Prekretnica u razvoju TK mreža nastupa uvođenjem digitalnih sistema prenosa i komutacije, tj. digitalizacijom mreža. Ovaj proces je najpre započeo u telefonskoj mreži i to uvođenjem sistema digitalne komutacije u analogno okruženje. Kako ovi sistemi vrše komutaciju digitalnog signala, bilo je potrebno izvšiti sledeća prilagođavanja: - A/D, odnosno D/A konverziju,- Formiranje vremenskog multipleksa,- Pretvaranje (konverziju) signalizacije.Prve dve obrade se uvek obavljaju zajedno i to ili u komutacionom sistemu, koristeći za tu namenu prenosničke organe analognih vodova ili u PCM sistemu prenosa. Sledeća faza u razvoju bila je Integrisana digitalna mreža, IDN (Integrated Digital Network). Po definiciji, to je mreža u kojoj se komutacija obavlja programski upravljanim digitalnim komutacionim sistemima, a svi prenosnički vodovi, odnosno putevi saobraćaja, realizuju digitalnim sistemima prenosa.Signalizacija u takvoj mreži prenosi se po zajedničkom kanalu. Kanali po kojima se ostvaruje saobraćaj, tzv. saobraćajni kanali, imaju PCM format.Digitalna mreža integrisanih servisa (ISDN, je nastavak evolucije IDN mreže. Ovde se u okviru jedne iste mreže realizuje veliki broj telekomunikacionih servisa na bazi govornih i negovornih poruka. Pri tome se:- Svi signali u mreži se prenose u digitalnom obliku, od jednog do drugog terminala tj,izvršena je digitalizacija signala i na korisničkoj liniji koriste se i komutacija kola i komutacija paketa.Prednosti digitalizovane mreze su: Bolji kvalitet signala, Ekonomičniji prenos (smanjenje cene po kanalu), Integracija sistema prenosa i komutacije (izbegava se višestruka A/D/A konverzija signala), Jedino se kod digitalnih sistema mogu primeniti moderne, efikasne i izuzetno bezbedne metode šifrovanja, što je od neprocenjive važnosti za privatnost komunikacija.,Konačno, digitalna mreža je “generička”, ona prenosi binarne simbole (0 i 1), bez obzira šta oni predstavljaju. To je preduslov za multimedijalni prenos (govor, slika, podaci...), Paketski način prenosa govora (IP telefonija) – značajno pojeftinjuje telefonski servis u poređenju sa tradicionalnom telefonijom sa komutacijom kola

Prekretnica u razvoju TK mreža nastupa uvođenjem digitalnih sistema prenosa i komutacije, tj. digitalizacijom mreža. Ovaj proces je najpre započeo u telegrafskoj mreži i to uvođenjem sistema digitalne komutacije u analogno okruženje. Kako ovi sistemi vrše komutaciju digitalnog signala, bilo je potrebno izvšiti sledeća prilagođavanja: - A/D, odnosno D/A konverziju,- Formiranje vremenskog multipleksa,- Pretvaranje (konverziju) signalizacije.Prve dve obrade se uvek obavljaju odvojeno i to ili u komutacionom sistemu, koristeći za tu namenu prenosničke organe analognih vodova ili u PCM sistemu prenosa. Sledeća faza u razvoju bila je Integrisana digitalna mreža, IDN. Po definiciji, to je mreža u kojoj se komutacija obavlja programski upravljanim digitalnim komutacionim sistemima, a svi prenosnički vodovi, odnosno putevi saobraćaja, realizuju digitalnim sistemima prenosa.Signalizacija u takvoj mreži prenosi se po zajedničkom kanalu. Kanali po kojima se ostvaruje saobraćaj, tzv. saobraćajni kanali, imaju PCM format.Digitalna mreža integrisanih servisa (ISDN), je nastavak evolucije IDN mreže. Ovde se u okviru jedne iste mreže realizuje veliki broj telekomunikacionih servisa na bazi govornih i negovornih poruka. Pri tome se:- Svi signali u mreži se prenose u digitalnom obliku, od jednog do drugog terminala tj,izvršena je digitalizacija signala i na korisničkoj liniji koriste se i komutacija kola i komutacija paketa.Prednosti digitalizovane mreze su: Bolji kvalitet signala, Ekonomičniji prenos (smanjenje cene po kanalu), Integracija sistema prenosa i komutacije (izbegava se višestruka A/D/A konverzija signala), Jedino se kod digitalnih sistema mogu primeniti moderne, efikasne i izuzetno bezbedne metode šifrovanja, što je od neprocenjive važnosti za privatnost komunikacija.,Konačno, digitalna mreža je “generička”, ona prenosi binarne simbole (0 i 1), bez obzira šta oni predstavljaju. To je preduslov za multimedijalni prenos (govor, slika, podaci...), Paketski način prenosa govora (IP telefonija) – značajno pojeftinjuje telefonski servis u poređenju sa tradicionalnom telefonijom sa komutacijom kola

Prekretnica u razvoju TK mreža nastupa uvođenjem digitalnih sistema prenosa i komutacije, tj. digitalizacijom mreža. Ovaj proces je najpre započeo u telegrafskoj mreži i to uvođenjem sistema digitalne komutacije u analogno okruženje. Kako ovi sistemi vrše komutaciju digitalnog signala, bilo je potrebno izvšiti sledeća prilagođavanja: - A/D, odnosno D/A konverziju,- Formiranje vremenskog multipleksa,- Pretvaranje (konverziju) signalizacije.Prve dve obrade se uvek obavljaju zajedno i to ili u komutacionom sistemu, koristeći za tu namenu prenosničke organe analognih vodova ili u PCM sistemu prenosa. Sledeća faza u razvoju bila je Integrisana digitalna mreža, ISDN (Integrated Digital Network). Po definiciji, to je mreža u kojoj se komutacija obavlja programski upravljanim digitalnim komutacionim sistemima, a svi prenosnički vodovi, odnosno putevi saobraćaja, realizuju digitalnim sistemima prenosa.Signalizacija u takvoj mreži prenosi se po zajedničkom kanalu. Kanali po kojima se ostvaruje saobraćaj, tzv. saobraćajni kanali, imaju PCM format.Digitalna mreža integrisanih servisa (IDN), je nastavak evolucije IDN mreže. Ovde se u okviru jedne iste mreže realizuje veliki broj telekomunikacionih servisa na bazi govornih i negovornih poruka. Pri tome se:- Svi signali u mreži se prenose u digitalnom obliku, od jednog do drugog terminala tj,izvršena je digitalizacija signala i na korisničkoj liniji koriste se i komutacija kola i komutacija paketa.Prednosti digitalizovane mreze su: Bolji kvalitet signala, Ekonomičniji prenos (smanjenje cene po kanalu), Integracija sistema prenosa i komutacije (izbegava se višestruka A/D/A konverzija signala), Jedino se kod digitalnih sistema mogu primeniti moderne, efikasne i izuzetno bezbedne metode šifrovanja, što je od neprocenjive važnosti za privatnost komunikacija.,Konačno, digitalna mreža je “generička”, ona prenosi binarne simbole (0 i 1), bez obzira šta oni predstavljaju. To je preduslov za multimedijalni prenos (govor, slika, podaci...), Paketski način prenosa govora (IP telefonija) – značajno pojeftinjuje telefonski servis u poređenju sa tradicionalnom telefonijom sa komutacijom kola

Prekretnica u razvoju TK mreža nastupa uvođenjem digitalnih sistema prenosa i komutacije, tj. digitalizacijom mreža. Ovaj proces je najpre započeo u telefonskoj mreži i to uvođenjem sistema digitalne komutacije u analogno okruženje. Kako ovi sistemi vrše komutaciju digitalnog signala, bilo je potrebno izvšiti sledeća razdešavanja: - A/D, odnosno D/A konverziju,- Formiranje vremenskog multipleksa,- Pretvaranje (konverziju) signalizacije.Prve dve obrade se uvek obavljaju zajedno i to ili u komutacionom sistemu, koristeći za tu namenu prenosničke organe analognih vodova ili u PCM sistemu prenosa. Sledeća faza u razvoju bila je Integrisana digitalna mreža, IDN (Integrated Digital Network). Po definiciji, to je mreža u kojoj se komutacija obavlja programski upravljanim digitalnim komutacionim sistemima, a svi prenosnički vodovi, odnosno putevi saobraćaja, realizuju digitalnim sistemima prenosa.Signalizacija u takvoj mreži prenosi se po zajedničkom kanalu. Kanali po kojima se ostvaruje saobraćaj, tzv. saobraćajni kanali, imaju AM format.Digitalna mreža integrisanih servisa (ISDN, je nastavak evolucije IDN mreže. Ovde se u okviru jedne iste mreže realizuje veliki broj telekomunikacionih servisa na bazi govornih i negovornih poruka. Pri tome se:- Svi signali u mreži se prenose u digitalnom obliku, od jednog do drugog terminala tj,izvršena je digitalizacija signala i na korisničkoj liniji koriste se i komutacija kola i komutacija paketa.Prednosti digitalizovane mreze su: Bolji kvalitet signala, Ekonomičniji prenos (smanjenje cene po kanalu), Integracija sistema prenosa i komutacije (izbegava se višestruka A/D/A konverzija signala), Jedino se kod digitalnih sistema mogu primeniti moderne, efikasne i izuzetno bezbedne metode šifrovanja, što je od neprocenjive važnosti za privatnost komunikacija.,Konačno, digitalna mreža je “generička”, ona prenosi binarne simbole (0 i 1), bez obzira šta oni predstavljaju. To je preduslov za multimedijalni prenos (govor, slika, podaci...), Paketski način prenosa govora (IP telefonija) – značajno pojeftinjuje telefonski servis u poređenju sa tradicionalnom telefonijom sa komutacijom kola

Savremena digitalna telekomunikaciona mreža sa programskim upravljanjem može se predstaviti u obliku višenivovske strukture. Osnova posmatrane strukture digitalne mreže je pristupna mreža koja obezbeđuje puteve prenosa između svih čvorova drugih mreža. Ona po pravilu obuhvata mrežu korisničkih linija između korisničkih terminala i lokalnih komutacionih sistema, kao i mrežu prenosničkih vodova između komutacionih sistema svih nivoa (lokalnih, tranzitnih i dr.). Mreža prenosničkih vodova može biti realizovana različitim hijerarhijskim nivoima sistema prenosa, npr. sistemima protoka 2 Mb/s (8Mb/s itd), a svaki od njih se može predstaviti kao poseban nivo mreže.Drugi nivo čini mreža komutacije, u čijim čvorovima se nalaze komutacioni sistemi. Komutacioni sistemi su povezani putevima saobraćaja. Kao resurs za realizaciju puteva saobraćaja služe putevi prenosa u okviru nivoa mreže prenosa. Signalizaciona mreža omogućuje prenos signala komutacijom kola. Ovu mrežu čine signalizacioni vodovi po kojima se prenose sigalizacione poruke i signalizacioni čvorovi u kojima se usmeravaju ove poruke. Broj signalizacionih vodova je manji od broja puteva saobraćaja prema komutacionoj mreži.Sinhronizacijona mreža obezbeđuje vremenski usaglašen rad digitalnih komutacionih sistema. Nju čine sinhronizacioni čvorovi, tj. organi sinhronizacije u komutacionim sistemima i vodovi/kanali koji ih povezuju.Mreža centara inteligencije obezbeđuje pristup programski upravljanih komutacionih sistema centru inteligencije koji sadrži baze podataka.Mreža administracije obuhvata centre za održavanje i administraciju, centre upravljanja mrežom i dr; kao i vodove/kanale do odgovarajućih komutacionih sistema za razmenu signala, odnosno poruke telemetrije, upravljanja i komunikacije.

