Пуна школа ђака ниоткуда врата.

Два локвања око пања.

Две виле из пећине вире.

Пуна тепсија златних колачића.

Сивац море прескочи ни копито не скваси.

Зуба нема, руку нема а опет уједа.

Много браће а једне гаће.

Воду гази а одећу не пази.

Нит шушну нит бушну а у кућу уђе.

Ко је увек сам у својој кући?

Четири брата под једним шеширом.

Нити га је било, нити ће га бити а сада је.

Беле пчеле на земљу селе.

Водом иде - не бућка

травом иде - не шушка.

Без мене је тама у свим собама.

Све има а говора нема.

Оца нема, мајке нема а свако јутро се рађа.

Кад се види не види ме нико,

кад се не види види ме свако.