:

Све је тако тихо. И у мојој души

Продужено видим ово мирно море:

Шуме олеандра, љубичасте горе,

И блед обзор што се протеже и пуши.

Ова срофа из песме "Подне" говори о:

Песма Јована Дучића која описује летњи дневни морски пејзаж зове се:

Путовање од Београда до Дубровника (сликар међу пејзажима) описао нам је у свом делу:

"..бели чамци леже као љуске.." је пример за следећу стилску фигуру:

У свом тексту Пеђа Милосављевић путнике назива скакавцима. Он ту употребљава следећу стилску фигуру:

Песма "Бисерне очи" је по књижевној врсти

"...она је постала неопозива, неплаћена службеница, немољена дароватељка свим намерницима, сваком кога би пут нанео овуда; она подноси, ето, годинама њихове позледе; чак се труди да трагове њихове неправде и грубости једва приметним ожиљцима прикрије."

Ово је одломак из дела:

У причи "Јабука на друму" стара јабука подсећа на:

Не, немој ми прићи! Има више дражи

ова слатка стрепња, чекање и стра'.

Све је много лепше донде док се тражи,

о чему се само тек по слутњи зна.

Ово је одломак из песме:

Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?

Издалека само све к'о звезда сја;

издалека само дивимо се свему.

Не, нек' ми не приђу ока твоја два.

Рима у овој строфи је:

Не, немој ми прићи! Хоћу издалека

да волим и желим ока твоја два.

Јер срећа је лепа само док се чека,

док од себе само наговештај да.

Издвојени стих је:

Песма "Стрепња" Десанке Максимовић припада следећем књижевном роду:

Песма "Небо"Стевана Раичковића је по својој књижевној врсти:

За чим трага песник у песми "Небо"?

"Песник убере

булку из траве,

а месец звезду с нежним зрацима,

тада се куцну

и наздраве

пољу и реци и шумарцима!"

Ово је строфа из песме:

"Травке снене очице бришу

и трепће цвеће; и уздишу

заљубљене принцезе брезе..."

Ови стихови илуструју стилску фигуру која се зове:

Коју форму приповедања илуструју речи из приче "Чиновникова смрт"?

„Попрскао сам га! – помисли Червјаков. – Није мој старешина, туђ је, али ипак није згодно. Треба се извинити.”

Коју форму приповедања илуструју речи из приче "Чиновникова смрт":

Дошавши кући, Червјаков исприча жени о својој незгоди. Жена је, како му се учинило, сувише лакомислено гледала на тај догађај; она се прво уплаши, али се, чувши да Брижалов „није наш”, умири.