Savremena digitalna telekomunikaciona mreža sa programskim upravljanjem može se predstaviti u obliku višenivovske strukture. Osnova posmatrane strukture digitalne mreže je pristupna mreža koja obezbeđuje puteve prenosa između svih čvorova drugih mreža. Ona po pravilu obuhvata mrežu korisničkih linija između korisničkih terminala i lokalnih komutacionih sistema, kao i mrežu prenosničkih vodova između komutacionih sistema svih nivoa (lokalnih, tranzitnih i dr.). Mreža prenosničkih vodova može biti realizovana različitim hijerarhijskim nivoima sistema prenosa, npr. sistemima protoka 2 Mb/s (8Mb/s itd), a svaki od njih se može predstaviti kao poseban nivo mreže.Drugi nivo čini mreža komutacije, u čijim čvorovima se nalaze komutacioni sistemi. Komutacioni sistemi su povezani putevima saobraćaja. Kao resurs za realizaciju puteva saobraćaja služe putevi prenosa u okviru nivoa mreže prenosa.Sinhronizaciona mreža omogućuje prenos signala po zajedničkom kanalu. Ovu mrežu čine signalizacioni vodovi po kojima se prenose sigalizacione poruke i signalizacioni čvorovi u kojima se usmeravaju ove poruke. Broj signalizacionih vodova je manji od broja puteva saobraćaja prema komutacionoj mreži.Sinhronizacijona mreža obezbeđuje vremenski usaglašen rad digitalnih komutacionih sistema. Nju čine sinhronizacioni čvorovi, tj. organi sinhronizacije u komutacionim sistemima i vodovi/kanali koji ih povezuju.Mreža centara inteligencije obezbeđuje pristup programski upravljanih komutacionih sistema centru inteligencije koji sadrži baze podataka.Mreža administracije obuhvata centre za održavanje i administraciju, centre upravljanja mrežom i dr; kao i vodove/kanale do odgovarajućih komutacionih sistema za razmenu signala, odnosno poruke telemetrije, upravljanja i komunikacije.

Savremena digitalna telekomunikaciona mreža sa programskim upravljanjem može se predstaviti u obliku višenivovske strukture. Osnova posmatrane strukture digitalne mreže je mreža prenosa koja obezbeđuje puteve prenosa između svih korisnika drugih mreža. Ona po pravilu obuhvata mrežu korisničkih linija između korisničkih terminala i lokalnih komutacionih sistema, kao i mrežu prenosničkih vodova između komutacionih sistema svih nivoa (lokalnih, tranzitnih i dr.). Mreža prenosničkih vodova može biti realizovana različitim hijerarhijskim nivoima sistema prenosa, npr. sistemima protoka 2 Mb/s (8Mb/s itd), a svaki od njih se može predstaviti kao poseban nivo mreže.Drugi nivo čini mreža sinhronizacije, u čijim čvorovima se nalaze komutacioni sistemi. Komutacioni sistemi su povezani putevima saobraćaja. Kao resurs za realizaciju puteva saobraćaja služe putevi prenosa u okviru nivoa mreže prenosa. Pomoćne mreže.Signalizaciona mreža omogućuje prenos signala po zajedničkom kanalu. Ovu mrežu čine signalizacioni vodovi po kojima se prenose sigalizacione poruke i signalizacioni čvorovi u kojima se usmeravaju ove poruke. Broj signalizacionih vodova je manji od broja puteva saobraćaja prema komutacionoj mreži.

Sinhronizacijona mreža obezbeđuje vremenski usaglašen rad digitalnih komutacionih sistema. Nju čine sinhronizacioni čvorovi, tj. organi sinhronizacije u komutacionim sistemima i vodovi/kanali koji ih povezuju.Mreža centara inteligencije obezbeđuje pristup programski upravljanih komutacionih sistema centru inteligencije koji sadrži baze podataka.Mreža administracije obuhvata centre za održavanje i administraciju, centre upravljanja mrežom i dr; kao i vodove/kanale do odgovarajućih komutacionih sistema za razmenu signala, odnosno poruke telemetrije, upravljanja i komunikacije.

Savremena digitalna telekomunikaciona mreža sa programskim upravljanjem može se predstaviti u obliku višenivovske strukture.Osnova posmatrane strukture digitalne mreže je mreža prenosa koja obezbeđuje puteve prenosa između svih čvorova drugih mreža. Ona po pravilu obuhvata mrežu korisničkih linija između korisničkih terminala i lokalnih komutacionih sistema, kao i mrežu prenosničkih vodova između komutacionih sistema svih nivoa (lokalnih, tranzitnih i dr.). Mreža prenosničkih vodova može biti realizovana različitim hijerarhijskim nivoima sistema prenosa, npr. sistemima protoka 2 Mb/s (8Mb/s itd), a svaki od njih se može predstaviti kao poseban nivo mreže.Drugi nivo čini mreža komutacije, u čijim čvorovima se nalaze komutacioni sistemi. Komutacioni sistemi su povezani putevima saobraćaja. Kao resurs za realizaciju puteva saobraćaja služe putevi prenosa u okviru nivoa mreže prenosa. Pomoćne mreže.Signalizaciona mreža omogućuje prenos signala po zajedničkom kanalu. Ovu mrežu čine signalizacioni vodovi po kojima se prenose sigalizacione poruke i signalizacioni čvorovi u kojima se usmeravaju ove poruke. Broj signalizacionih vodova je manji od broja puteva saobraćaja prema komutacionoj mreži.Sinhronizacijona mreža obezbeđuje vremenski usaglašen rad digitalnih komutacionih sistema. Nju čine sinhronizacioni čvorovi, tj. organi sinhronizacije u komutacionim sistemima i vodovi/kanali koji ih povezuju.Mreža centara inteligencije obezbeđuje pristup programski upravljanih komutacionih sistema centru inteligencije koji sadrži baze podataka.Mreža administracije obuhvata centre za održavanje i administraciju, centre upravljanja mrežom i dr; kao i vodove/kanale do odgovarajućih komutacionih sistema za razmenu signala, odnosno poruke telemetrije, upravljanja i komunikacije.

Suština ISDN koncepta je podržavanje širokog opsega govornih i negovornih aplikacija u istoj mreži, korišćenjem ograničenog broja standardizovanih funkcija i uređaja. ISDN podržava i komutirane i nekomutirane konekcije. Komutirane konekcije uključuju i komutaciju kola i komutaciju paketa i njihovo međusobno nadovezivanje. Standardizacija ISDN je brzo evoluirala, tako da danas postoje dve verzije ISDN-a, i to: uskopojasni ISDN ili N – ISDN, širokopojasni ISDN ili B – ISDN. Uskopojasni ISDN većinom je baziran na komutaciji kola i omogućuje protoke do 2 Mb/s što je nedovoljno za realizaciju mnogih servisa, pogotovo negovornih (video). Širokopojasni ISDN omogućuje daleko veće brzine prenosa, korišćenjem optike kao medija prenosa (red Gb/s). Novi B – ISDN standardi su usvojili ATM protokol kao mehanizam transporta, odnosno B – ISDN koncept je paketski orijentisan. Uskopojasni ISDN (N –ISDN).Koncepcija ISDN-a sastoji se u tome da se u okviru jedne iste TK mreže omogući velik broj službi na bazi govornih i negovornih poruka. Pri tome se integracija službi realizuje primenom samo nekoliko vrsta mrežnih servisa, odnosno višenamenskih interefejsa na relaciji korisnik – mreža. Ovakva definicija podrazumeva sledeće karakteristike: Svi signali u ISDN-u se prenose u digitalnom obliku od jednog do drugog sloja (tj. između korisničkih terminala). To podrazumeva da je korisnik sa lokalnim komutacionim čvorom povezan digitalnom pretplatničkom linijom, tj. operacije A/D i D/A vrše se u korisničkom terminalu,Signalizacija u celoj mreži se zasniva na tehnici signalizacije po zajedničkom kanalu.

Suština ISDN koncepta je podržavanje uskopojasnih govornih i negovornih aplikacija u istoj mreži, korišćenjem ograničenog broja standardizovanih funkcija i uređaja. ISDN podržava i komutirane i nekomutirane konekcije. Komutirane konekcije uključuju i komutaciju kola i komutaciju paketa i njihovo međusobno nadovezivanje. Standardizacija ISDN je brzo evoluirala, tako da danas postoje dve verzije ISDN-a, i to: , uskopojasni ISDN ili B – ISDN, širokopojasni ISDN ili N – ISDN. Uskopojasni ISDN većinom je baziran na komutaciji kola i omogućuje protoke do 2 Mb/s što je nedovoljno za realizaciju mnogih servisa, pogotovo negovornih (video). Širokopojasni ISDN omogućuje daleko veće brzine prenosa, korišćenjem optike kao medija prenosa (red Gb/s). Novi B – ISDN standardi su usvojili ATM protokol kao mehanizam transporta, odnosno B – ISDN koncept je paketski orijentisan. Uskopojasni ISDN (N –ISDN).Koncepcija ISDN-a sastoji se u tome da se u okviru jedne iste TK mreže omogući velik broj službi na bazi govornih i negovornih poruka. Pri tome se integracija službi realizuje primenom samo nekoliko vrsta mrežnih servisa, odnosno višenamenskih interefejsa na relaciji korisnik – mreža. Ovakva definicija podrazumeva sledeće karakteristike: Svi signali u ISDN-u se prenose u digitalnom obliku od jednog do drugog sloja (tj. između korisničkih terminala). To podrazumeva da je korisnik sa lokalnim komutacionim čvorom povezan digitalnom pretplatničkom linijom, tj. operacije A/D i D/A vrše se u korisničkom terminalu,Signalizacija u celoj mreži se zasniva na tehnici signalizacije po zajedničkom kanalu.

Digitalne mreže sa integrisanim servisima (ISDN).Suština ISDN koncepta je podržavanje širokog opsega govornih i negovornih aplikacija u istoj mreži, korišćenjem ograničenog broja standardizovanih funkcija i uređaja. ISDN podržava i komutirane i nekomutirane konekcije. Komutirane konekcije uključuju i komutaciju kola i komutaciju paketa i njihovo međusobno nadovezivanje. Standardizacija ISDN je brzo evoluirala, tako da danas postoje dve verzije ISDN-a, i to: , uskopojasni ISDN ili N – ISDN, širokopojasni ISDN ili B – ISDN. Širokopojasni ISDN većinom je baziran na komutaciji kola i omogućuje protoke do 2 Mb/s što je nedovoljno za realizaciju mnogih servisa, pogotovo negovornih (video). Uskopojasni ISDN omogućuje daleko veće brzine prenosa, korišćenjem optike kao medija prenosa (red Gb/s). Novi B – ISDN standardi su usvojili ATM protokol kao mehanizam transporta, odnosno B – ISDN koncept je paketski orijentisan. Uskopojasni ISDN (N –ISDN).Koncepcija ISDN-a sastoji se u tome da se u okviru jedne iste TK mreže omogući velik broj službi na bazi govornih i negovornih poruka. Pri tome se integracija službi realizuje primenom samo nekoliko vrsta mrežnih servisa, odnosno višenamenskih interefejsa na relaciji korisnik – mreža. Ovakva definicija podrazumeva sledeće karakteristike: Svi signali u ISDN-u se prenose u digitalnom obliku od jednog do drugog sloja (tj. između korisničkih terminala). To podrazumeva da je korisnik sa lokalnim komutacionim čvorom povezan digitalnom pretplatničkom linijom, tj. operacije A/D i D/A vrše se u korisničkom terminalu,Signalizacija u celoj mreži se zasniva na tehnici signalizacije po zajedničkom kanalu.

Suština ISDN koncepta je podržavanje širokog opsega govornih i negovornih aplikacija u istoj mreži, korišćenjem ograničenog broja standardizovanih funkcija i uređaja. ISDN podržava i komutirane i nekomutirane konekcije. Komutirane konekcije uključuju i komutaciju kola i komutaciju paketa i njihovo međusobno nadovezivanje. Standardizacija ISDN je brzo evoluirala, tako da danas postoje dve verzije ISDN-a, i to: , uskopojasni ISDN ili B – ISDN, širokopojasni ISDN ili N – ISDN. Širokopojasni ISDN većinom je baziran na komutaciji kola i omogućuje protoke do 2 Mb/s što je nedovoljno za realizaciju mnogih servisa, pogotovo negovornih (video). Uskopojasni ISDN omogućuje daleko veće brzine prenosa, korišćenjem optike kao medija prenosa (red Gb/s). Novi B – ISDN standardi su usvojili ATM protokol kao mehanizam transporta, odnosno B – ISDN koncept je paketski orijentisan. Uskopojasni ISDN (N –ISDN).Koncepcija ISDN-a sastoji se u tome da se u okviru jedne iste TK mreže omogući velik broj službi na bazi govornih i negovornih poruka. Pri tome se integracija službi realizuje primenom samo nekoliko vrsta mrežnih servisa, odnosno višenamenskih interefejsa na relaciji korisnik – mreža. Ovakva definicija podrazumeva sledeće karakteristike: Svi signali u ISDN-u se prenose u digitalnom obliku od jednog do drugog sloja (tj. između korisničkih terminala). To podrazumeva da je korisnik sa lokalnim komutacionim čvorom povezan digitalnom pretplatničkom linijom, tj. operacije A/D i D/A vrše se u korisničkom terminalu,Signalizacija u celoj mreži se zasniva na tehnici signalizacije po zajedničkom kanalu.

Referentna konfiguracija ISDN-a definiše spregu korisnika na mrežu. TE 1 – korisnički terminal sa ISDN interfejsom (tj. ima ISDN modem); TE2 – korisnički terminal bez ISDN intefejsa; TA – adapter terminala, NT1, NT2 – mrežni završeci, LT – linijski završetak, ET- završetak centrale, ┼ – referentna tačka Funkcionalna grupa predstavlja teorijski pojam uveden da bi se razdvojile funkcionalne grupe. Ona može, ali ne mora odgovarati stvarnim interfejsima. Tako referentna tačka R definiše terminalni interfejs, tačka S, odnosno T odgovara interfejsu korisnik – mreža. Transmisiona linija je predstavljena referentnom tačkom U, a mrežni interfejs na strani javnog komutacionog sistema referentnom tačkom V1-4. Referentna tačka obuhvata funkcije objedinjene u istoj tački, npr. završetak linije napajanja, kodovanje (dekodovanje), multipliksiranje, itd.Funkcionalne grupe su pobrojane ispod: Terminal ili terminalni uređaj (TE) ima sve funkcije koje su potrebne za realizaciju TK servisa, a takođe može da ima i neke pomoćne funkcije, kao što su napajanje i održavanje. Razlikuju se terminali sa ISDN interfejsom (TE1) i oni sa drugačijim interfejsom (TE2), Adapter terminala (TA) obuhvata funkcije prilagođavanja za priključivanje terminala koji nisu predviđeni za ISDN (TE2), na interfejs korisnik – mreža, Mrežni završetak 1 (NT1) obuhvata funkcije sloja 1 koje odgovaraju S/T interfejsu sa korisničke strane i transmisionoj liniji sa druge strane. To su funkcije završetka digitalne transmisione linije, napajanja, povezivanja više tačaka, itd. Mrežni završetak 2 (NT2) obuhvata funkcijeviših slojeva, npr. multipleksiranje kanala, koncentraciju saobraćaja i sekundarno održavanje (testiranje). Služi za priključivanje privatne centrale (PBX), lokalne mreže i dr. Ovaj završetak se koristi samo po potrebi, a kada ga nema, referentne tačke S i T se poklapaju. Linijski završetak (LT) obavlja funkcije sloja 1 između transmisione linije (U) i ulaza u lokalnu centralu (V1-4). To su funkcije prenosa, aktiviranja linije, napajanja, održavanja, itd. Završetak centrale (ET) grupiše funkcije centrale koje se odnose na određeni ulaz: nadgledanje, multipleksiranje, demultipleksiranje, obradu sadržaja D kanala, itd. Ako se govori o referentnoj konfiguraciji, tada možemo zapravo govoriti o obrascu po kome se realizuje pristup u ISDN mrežu

Referentna konfiguracija ISDN-a definiše spregu korisnika na mrežu. TE 1 – korisnički terminal sa ISDN interfejsom (tj. ima ISDN modem); TE2 – korisnički terminal

bez ISDN intefejsa; TA – adapter terminala, NT1, NT2 – mrežni završeci, LT – linijski završetak, ET- završetak centrale, ┼ – referentna tačka .Referentna tačka predstavlja teorijski pojam uveden da bi se razdvojile funkcionalne grupe. Ona može, ali ne mora odgovarati stvarnim interfejsima. Tako referentna tačka R definiše terminalni interfejs, tačka S, odnosno T odgovara interfejsu korisnik – mreža. Transmisiona linija je predstavljena referentnom tačkom U, a mrežni interfejs na strani javnog komutacionog sistema referentnom tačkom V1-4. Funkcionalna grupa obuhvata funkcije objedinjene u istoj tački, npr. završetak linije napajanja, kodovanje (dekodovanje), multipliksiranje, itd.Funkcionalne grupe su pobrojane ispod: Terminal ili terminalni uređaj (TE) ima sve funkcije koje su potrebne za realizaciju TK servisa, a takođe može da ima i neke pomoćne funkcije, kao što su napajanje i održavanje. Razlikuju se terminali sa ISDN interfejsom (TE1) i oni sa drugačijim interfejsom (TE2), Adapter terminala (TA) obuhvata funkcije prilagođavanja za priključivanje terminala koji nisu predviđeni za ISDN (TE2), na interfejs korisnik – mreža, Mrežni završetak 1 (NT1) obuhvata funkcije sloja 1 koje odgovaraju S/T interfejsu sa korisničke strane i transmisionoj liniji sa druge strane. To su funkcije završetka digitalne transmisione linije, napajanja, povezivanja više tačaka, itd. Mrežni završetak 2 (NT2) obuhvata funkcijeviših slojeva, npr. multipleksiranje kanala, koncentraciju saobraćaja i sekundarno održavanje (testiranje). Služi za priključivanje privatne centrale (PBX), lokalne mreže i dr. Ovaj završetak se koristi samo po potrebi, a kada ga nema, referentne tačke S i T se poklapaju. Linijski završetak (LT) obavlja funkcije sloja 1 između transmisione linije (U) i ulaza u lokalnu centralu (V1-4). To su funkcije prenosa, aktiviranja linije, napajanja, održavanja, itd. Završetak centrale (ET) grupiše funkcije centrale koje se odnose na određeni ulaz: nadgledanje, multipleksiranje, demultipleksiranje, obradu sadržaja D kanala, itd. Ako se govori o referentnoj konfiguraciji, tada možemo zapravo govoriti o obrascu po kome se realizuje pristup u ISDN mrežu

Referentna konfiguracija ISDN-a definiše spregu korisnika na mrežu. TE 1 – korisnički terminal sa ISDN interfejsom (tj. ima ISDN modem); TE2 – korisnički terminal bez ISDN intefejsa; TA – adapter terminala, NT1, NT2 – mrežni završeci, LT – linijski završetak, ET- završetak centrale, ┼ – referentna tačka Funkcionalna grupa predstavlja teorijski pojam uveden da bi se razdvojile funkcionalne grupe. Ona može, ali ne mora odgovarati stvarnim interfejsima. Tako referentna tačka R definiše terminalni interfejs, tačka S, odnosno T odgovara interfejsu korisnik – mreža. Transmisiona linija je predstavljena referentnom tačkom U, a mrežni interfejs na strani javnog komutacionog sistema referentnom tačkom V1-4. Referentna tačka obuhvata funkcije objedinjene u istoj tački, npr. završetak linije napajanja, kodovanje (dekodovanje), multipliksiranje, itd.Funkcionalne grupe su pobrojane ispod: Terminal ili terminalni uređaj (TE) ima sve funkcije koje su potrebne za realizaciju TK servisa, a takođe može da ima i neke pomoćne funkcije, kao što su napajanje i održavanje. Razlikuju se terminali sa ISDN interfejsom (TE1) i oni sa drugačijim interfejsom (TE2), Adapter terminala (TA) obuhvata funkcije prilagođavanja za priključivanje terminala koji nisu predviđeni za ISDN (TE2), na interfejs korisnik – mreža, Mrežni završetak 1 (NT1) obuhvata funkcije sloja 1 koje odgovaraju S/T interfejsu sa korisničke strane i transmisionoj liniji sa druge strane. To su funkcije završetka digitalne transmisione linije, napajanja, povezivanja više tačaka, itd. Mrežni završetak 2 (NT2) obuhvata funkcijeviših slojeva, npr. multipleksiranje kanala, koncentraciju saobraćaja i sekundarno održavanje (testiranje). Služi za priključivanje privatne centrale (PBX), lokalne mreže i dr. Ovaj završetak se koristi samo po potrebi, a kada ga nema, referentne tačke S i T se poklapaju. Linijski završetak (LT) obavlja funkcije sloja 1 između transmisione linije (U) i ulaza u lokalnu centralu (V1-4). To su funkcije prenosa, aktiviranja linije, napajanja, održavanja, itd. Završetak centrale (ET) grupiše funkcije centrale koje se odnose na određeni ulaz: nadgledanje, multipleksiranje, demultipleksiranje, obradu sadržaja D kanala, itd. Ako se govori o referentnoj konfiguraciji, tada možemo zapravo govoriti o obrascu po kome se realizuje pristup u ISDN mrežu

Referentna konfiguracija ISDN-a definiše spregu korisnika na mrežu. TE 2 – korisnički terminal sa ISDN interfejsom (tj. ima ISDN modem); TE1 – korisnički terminal bez ISDN intefejsa; TA – adapter terminala, NT1, NT2 – mrežni završeci, ET – linijski završetak, LT- završetak centrale, ┼ – referentna tačka .Referentna tačka predstavlja teorijski pojam uveden da bi se razdvojile funkcionalne grupe. Ona može, ali ne mora odgovarati stvarnim interfejsima. Tako referentna tačka R definiše terminalni interfejs, tačka S, odnosno T odgovara interfejsu korisnik – mreža. Transmisiona linija je predstavljena referentnom tačkom U, a mrežni interfejs na strani javnog komutacionog sistema referentnom tačkom V1-4. Funkcionalna grupa obuhvata funkcije objedinjene u istoj tački, npr. završetak linije napajanja, kodovanje (dekodovanje), multipliksiranje, itd.Funkcionalne grupe su pobrojane ispod: Terminal ili terminalni uređaj (TK) ima sve funkcije koje su potrebne za realizaciju TK servisa, a takođe može da ima i neke pomoćne funkcije, kao što su napajanje i održavanje. Razlikuju se terminali sa ISDN interfejsom (TE1) i oni sa drugačijim interfejsom (TE2), Adapter terminala (TA) obuhvata funkcije prilagođavanja za priključivanje terminala koji nisu predviđeni za ISDN (TE2), na interfejs korisnik – mreža, Mrežni završetak 1 (NT1) obuhvata funkcije sloja 1 koje odgovaraju S/T interfejsu sa korisničke strane i transmisionoj liniji sa druge strane. To su funkcije završetka digitalne transmisione linije, napajanja, povezivanja više tačaka, itd. Mrežni završetak 2 (NT2) obuhvata funkcijeviših slojeva, npr. multipleksiranje kanala, koncentraciju saobraćaja i sekundarno održavanje (testiranje). Služi za priključivanje privatne centrale (PBX), lokalne mreže i dr. Ovaj završetak se koristi samo po potrebi, a kada ga nema, referentne tačke S i T se poklapaju. Linijski završetak (LT) obavlja funkcije sloja 1 između transmisione linije (U) i ulaza u lokalnu centralu (V1-4). To su funkcije prenosa, aktiviranja linije, napajanja, održavanja, itd. Završetak centrale (ET) grupiše funkcije centrale koje se odnose na određeni ulaz: nadgledanje, multipleksiranje, demultipleksiranje, obradu sadržaja D kanala, itd. Ako se govori o referentnoj konfiguraciji, tada možemo zapravo govoriti o obrascu po kome se realizuje pristup u ISDN mrežu

Tipovi korisničkih interfejsa su BRI I PRI.PRI interfejs (BRI/Intrerfejs osnovne brzine).Priključivanje pasivna magistrala na ISDN liniju korišćenjem PRI interfejsa.Max. se može priključiti 10 terminala.U isto vreme mogu biti aktivna najviše 4 terminala.Konekcija između terminala se vrši preko lokalne javne ISDN centrale, gde se vrši i tarifiranje.Kod ovog tipa interfejsa max.korisnički kapacitet je 128kb/s(2B kanala).Ova 2B kanala se zapravo trtiraju kao dve nezavisne telefonske linije.Signalizacija se vrši preko D kanala(16kb/s) u cilju uspostavljanja,raskidanja i nadzora konekcija po B kanalima.Brzina prenosa po telefonskoj pretplatničkoj liniji iznosi 160kb/s (2B korisnička kanala sa po 64 kb/s,D kanal za prenos korisničke signalizacije kapaciteta 16 kb/s i jedan dopunski kanal namenjen za održavanje,kapaciteta 16 kb/s). BRI interfejs(PRI/Interfejs primarne brzine). Kod korisničkog interfejsa PRI tipa korisniku je na raspolaganju 30B kanala sa po 64 kb/s.Kanal za zajedničku signalizaciju paketskog tipa ovde ima kapacitet od 64 kb/s.Kod ovog tipa interfejsa korisnik može upotrebljavati svoju privatnu ISDN centralu(NT-2).Korisnik se povezuje na javnu lokalnu ISDN centalu korišćenjem 2 pretplatničke linije(svaka linija za po jedan smer prenosa).Brzina prenosa po pretplatničkim linijama iznosi 2048 kb/s(30B korisničkih kanala po 64 kb/s,1D kanal za signalizaciju po zajedničkom kanalu kapaciteta 64 kb/s i jedan B kanal kapaciteta 64 kb/s za potrebe održavanja i sinhronizacije sistema).

Tipovi korisničkih interfejsa su BRI I PRI.BRI interfejs (BRI/Intrerfejs osnovne brzine).Priključivanje pasivna magistrala na ISDN liniju korišćenjem BRI interfejsa.Max. se može priključiti 10 terminala.U isto vreme mogu biti aktivna najviše 4 terminala.Konekcija između terminala se vrši preko lokalne javne ISDN centrale, gde se vrši i tarifiranje.Kod ovog tipa interfejsa max.korisnički kapacitet je 128kb/s(4B kanala).Ova 4B kanala se zapravo trtiraju kao dve nezavisne telefonske linije.Signalizacija se vrši preko D kanala(16kb/s) u cilju uspostavljanja,raskidanja i nadzora konekcija po B kanalima.Brzina prenosa po telefonskoj pretplatničkoj liniji iznosi 160kb/s (2B korisnička kanala sa po 64 kb/s,D kanal za prenos korisničke signalizacije kapaciteta 16 kb/s i jedan dopunski kanal namenjen za održavanje,kapaciteta 16 kb/s). PRI interfejs(PRI/Interfejs primarne brzine). Kod korisničkog interfejsa PRI tipa korisniku je na raspolaganju 30B kanala sa po 64 kb/s.Kanal za zajedničku signalizaciju paketskog tipa ovde ima kapacitet od 64 kb/s.Kod ovog tipa interfejsa korisnik može upotrebljavati svoju privatnu ISDN centralu(NT-2).Korisnik se povezuje na javnu lokalnu ISDN centalu korišćenjem 2 pretplatničke linije(svaka linija za po jedan smer prenosa).Brzina prenosa po pretplatničkim linijama iznosi 2048 kb/s(30B korisničkih kanala po 64 kb/s,1D kanal za signalizaciju po zajedničkom kanalu kapaciteta 64 kb/s i jedan B kanal kapaciteta 64 kb/s za potrebe održavanja i sinhronizacije sistema).

Tipovi korisničkih interfejsa su BRI I PRI.PRI interfejs (PRI/Intrerfejs osnovne brzine).Priključivanje pasivna magistrala na ISDN liniju korišćenjem PRI interfejsa.Max. se može priključiti 8 terminala.U isto vreme mogu biti aktivna najviše 4 terminala.Konekcija između terminala se vrši preko lokalne javne ISDN centrale, gde se vrši i tarifiranje.Kod ovog tipa interfejsa max.korisnički kapacitet je 128kb/s(4B kanala).Ova 4B kanala se zapravo trtiraju kao dve nezavisne telefonske linije.Signalizacija se vrši preko D kanala(16kb/s) u cilju uspostavljanja,raskidanja i nadzora konekcija po B kanalima.Brzina prenosa po telefonskoj pretplatničkoj liniji iznosi 160kb/s (2B korisnička kanala sa po 64 kb/s,D kanal za prenos korisničke signalizacije kapaciteta 16 kb/s i jedan dopunski kanal namenjen za održavanje,kapaciteta 16 kb/s). PRI interfejs(PRI/Interfejs primarne brzine). Kod korisničkog interfejsa PRI tipa korisniku je na raspolaganju 30B kanala sa po 64 kb/s.Kanal za zajedničku signalizaciju paketskog tipa ovde ima kapacitet od 64 kb/s.Kod ovog tipa interfejsa korisnik može upotrebljavati svoju privatnu ISDN centralu(NT-2).Korisnik se povezuje na javnu lokalnu ISDN centalu korišćenjem 2 pretplatničke linije(svaka linija za po jedan smer prenosa).Brzina prenosa po pretplatničkim linijama iznosi 2048 kb/s(30B korisničkih kanala po 64 kb/s,1D kanal za signalizaciju po zajedničkom kanalu kapaciteta 64 kb/s i jedan B kanal kapaciteta 64 kb/s za potrebe održavanja i sinhronizacije sistema).

Tipovi korisničkih interfejsa su BRI I PRI.BRI interfejs (BRI/Intrerfejs osnovne brzine).Priključivanje pasivna magistrala na ISDN liniju korišćenjem BRI interfejsa.Max. se može priključiti 8 terminala.U isto vreme mogu biti aktivna najviše 2 terminala.Konekcija između terminala se vrši preko lokalne javne ISDN centrale, gde se vrši i tarifiranje.Kod ovog tipa interfejsa max.korisnički kapacitet je 128kb/s(2B kanala).Ova 2B kanala se zapravo trtiraju kao dve nezavisne telefonske linije.Signalizacija se vrši preko D kanala(16kb/s) u cilju uspostavljanja,raskidanja i nadzora konekcija po B kanalima.Brzina prenosa po telefonskoj pretplatničkoj liniji iznosi 160kb/s (2B korisnička kanala sa po 64 kb/s,D kanal za prenos korisničke signalizacije kapaciteta 16 kb/s i jedan dopunski kanal namenjen za održavanje,kapaciteta 16 kb/s). PRI interfejs(PRI/Interfejs primarne brzine). Kod korisničkog interfejsa PRI tipa korisniku je na raspolaganju 30B kanala sa po 64 kb/s.Kanal za zajedničku signalizaciju paketskog tipa ovde ima kapacitet od 64 kb/s.Kod ovog tipa interfejsa korisnik može upotrebljavati svoju privatnu ISDN centralu(NT-2).Korisnik se povezuje na javnu lokalnu ISDN centalu korišćenjem 2 pretplatničke linije(svaka linija za po jedan smer prenosa).Brzina prenosa po pretplatničkim linijama iznosi 2048 kb/s(30B korisničkih kanala po 64 kb/s,1D kanal za signalizaciju po zajedničkom kanalu kapaciteta 64 kb/s i jedan B kanal kapaciteta 64 kb/s za potrebe održavanja i sinhronizacije sistema).

U Komunikaciji 2 ISDN korisnička terminala preko javne ISDN mreže, B kanali vrše povezivanje s kraja na kraj i prenos bitova se vrši bez usputnog zadržavanja u međučvorovima.Ovde je prisutno samo tzv.propagaciono kašnjenje.U ovaj tip veze ne može se vršiti ubacivanje drugih učesnika u međučvorovima.Ovakav tip prenosa poznat je pod nazivom „prenos sa komutacijom kola“ D kanali postoje samo između susednih čvorova u mreži .D kanali se ne mogu povezati u jedan kontinualan kanal poput B kanala, već imaju prekide u čvorovima mreže.Na tim mestima mogu i drugi učesnici pristupati u D kanale koriščenjem odgovarajućih protokola.Ovakav način korišćenja kanala se naziva „prenos sa komutacijom paketa“.(U svakom čvoru se paketi algoritamski obrađuju i zatim šalju kroz sledeći D kanal.Veza s kraja na kraj se ostvaruje kao logička asocijacija D kanala po uzastopnim deonicama). Protokol ISDN je sličan tekućem telefonskom sistemu, s tom velikom razlikom što je ovde signalizacija odvojena od saobraćaja u poseban ,zajednički kanal.U tu svrhu koristi se kanal sa oznakom D. Preko B kanala moguće je uspostaviti nekoliko tipova konekcija: Konekcija sa komutacijom kola je slična konekcijama koje se izvode u okviru telefonskog sistema. Za ovaj slučaj, celokupna signalizacija i razmena kontrolnih informacija odvijaju se preko D kanala. Virtuelno kolo se uspostavlja na mrežama sa komutacijom paketa. Sve kontrolne informacije za uspostavljanje poziva i definisanje virtuelnog kola izvode se preko D kanala, Permanentno kolo je konekcija slična prenosu po iznajmljenim linijama. Konekcija je stalno prisutna i pre slanja podataka nije neophodno uspostavljanje konekcije. D kanal prenosi kontrolne informacije, koje definišu uspostavljanje ili okončavanje konekcije, tip konekcije i broj B kanala koji je dodeljen konekciji. Zato je neophodno definisati način prenosa preko tog kanala. Protokoli osnovnih servisa (na BRI i PRI interfejsu). Prvi sloj definiše fizički niz bitova za BRI servis standard I430, a standard I431 isto to, ali za PRI servis. Protokol sloja 2 na pristupnim interfejsima je Link Access Protocol for Channel D (LAP – D) i veoma je sličan HDLC protokolima. Protokol sloja 3 definisan u standardima I 450 i I 451 uključuje tipove i formate ISDN poruka koje se šalju preko D kanala, protokole za uspostavljanje i poništavanje konekcija, upravljačke funkcije i podršku uređajima. Dakle, protokoli na interfejsu korisnik – mreža imaju troslojnu strukturu. Za povezivanje komutacionih centara u ISDN mreži koristi se protokol SS7 (Signaling System 7) koji je četvoroslojni protokol i zadužen je za mrežne funkcije kao što su rutiranje i pouzdanost, inace Signalizacija je skup pravila kako se podaci za povezivanje prenose kroz mrežu.

U Komunikaciji 2 ISDN korisnička terminala preko javne ISDN mreže, D kanali vrše povezivanje s kraja na kraj i prenos bitova se vrši bez usputnog zadržavanja u međučvorovima.Ovde je prisutno samo tzv.propagaciono kašnjenje.U ovaj tip veze ne može se vršiti ubacivanje drugih učesnika u međučvorovima.Ovakav tip prenosa poznat je pod nazivom „prenos sa komutacijom kola“ B kanali postoje samo između susednih čvorova u mreži .D kanali se ne mogu povezati u jedan kontinualan kanal poput B kanala, već imaju prekide u čvorovima mreže.Na tim mestima mogu i drugi učesnici pristupati u D kanale koriščenjem odgovarajućih protokola.Ovakav način korišćenja kanala se naziva „prenos sa komutacijom paketa“.(U svakom čvoru se paketi algoritamski obrađuju i zatim šalju kroz sledeći D kanal.Veza s kraja na kraj se ostvaruje kao logička asocijacija D kanala po uzastopnim deonicama). ISDN je sličan tekućem telefonskom sistemu, s tom velikom razlikom što je ovde signalizacija odvojena od saobraćaja u poseban ,zajednički kanal.U tu svrhu koristi se kanal sa oznakom D. Preko B kanala moguće je uspostaviti nekoliko tipova konekcija: Konekcija sa komutacijom kanala je slična konekcijama koje se izvode u okviru telefonskog sistema. Za ovaj slučaj, celokupna signalizacija i razmena kontrolnih informacija odvijaju se preko D kanala. Virtuelno kolo se uspostavlja na mrežama sa komutacijom paketa. Sve kontrolne informacije za uspostavljanje poziva i definisanje virtuelnog kola izvode se preko D kanala, Permanentno kolo je konekcija slična prenosu po iznajmljenim linijama. Konekcija je stalno prisutna i pre slanja podataka nije neophodno uspostavljanje konekcije. D kanal prenosi kontrolne informacije, koje definišu uspostavljanje ili okončavanje konekcije, tip konekcije i broj B kanala koji je dodeljen konekciji. Zato je neophodno definisati način prenosa preko tog kanala. Protokoli osnovnih servisa (na BRI i PRI interfejsu). Prvi sloj definiše fizički niz bitova za BRI servis standard I430, a standard I431 isto to, ali za PRI servis. Protokol sloja 2 na pristupnim interfejsima je Link Access Protocol for Channel D (LAP – D) i veoma je sličan HDLC protokolima. Protokol sloja 3 definisan u standardima I 450 i I 451 uključuje tipove i formate ISDN poruka koje se šalju preko D kanala, protokole za uspostavljanje i poništavanje konekcija, upravljačke funkcije i podršku uređajima. Dakle, protokoli na interfejsu korisnik – mreža imaju troslojnu strukturu. Za povezivanje komutacionih centara u ISDN mreži koristi se protokol SS7 (Signaling System 7) koji je četvoroslojni protokol i zadužen je za mrežne funkcije kao što su rutiranje i pouzdanost, inace Signalizacija je skup pravila kako se podaci za povezivanje prenose kroz mrežu.

U Komunikaciji 2 ISDN korisnička terminala preko javne ISDN mreže, D kanali vrše povezivanje s kraja na kraj i prenos bitova se vrši bez usputnog zadržavanja u međučvorovima.Ovde je prisutno samo tzv.propagaciono kašnjenje.U ovaj tip veze ne može se vršiti ubacivanje drugih učesnika u međučvorovima.Ovakav tip prenosa poznat je pod nazivom „prenos sa komutacijom kola“ B kanali postoje samo između susednih čvorova u mreži .D kanali se ne mogu povezati u jedan kontinualan kanal poput B kanala, već imaju prekide u čvorovima mreže.Na tim mestima mogu i drugi učesnici pristupati u D kanale koriščenjem odgovarajućih protokola.Ovakav način korišćenja kanala se naziva „prenos sa komutacijom kola“.(U svakom čvoru se paketi algoritamski obrađuju i zatim šalju kroz sledeći D kanal.Veza s kraja na kraj se ostvaruje kao logička asocijacija D kanala po uzastopnim deonicama). ISDN je sličan tekućem telefonskom sistemu, s tom velikom razlikom što je ovde signalizacija odvojena od saobraćaja u poseban ,zajednički kanal.U tu svrhu koristi se kanal sa oznakom D. Preko B kanala moguće je uspostaviti nekoliko tipova konekcija: Konekcija sa komutacijom paketa je slična konekcijama koje se izvode u okviru telefonskog sistema. Za ovaj slučaj, celokupna signalizacija i razmena kontrolnih informacija odvijaju se preko D kanala. Virtuelno kolo se uspostavlja na mrežama sa komutacijom paketa. Sve kontrolne informacije za uspostavljanje poziva i definisanje virtuelnog kola izvode se preko D kanala, Permanentno kolo je konekcija slična prenosu po iznajmljenim linijama. Konekcija je stalno prisutna i pre slanja podataka nije neophodno uspostavljanje konekcije. D kanal prenosi kontrolne informacije, koje definišu uspostavljanje ili okončavanje konekcije, tip konekcije i broj B kanala koji je dodeljen konekciji. Zato je neophodno definisati način prenosa preko tog kanala. Protokoli osnovnih servisa (na BRI i PRI interfejsu). Prvi sloj definiše fizički niz bitova za BRI servis standard I430, a standard I431 isto to, ali za PRI servis. Protokol sloja 2 na pristupnim interfejsima je Link Access Protocol for Channel D (LAP – D) i veoma je sličan HDLC protokolima. Protokol sloja 3 definisan u standardima I 450 i I 451 uključuje tipove i formate ISDN poruka koje se šalju preko D kanala, protokole za uspostavljanje i poništavanje konekcija, upravljačke funkcije i podršku uređajima. Dakle, protokoli na interfejsu korisnik – mreža imaju troslojnu strukturu. Za povezivanje komutacionih centara u ISDN mreži koristi se protokol SS7 (Signaling System 7) koji je četvoroslojni protokol i zadužen je za mrežne funkcije kao što su rutiranje i pouzdanost, inace Signalizacija je skup pravila kako se podaci za povezivanje prenose kroz mrežu.

U Komunikaciji 2 ISDN korisnička terminala preko javne ISDN mreže, B kanali vrše povezivanje s kraja na kraj i prenos bitova se vrši bez usputnog zadržavanja u međučvorovima.Ovde je prisutno samo tzv.propagaciono kašnjenje.U ovaj tip veze ne može se vršiti ubacivanje drugih učesnika u međučvorovima.Ovakav tip prenosa poznat je pod nazivom „prenos sa komutacijom kola“ D kanali postoje samo između susednih čvorova u mreži .D kanali se mogu povezati u jedan kontinualan kanal poput B kanala, već imaju prekide u čvorovima mreže.Na tim mestima mogu i drugi učesnici pristupati u B kanale koriščenjem odgovarajućih protokola.Ovakav način korišćenja kanala se naziva „prenos sa komutacijom paketa“.(U svakom čvoru se paketi algoritamski obrađuju i zatim šalju kroz sledeći D kanal.Veza s kraja na kraj se ostvaruje kao logička asocijacija D kanala po uzastopnim deonicama). Protokol ISDN je sličan tekućem telefonskom sistemu, s tom velikom razlikom što je ovde signalizacija odvojena od saobraćaja u poseban ,zajednički kanal.U tu svrhu koristi se kanal sa oznakom D. Preko B kanala moguće je uspostaviti nekoliko tipova konekcija: Konekcija sa komutacijom paketa je slična konekcijama koje se izvode u okviru telefonskog sistema. Za ovaj slučaj, celokupna signalizacija i razmena kontrolnih informacija odvijaju se preko D kanala. Virtuelno kolo se uspostavlja na mrežama sa komutacijom paketa. Sve kontrolne informacije za uspostavljanje poziva i definisanje virtuelnog kola izvode se preko D kanala, Permanentno kolo je konekcija slična prenosu po iznajmljenim linijama. Konekcija je stalno prisutna i pre slanja podataka nije neophodno uspostavljanje konekcije. D kanal prenosi kontrolne informacije, koje definišu uspostavljanje ili okončavanje konekcije, tip konekcije i broj B kanala koji je dodeljen konekciji. Zato je neophodno definisati način prenosa preko tog kanala. Protokoli osnovnih servisa (na BRI i PRI interfejsu). Prvi sloj definiše fizički niz bitova za BRI servis standard I430, a standard I431 isto to, ali za PRI servis. Protokol sloja 2 na pristupnim interfejsima je Link Access Protocol for Channel D (LAP – D) i veoma je sličan HDLC protokolima. Protokol sloja 3 definisan u standardima I 450 i I 451 uključuje tipove i formate ISDN poruka koje se šalju preko D kanala, protokole za uspostavljanje i poništavanje konekcija, upravljačke funkcije i podršku uređajima. Dakle, protokoli na interfejsu korisnik – mreža imaju troslojnu strukturu. Za povezivanje komutacionih centara u ISDN mreži koristi se protokol SS7 (Signaling System 7) koji je četvoroslojni protokol i zadužen je za mrežne funkcije kao što su rutiranje i pouzdanost, inace Signalizacija je skup pravila kako se podaci za povezivanje prenose kroz mrežu.

Mreža sledece generacije (NGN) je skup provajdera koji omogucava korisnickim agentima da uspostavljaju i održavaju sesije, unutar koijh se može obavljati multimedijalni prenos podataka. Postojanje mogucnosti da se govorni servis ponudi preko mreže za prenos podataka, efikasnije i jeftinije od govornog servisa koji nudi PSTN mreža, uzrok je potrebe za redizajnom postojece arhitekture. Osnovni cilj ovog redizajna je definisanje govornog servisa koji ce biti ponuden preko jedinstvene mreže za prenos podataka, zasnovane na komutaciji kola koja ce pored govornog servisa zadovoljavati i sve postojece potrebe krajnjih korisnika za servisom prenosa podataka.Na bazi jedinstvene infrastrukture koja je bazirana na prenosu poruka sada ce biti moguce ponuditi sve servise krajnjem korisniku, bilo da je u pitanju govorni servis upotrebobilo upotrebom fiksnog ili mobilnog telefonskog uredaja bilo koje generacije, ili servis prenosa podataka preko bilo koje tehnologije u pristupnoj mreži. Ova unifikacija svih servisa, odnosno konvergencija govornog servisa i servisa prenosa podataka na jedinstvenu infrastrukturu naziva se mreža sledece generacije - NGN.NGN koristi i proizvodačima opreme i provajderima telekomunikacionih servisa da povećaju svoju zaradu.Kod proizvođača:-Prate novi trend i ponude nove serije opreme koja je kompatibilna sa NGN arhitekturom,-Konkurencija u različitim slojevima. Kod provajdera:-Ponuda svih servisa je na jedinstvenoj mreži, povećava se broj i kvalitet servisa koje je moguce ponuditi krajnjim korisnicima, -omogućen je veliki broj novih vrsta provajdera. Mreže sledece generacije treba da se suoce sa različitim nedostacima telekomunikacionih mreža kao što su:- slab kvalitet prenosa govora kroz IP mrežu, -problematičan prenos modemskih i faks signala kroz IP mrežu,-složena interoperabilnost TDM i mreža sa komutacijom paketa po pitanju signalizacionih protokola, -ograničen sistem operativne podrške.

Mreža sledece generacije (NGN) je skup servera koji omogucava korisnickim centrima da uspostavljaju i održavaju sesije, unutar koijh se može obavljati multimedijalni prenos podataka.Prelazak na NGN arhitekturu. Postojanje mogucnosti da se govorni servis ponudi preko mreže za prenos podataka, efikasnije i jeftinije od govornog servisa koji nudi PSTN mreža, uzrok je potrebe za redizajnom postojece arhitekture. Osnovni cilj ovog redizajna je definisanje govornog servisa koji ce biti ponuden preko jedinstvene mreže za prenos podataka, zasnovane na komutaciji kola, koja ce pored govornog servisa zadovoljavati i sve postojece potrebe krajnjih korisnika za servisom prenosa podataka. Na bazi jedinstvene infrastrukture koja je bazirana na paketskom prenosu sada ce biti moguce ponuditi sve servise krajnjem korisniku, bilo da je u pitanju govorni servis upotrebobilo upotrebom fiksnog ili mobilnog telefonskog uredaja bilo koje generacije, ili servis prenosa podataka preko bilo koje tehnologije u pristupnoj mreži. Ova unifikacija svih servisa, odnosno konvergencija govornog servisa i servisa prenosa podataka na jedinstvenu infrastrukturu naziva se mreža sledece generacije - NGN.NGN koristi i proizvodačima opreme i provajderima telekomunikacionih servisa da povećaju svoju zaradu.Kod proizvođača:-Prate novi trend i ponude nove serije opreme koja je kompatibilna sa NGN arhitekturom,-Konkurencija u različitim slojevima. Kod provajdera:-Ponuda svih servisa je na jedinstvenoj mreži, povećava se broj i kvalitet servisa koje je moguce ponuditi krajnjim korisnicima, -omogućen je veliki broj novih vrsta provajdera. Mreže sledece generacije treba da se suoce sa različitim nedostacima telekomunikacionih mreža kao što su:- slab kvalitet prenosa govora kroz IP mrežu, -problematičan prenos modemskih i faks signala kroz IP mrežu,-složena interoperabilnost TDM i mreža sa komutacijom paketa po pitanju signalizacionih protokola, -ograničen sistem operativne podrške.

Mreža sledece generacije (NGN) je skup servera koji omogucava korisnickim agentima da uspostavljaju i održavaju sesije, unutar koijh se može obavljati multimedijalni prenos podataka.Prelazak na NGN arhitekturu. Postojanje mogucnosti da se govorni servis ponudi preko mreže za prenos podataka, efikasnije i jeftinije od govornog servisa koji nudi PSTN mreža, uzrok je potrebe za redizajnom postojece arhitekture. Osnovni cilj ovog redizajna je definisanje govornog servisa koji ce biti ponuden preko jedinstvene mreže za prenos podataka, zasnovane na komutaciji paketa, koja ce pored govornog servisa zadovoljavati i sve postojece potrebe krajnjih korisnika za servisom prenosa podataka.

Na bazi jedinstvene infrastrukture koja je bazirana na paketskom prenosu sada ce biti moguce ponuditi sve servise krajnjem korisniku, bilo da je u pitanju govorni servis upotrebobilo upotrebom fiksnog ili mobilnog telefonskog uredaja bilo koje generacije, ili servis prenosa podataka preko bilo koje tehnologije u pristupnoj mreži. Ova unifikacija svih servisa, odnosno konvergencija govornog servisa i servisa prenosa podataka na jedinstvenu infrastrukturu naziva se mreža sledece generacije - NGN.NGN koristi i proizvodačima opreme i provajderima telekomunikacionih servisa da povećaju svoju zaradu.Kod proizvođača:-Prate novi trend i ponude nove serije opreme koja je kompatibilna sa NGN arhitekturom,-Konkurencija u različitim slojevima. Kod provajdera:-Ponuda svih servisa je na jedinstvenoj mreži, povećava se broj i kvalitet servisa koje je moguce ponuditi krajnjim korisnicima, -omogućen je veliki broj novih vrsta provajdera. Mreže sledece generacije treba da se suoce sa različitim nedostacima telekomunikacionih mreža kao što su:- slab kvalitet prenosa govora kroz IP mrežu, -problematičan prenos modemskih i faks signala kroz IP mrežu,-složena interoperabilnost TDM i mreža sa komutacijom paketa po pitanju signalizacionih protokola, -ograničen sistem operativne podrške.

Mreža sledece generacije (NGN) je skup servera koji omogucava provajderima da uspostavljaju i održavaju sesije, unutar koijh se može obavljati multimedijalni prenos podataka. Postojanje mogucnosti da se govorni servis ponudi preko mreže za prenos podataka, efikasnije i jeftinije od govornog servisa koji nudi PSTN mreža, uzrok je potrebe za redizajnom postojece arhitekture. Osnovni cilj ovog redizajna je definisanje govornog servisa koji ce biti ponuden preko jedinstvene mreže za prenos podataka, zasnovane na komutaciji kola, koja ce pored govornog servisa zadovoljavati i sve postojece potrebe krajnjih korisnika za servisom prenosa podataka.

Na bazi jedinstvene infrastrukture koja je bazirana na paketskom prenosu sada ce biti moguce ponuditi sve servise krajnjem korisniku, bilo da je u pitanju govorni servis upotrebobilo upotrebom fiksnog ili mobilnog telefonskog uredaja bilo koje generacije, ili servis prenosa podataka preko bilo koje tehnologije u pristupnoj mreži. Ova unifikacija svih servisa, odnosno konvergencija govornog servisa i servisa prenosa podataka na jedinstvenu infrastrukturu naziva se mreža sledece generacije - NGN.NGN koristi i proizvodačima opreme i provajderima telekomunikacionih servisa da povećaju svoju zaradu.Kod proizvođača:-Prate novi trend i ponude nove serije opreme koja je kompatibilna sa NGN arhitekturom,-Konkurencija u različitim slojevima. Kod provajdera:-Ponuda svih servisa je na jedinstvenoj mreži, povećava se broj i kvalitet servisa koje je moguce ponuditi krajnjim korisnicima, -omogućen je veliki broj novih vrsta provajdera. Mreže sledece generacije treba da se suoce sa različitim nedostacima telekomunikacionih mreža kao što su:- slab kvalitet prenosa govora kroz IP mrežu, -problematičan prenos modemskih i faks signala kroz IP mrežu,-složena interoperabilnost TDM i mreža sa komutacijom paketa po pitanju signalizacionih protokola, -ograničen sistem operativne podrške.

Osnovne karakteristike koje NGN treba da poseduju nasledene su od mreža “prve generacije”su:-Mogucnost lake migracije,-Skalabilnost, -Mali troškovi izgradnje i održavanja. Mali troškovi izgradnje i održavanja od postojece ka paketskoj infrastrukturi, bez izmene postojecih komutacionih sistema u paketsku tehnologiju, omogucena je zahvaljujuci rešenjima zasnovanim na SIP protokolu. SIP je signalni protokol za iniciranje, upravljanje i raskidanje govornih i video sesija u paketskim mrežama. Razvijen je da omogući napredne telefonske servise putem Interneta i drugih IP mreža.. Neizostavni deo ovih rešenja je server poziva, odnosno softsvic - paketski komutator koji podržava aplikacije nove generacije.Skalabilnost znaci jednostavno proširenje mreže . Da bi mreža bila skalabilna, treba da se uklopi u model distribuirane mrežne infrastrukture (kao što je slucaj sa PSTN i Internetom). Postojece NGN arhitekture su centralizovane u cilju lakšeg rešavanja problema i smanjenja kompleksnosti. Skalabilnost mreže odnosi se i na kolicinu signalizacije. SIP zahteva mnogo manje vreme procesiranja u odnosu na druge protokole ,i obezbeduje uspostavljanje sesije razmenom svega nekoliko poruka izmedu krajnjih tacaka. Mogućnost lake migracije NGN oprema mora da ima osobine:brze i jeftine instalacije,brzog "podizanja" sistema,jeftinog i lakog održavanja. Problemi koji dovode do znacajnih povecanja troškova su: usložnjavanje hardvera, povecanje kolicine hardvera, decentralizacija hardvera. Jedan od izvora problema je modifikacija protokola

Osnovne karakteristike koje NGN treba da poseduju nasledene su od mreža “prve generacije”su:-Mogucnost lake migracije,-Skalabilnost, -Mali troškovi izgradnje i održavanja. Laka migracija od postojece ka paketskoj infrastrukturi, bez izmene postojecih komutacionih sistema u paketsku tehnologiju, omogucena je zahvaljujuci rešenjima zasnovanim na SIP protokolu. SIP je signalni protokol za iniciranje, upravljanje i raskidanje govornih i video sesija u paketskim mrežama. Razvijen je da omogući napredne telefonske servise putem Interneta i drugih IP mreža.Neizostavni deo ovih rešenja je server poziva, odnosno softsvic - paketski komutator koji podržava aplikacije nove generacije.Skalabilnost znaci jednostavno proširenje mreže . Da bi mreža bila skalabilna, treba da se uklopi u model distribuirane mrežne infrastrukture (kao što je slucaj sa PSTN i Internetom). Postojece NGN arhitekture su centralizovane u cilju lakšeg rešavanja problema i smanjenja kompleksnosti. Skalabilnost mreže odnosi se i na kolicinu signalizacije. SIP zahteva mnogo manje vreme procesiranja u odnosu na druge protokole ,i obezbeduje uspostavljanje sesije razmenom svega nekoliko poruka izmedu krajnjih tacaka. Mali troškovi izgradnje i održavanjaNGN oprema mora da ima osobine:brze i jeftine instalacije,brzog "podizanja" sistema,jeftinog i lakog održavanja. Problemi koji dovode do znacajnih povecanja troškova su: usložnjavanje hardvera, povecanje kolicine hardvera, decentralizacija hardvera. Jedan od izvora problema je modifikacija protokola

Osnovne karakteristike koje NGN treba da poseduju nasledene su od mreža “prve generacije”su:-Mogucnost lake migracije,-Skalabilnost, -Mali troškovi izgradnje i održavanja. Laka migracija od postojece ka infrastrukturi komutacijom kola bez izmene postojecih komutacionih sistema u paketsku tehnologiju, omogucena je zahvaljujuci rešenjima zasnovanim na VIP protokolu. VIP je signalni protokol za iniciranje, upravljanje i raskidanje govornih i video sesija u paketskim mrežama. Razvijen je da omogući napredne telefonske servise putem Interneta i drugih IP mreža.. Neizostavni deo ovih rešenja je server poziva, odnosno softsvic - komutator kola koji podržava aplikacije nove generacije.Skalabilnost znaci jednostavno proširenje mreže . Da bi mreža bila skalabilna, treba da se uklopi u model distribuirane mrežne infrastrukture (kao što je slucaj sa PSTN i Internetom). Postojece NGN arhitekture su centralizovane u cilju lakšeg rešavanja problema i smanjenja kompleksnosti. Skalabilnost mreže odnosi se i na kolicinu signalizacije. SIP zahteva mnogo manje vreme procesiranja u odnosu na druge protokole ,i obezbeduje uspostavljanje sesije razmenom svega nekoliko poruka izmedu krajnjih tacaka. Mali troškovi izgradnje i održavanjaNGN oprema mora da ima osobine:brze i jeftine instalacije,brzog "podizanja" sistema,jeftinog i lakog održavanja. Problemi koji dovode do znacajnih povecanja troškova su: usložnjavanje hardvera, povecanje kolicine hardvera, decentralizacija hardvera. Jedan od izvora problema je modifikacija protokola

Osnovne karakteristike koje NGN treba da poseduju nasledene su od mreža “prve generacije” su:-Mogucnost lake migracije,-Skalabilnost, -Mali troškovi izgradnje i održavanja. Skalabilnost od postojece ka paketskoj infrastrukturi, bez izmene postojecih komutacionih sistema u paketsku tehnologiju, omogucena je zahvaljujuci rešenjima zasnovanim na SIP protokolu. SIP je signalni pokušaj za iniciranje, upravljanje i raskidanje govornih i video sesija u paketskim mrežama. Razvijen je da omogući napredne telefonske servise putem Interneta i drugih IP mreža.. Neizostavni deo ovih rešenja je server poziva, odnosno softsvic - komutator kola koji podržava aplikacije nove generacije.Skalabilnost znaci jednostavno proširenje mreže . Da bi mreža bila skalabilna, treba da se uklopi u model distribuirane mrežne infrastrukture (kao što je slucaj sa PSTN i Internetom). Postojece NGN arhitekture su centralizovane u cilju lakšeg rešavanja problema i smanjenja kompleksnosti. Skalabilnost mreže odnosi se i na kolicinu signalizacije. SIP zahteva mnogo manje vreme procesiranja u odnosu na druge protokole ,i obezbeduje uspostavljanje sesije razmenom svega nekoliko poruka izmedu krajnjih tacaka. Mali troškovi izgradnje i održavanjaNGN oprema mora da ima osobine:brze i jeftine instalacije,brzog "podizanja" sistema,jeftinog i lakog održavanja. Problemi koji dovode do znacajnih povecanja troškova su: usložnjavanje hardvera, povecanje kolicine hardvera, decentralizacija hardvera. Jedan od izvora problema je modifikacija protokola

NGN mrežnu arhitekture delimo na slojeve tj fizički i arhitekturalno različite celine koje čine mrežu i međusobno su povezani odgovarajućim interfejsima. NGN slojevita arhitektura definiše sedam slojeva:-Sloj krajnjih tačaka ,-Pristupni sloj -Sloj medije Kontrolni sloj, Sloj servisa,Transportni sloj, Sloj upravljanja.I. Sloj krajnjih tačaka čine krajnje tačke koje obuhvataju sve danas prisutne i buduće korisničke komunikacione uređaje poput: PC računara (desktop ili laptop), klasičnog fiksnog telefona, mobilnog telefona svih generacija,VoIP telefona, personalnih bežičnih PDA uređaja, TV uređaja...,Korisnici su dakle elementi sloja krajnjih tačaka. II. Pristupni sloj čini pristupna mreža koja omogućuje korisnicima da ostvare servis prenosa podataka zadovoljavajućeg digitalnog protoka i kvaliteta. Pristupne mreže koje danas ostvaruju servis prenosa podataka oslanjaju se ili na već postojeću infrastrukturu ili na bežični prenos podataka između krajnje tačke i mreže.III.Transportni sloj. Transportni sloj NGN mreže, čija infrastuktura je već dosta razvijena u postojećim mrežama za prenos podataka, dominantno čine dve paketske tehnologije za prenos podataka, ATM i IP. Transportni sloj će se bar u početku osloniti na postojeću SDH tehnologiju.

NGN mrežnu arhitekture delimo na slojeve tj fizički i arhitekturalno različite celine koje čine mrežu i međusobno su povezani odgovarajućim interfejsima. NGN slojevita arhitektura definiše sedam slojeva:-Sloj krajnjih tačaka ,-Pristupni sloj -Sloj medije Kontrolni sloj, Sloj servisa,Transportni sloj, Sloj upravljanja.I. Pristupni sloj čine krajnje tačke koje obuhvataju sve danas prisutne i buduće korisničke komunikacione uređaje poput: PC računara (desktop ili laptop), klasičnog fiksnog telefona, mobilnog telefona svih generacija,VoIP telefona, personalnih bežičnih PDA uređaja, TV uređaja...,Korisnici su dakle elementi sloja krajnjih tačaka. II. Sloj krajnjih tačaka čini pristupna mreža koja omogućuje korisnicima da ostvare servis prenosa podataka zadovoljavajućeg digitalnog protoka i kvaliteta. Pristupne mreže koje danas ostvaruju servis prenosa podataka oslanjaju se ili na već postojeću infrastrukturu ili na bežični prenos podataka između krajnje tačke i mreže.III.Transportni sloj. Transportni sloj NGN mreže, čija infrastuktura je već dosta razvijena u postojećim mrežama za prenos podataka, dominantno čine dve paketske tehnologije za prenos podataka, ATM i IP. Transportni sloj će se bar u početku osloniti na postojeću SDH tehnologiju.

NGN mrežnu arhitekture delimo na slojeve tj fizički i arhitekturalno različite celine koje čine mrežu i međusobno su povezani odgovarajućim interfejsima. NGN slojevita arhitektura definiše sedam slojeva:-Sloj krajnjih tačaka ,-Pristupni sloj -Sloj medije Kontrolni sloj, Sloj servisa,Transportni sloj, Sloj upravljanja.I. Pristupni sloj čine krajnje tačke koje obuhvataju sve danas prisutne i buduće korisničke komunikacione uređaje poput: PC računara (desktop ili laptop), klasičnog fiksnog telefona, mobilnog telefona svih generacija,VoIP telefona, personalnih bežičnih PDA uređaja, TV uređaja...,Korisnici su dakle elementi sloja krajnjih tačaka. II. Transportni sloj čini pristupna mreža koja omogućuje korisnicima da ostvare servis prenosa podataka zadovoljavajućeg digitalnog protoka i kvaliteta. Pristupne mreže koje danas ostvaruju servis prenosa podataka oslanjaju se ili na već postojeću infrastrukturu ili na bežični prenos podataka između krajnje tačke i mreže.III.Sloj krajnjih tačaka. Transportni sloj NGN mreže, čija infrastuktura je već dosta razvijena u postojećim mrežama za prenos podataka, dominantno čine dve paketske tehnologije za prenos podataka, ATM i IP. Transportni sloj će se bar u početku osloniti na postojeću SDH tehnologiju.

NGN mrežnu arhitekture delimo na slojeve tj fizički i arhitekturalno različite celine koje čine mrežu i međusobno su povezani odgovarajućim interfejsima. NGN slojevita arhitektura definiše sedam slojeva:-Sloj krajnjih tačaka ,-Pristupni sloj -Sloj medije Kontrolni sloj, Sloj servisa,Transportni sloj, Sloj upravljanja.I. Transportni sloj čine krajnje tačke koje obuhvataju sve danas prisutne i buduće korisničke komunikacione uređaje poput: PC računara (desktop ili laptop), klasičnog fiksnog telefona, mobilnog telefona svih generacija,VoIP telefona, personalnih bežičnih PDA uređaja, TV uređaja...,Korisnici su dakle elementi sloja krajnjih tačaka. II. Sloj krajnjih tačaka čini pristupna mreža koja omogućuje korisnicima da ostvare servis prenosa podataka zadovoljavajućeg digitalnog protoka i kvaliteta. Pristupne mreže koje danas ostvaruju servis prenosa podataka oslanjaju se ili na već postojeću infrastrukturu ili na bežični prenos podataka između krajnje tačke i mreže.III. Pristupni sloj. Transportni sloj NGN mreže, čija infrastuktura je već dosta razvijena u postojećim mrežama za prenos podataka, dominantno čine dve paketske tehnologije za prenos podataka, ATM i IP. Transportni sloj će se bar u početku osloniti na postojeću SDH tehnologiju.

Transportni sloj je novost u odnosu na prethodne arhitekture čiji je zadatak : Konverzija raznovrsnih formata saobraćaja u servisu prenosa podataka u pristupnom sloju na IP paketski tok kroz transportni sloj i konverzija saobraćaja govornog servisa sa postojećeg komutacionog sloja PSTN mreže na transportni sloj NGN mreže. Osnovni elementi sloja medije su medija gejtveji, MG. Trenutno postoji potreba za više različitih tipova MG-a koji su klasifikovani u četiri tipa podeljena u dve kategorije: -Pristupni MG-i: AMG,RMG ,IAD, -Transportni MG-i: TMG. MG-i predstavljaju osnovne i najmasovnije uređaje buduće NGN mreže. Upravo MG-i treba da zamene ulogu lokalnih komutacionih sistema (centrala) što govori o njihovoj sveprisutnosti u budućoj mreži. Podela na pristupne i transportne MG vrši se u zavisnosti od broja i kapaciteta interfejsa prema pristupnoj mreži. AMG se nalazi u udaljenim stepenima, tj. multiservisnim čvorovima, MSAN-ovima, uređajima u blizini krajnjih korisnika ili smešten u lokalnim komutacionim sistemima. AMG vrši paketizaciju saobraćaja sa udaljenih stepena pristupne PSTN mreže ili baznih i primarnih pristupa ISDN mreže. Prihvata saobraćaj preko PSTN i ISDN pristupa i prosleđuje ga direktno na IP mrežu.RMG je pozicioniran na strani pretplatnika. Njegov zadatak je priprema saobraćaja sa korisničkih telefonskih linija za IP prenos još u pretplatničkom delu mreže. Povezuje se direktno sa privatnim komutacionim čvorovima. Njegova naprednija varijanta je IAD IAD sadrži integrisan ADSL modem preko kojeg ostvaruje IP vezu sa ostatkom mreže. IAD nudi više mogućnosti i pogodniji je za upotrebu od RMG. Sposoban je za povezivanje sa računarskom opremom preko lokalnih računarskih LAN mreža.TMG spada u transportnu mrežnu opremu za razliku od prethodnih pristupnih uređaja. Nalazi se u čvorovima mreže i njegov zadatak je konverzija signala koji prenose govorne kanale između komutacionih čvorova komutacionog sloja PSTN mreže u paketizovane govorne signale pogodne za prenos po IP mreži. Povezuje se na komutacione čvorove klase 4 ili 5 (dakle, i lokalne i tranzitne centrale) i paketizuje govorna kola koja dolaze sa njih, Multimedijalne sesije koje se uspostavljaju između MG-a nazivaju se RTP/RTCP sesije.

Sloj medije je novost u odnosu na prethodne arhitekture čiji je zadatak : Konverzija raznovrsnih formata saobraćaja u servisu prenosa podataka u pristupnom sloju na IP paketski tok kroz transportni sloj i konverzija saobraćaja govornog servisa sa postojećeg komutacionog sloja PSTN mreže na transportni sloj NGN mreže. Osnovni elementi sloja medije su medija gejtveji, MG. Trenutno postoji potreba za više različitih tipova MG-a koji su klasifikovani u četiri tipa podeljena u dve kategorije: -Pristupni MG-i: AMG,RMG ,IAD, -Transportni MG-i: TMG. MG-i predstavljaju osnovne i najmasovnije uređaje buduće NGN mreže. Upravo MG-i treba da zamene ulogu lokalnih komutacionih sistema (centrala) što govori o njihovoj sveprisutnosti u budućoj mreži. Podela na pristupne i transportne MG vrši se u zavisnosti od broja i kapaciteta interfejsa prema pristupnoj mreži. AMG se nalazi u udaljenim stepenima, tj. multiservisnim čvorovima, MSAN-ovima, uređajima u blizini krajnjih korisnika ili smešten u lokalnim komutacionim sistemima. AMG vrši paketizaciju saobraćaja sa udaljenih stepena pristupne PSTN mreže ili baznih i primarnih pristupa ISDN mreže. Prihvata saobraćaj preko PSTN i ISDN pristupa i prosleđuje ga direktno na IP mrežu.RMG je pozicioniran na strani pretplatnika. Njegov zadatak je priprema saobraćaja sa korisničkih telefonskih linija za IP prenos još u pretplatničkom delu mreže. Povezuje se direktno sa privatnim komutacionim čvorovima. Njegova naprednija varijanta je IAD IAD sadrži integrisan ADSL modem preko kojeg ostvaruje IP vezu sa ostatkom mreže. IAD nudi više mogućnosti i pogodniji je za upotrebu od RMG. Sposoban je za povezivanje sa računarskom opremom preko lokalnih računarskih LAN mreža.TMG spada u transportnu mrežnu opremu za razliku od prethodnih pristupnih uređaja. Nalazi se u čvorovima mreže i njegov zadatak je konverzija signala koji prenose govorne kanale između komutacionih čvorova komutacionog sloja PSTN mreže u paketizovane govorne signale pogodne za prenos po IP mreži. Povezuje se na komutacione čvorove klase 4 ili 5 (dakle, i lokalne i tranzitne centrale) i paketizuje govorna kola koja dolaze sa njih, Multimedijalne sesije koje se uspostavljaju između MG-a nazivaju se RTP/RTCP sesije.

Kontrolni sloj je novost u odnosu na prethodne arhitekture čiji je zadatak : Konverzija raznovrsnih formata saobraćaja u servisu prenosa podataka u pristupnom sloju na IP paketski tok kroz transportni sloj i konverzija saobraćaja govornog servisa sa postojećeg komutacionog sloja PSTN mreže na transportni sloj NGN mreže. Osnovni elementi sloja medije su medija gejtveji, MG. Trenutno postoji potreba za više različitih tipova MG-a koji su klasifikovani u četiri tipa podeljena u dve kategorije: -Pristupni MG-i: AMG,RMG ,IAD, -Transportni MG-i: TMG. MG-i predstavljaju osnovne i najmasovnije uređaje buduće NGN mreže. Upravo MG-i treba da zamene ulogu lokalnih komutacionih sistema (centrala) što govori o njihovoj sveprisutnosti u budućoj mreži. Podela na pristupne i transportne MG vrši se u zavisnosti od broja i kapaciteta interfejsa prema pristupnoj mreži. AMG se nalazi u udaljenim stepenima, tj. multiservisnim čvorovima, MSAN-ovima, uređajima u blizini krajnjih korisnika ili smešten u lokalnim komutacionim sistemima. AMG vrši paketizaciju saobraćaja sa udaljenih stepena pristupne PSTN mreže ili baznih i primarnih pristupa ISDN mreže. Prihvata saobraćaj preko PSTN i ISDN pristupa i prosleđuje ga direktno na IP mrežu.RMG je pozicioniran na strani pretplatnika. Njegov zadatak je priprema saobraćaja sa korisničkih telefonskih linija za IP prenos još u pretplatničkom delu mreže. Povezuje se direktno sa privatnim komutacionim čvorovima. Njegova naprednija varijanta je IAD IAD sadrži integrisan ADSL modem preko kojeg ostvaruje IP vezu sa ostatkom mreže. IAD nudi više mogućnosti i pogodniji je za upotrebu od RMG. Sposoban je za povezivanje sa računarskom opremom preko lokalnih računarskih LAN mreža.TMG spada u transportnu mrežnu opremu za razliku od prethodnih pristupnih uređaja. Nalazi se u čvorovima mreže i njegov zadatak je konverzija signala koji prenose govorne kanale između komutacionih čvorova komutacionog sloja PSTN mreže u paketizovane govorne signale pogodne za prenos po IP mreži. Povezuje se na komutacione čvorove klase 4 ili 5 (dakle, i lokalne i tranzitne centrale) i paketizuje govorna kola koja dolaze sa njih, Multimedijalne sesije koje se uspostavljaju između MG-a nazivaju se RTP/RTCP sesije.

Sloj medije je novost u odnosu na prethodne arhitekture čiji je zadatak : Prebacivanje istih formata saobraćaja u servisu prenosa podataka u pristupnom sloju na IP paketski tok kroz transportni sloj i konverzija saobraćaja govornog servisa sa postojećeg komutacionog sloja ISDN mreže na transportni sloj NGN mreže. Osnovni elementi sloja medije su medija gejtveji, MG. Trenutno postoji potreba za više različitih tipova MG-a koji su klasifikovani u četiri tipa podeljena u dve kategorije: -Pristupni MG-i: AMG,RMG ,IAD, -Transportni MG-i: TMG. MG-i predstavljaju osnovne i najmasovnije uređaje buduće NGN mreže. Upravo MG-i treba da zamene ulogu lokalnih komutacionih sistema (centrala) što govori o njihovoj sveprisutnosti u budućoj mreži. Podela na pristupne i transportne MG vrši se u zavisnosti od broja i kapaciteta interfejsa prema pristupnoj mreži. AMG se nalazi u udaljenim stepenima, tj. multiservisnim čvorovima, MSAN-ovima, uređajima u blizini krajnjih korisnika ili smešten u lokalnim komutacionim sistemima. AMG vrši paketizaciju saobraćaja sa udaljenih stepena pristupne PSTN mreže ili baznih i primarnih pristupa ISDN mreže. Prihvata saobraćaj preko PSTN i ISDN pristupa i prosleđuje ga direktno na IP mrežu.RMG je pozicioniran na strani pretplatnika. Njegov zadatak je priprema saobraćaja sa korisničkih telefonskih linija za IP prenos još u pretplatničkom delu mreže. Povezuje se direktno sa privatnim komutacionim čvorovima. Njegova naprednija varijanta je IAD IAD sadrži integrisan ADSL modem preko kojeg ostvaruje IP vezu sa ostatkom mreže. IAD nudi više mogućnosti i pogodniji je za upotrebu od RMG. Sposoban je za povezivanje sa računarskom opremom preko lokalnih računarskih LAN mreža.TMG spada u transportnu mrežnu opremu za razliku od prethodnih pristupnih uređaja. Nalazi se u čvorovima mreže i njegov zadatak je konverzija signala koji prenose govorne kanale između komutacionih čvorova komutacionog sloja PSTN mreže u paketizovane govorne signale pogodne za prenos po IP mreži. Povezuje se na komutacione čvorove klase 4 ili 5 (dakle, i lokalne i tranzitne centrale) i paketizuje govorna kola koja dolaze sa njih, Multimedijalne sesije koje se uspostavljaju između MG-a nazivaju se RTP/RTCP sesije.

V. Aplikacioni sloj predstavlja značajnu novost u arhitekturi koju donosi NGN mreža. Osnovni zadatak ovog sloja jeste upravljanje MG-ima. Uređaji koji su zaduženi za ovaj deo posla predstavljaju osnovne elemente kontrolnog sloja i nazivaju se MGC. Upravljnje MG-ima znači uspostavljanje poziva između krajnih tačaka intervencijama na medija sloju. Pored osnovne funkcije, uloga kontrolnog sloja je i konverzija signalizacije sa signalizacione PSTN mreže na poruke u okviru kontrolnog sloja NGN mreže. Za konverziju signalizacije zaduženi su posebni elementi kontrolnog sloja nazvani signalizacioni gejtveji, odnosno SG. MGC-I su centralni kontrolni uređaji NGN mreže namenjeni kontroli uspostavljanja poziva preko pristupnih MG-a. Osnovna i najčešća uloga MGC-a je preuzimanje signalizacionih poruka od strane telefonskih korisnika i uspostavljanje odgovarajućih konekcija na MG-ima najbližim pozivajućem i pozvanom korisniku, kako bi poziv što pre bio preusmeren na paketsku mrežu. VI. Kontrolni sloj nasleđuje ulogu servisne mreže u PSTN arhitekturi. Osnovni elementi ovog sloja su centralizovani serveri koji nude usluge svim korisnicima mreže. Razlikujemo dva tipa servera: Aplikacioni serveri su elementi inteligentne IN mreže sa otvorenim interfejsima za povezivanje ka kontrolnom sloju u cilju pružanja servisa korisnicima. Medija serveri (MS) - predstavljaju inteligentnu periferiju za masovno smeštanje multimedijalnih sadržaja. Sloj servisa sastoji se od elemenata koji na centralizovan način rukuju servisima koje mreža nudi, uključijući i smeštanje svih podataka koji su neophodni za ostvarenje servisa. Ovi elementi se nazivaju SCP tačke, kao i aplikacioni serveri i media serveri.

V.Aplikacioni sloj predstavlja značajnu novost u arhitekturi koju donosi NGN mreža. Osnovni zadatak ovog sloja jeste upravljanje MG-ima. Uređaji koji su zaduženi za ovaj deo posla predstavljaju osnovne elemente kontrolnog sloja i nazivaju se MGC. Upravljnje MG-ima znači uspostavljanje poziva između krajnih tačaka intervencijama na medija sloju. Pored osnovne funkcije, uloga kontrolnog sloja je i konverzija signalizacije sa signalizacione PSTN mreže na poruke u okviru kontrolnog sloja NGN mreže. Za konverziju signalizacije zaduženi su posebni elementi kontrolnog sloja nazvani signalizacioni gejtveji, odnosno SG. MGC-I su centralni kontrolni uređaji NGN mreže namenjeni kontroli uspostavljanja poziva preko pristupnih MG-a. Osnovna i najčešća uloga MGC-a je preuzimanje signalizacionih poruka od strane telefonskih korisnika i uspostavljanje odgovarajućih konekcija na MG-ima najbližim pozivajućem i pozvanom korisniku, kako bi poziv što pre bio preusmeren na paketsku mrežu. VI. Kontrolni sloj nasleđuje ulogu servisne mreže u PSTN arhitekturi. Osnovni elementi ovog sloja su centralizovani serveri koji nude usluge svim korisnicima mreže. Razlikujemo dva tipa servera: Aplikacioni serveri su elementi inteligentne IN mreže sa otvorenim interfejsima za povezivanje ka kontrolnom sloju u cilju pružanja servisa korisnicima. Medija serveri (MS) - predstavljaju inteligentnu periferiju za masovno smeštanje multimedijalnih sadržaja. Sloj servisa sastoji se od elemenata koji na centralizovan način rukuju servisima koje mreža nudi, uključijući i smeštanje svih podataka koji su neophodni za ostvarenje servisa. Ovi elementi se nazivaju SCP tačke, kao i aplikacioni serveri i media serveri.

V. Kontrolni sloj predstavlja značajnu novost u arhitekturi koju donosi NGN mreža. Osnovni zadatak ovog sloja jeste upravljanje MG-ima. Uređaji koji su zaduženi za ovaj deo posla predstavljaju osnovne elemente kontrolnog sloja i nazivaju se MGC. Upravljnje MG-ima znači uspostavljanje poziva između krajnih tačaka intervencijama na medija sloju. Pored osnovne funkcije, uloga kontrolnog sloja je i konverzija signalizacije sa signalizacione PSTN mreže na poruke u okviru kontrolnog sloja NGN mreže. Za konverziju signalizacije zaduženi su posebni elementi kontrolnog sloja nazvani signalizacioni gejtveji, odnosno SG. MGC-I su centralni kontrolni uređaji NGN mreže namenjeni kontroli uspostavljanja poziva preko pristupnih MG-a. Osnovna i najčešća uloga MGC-a je preuzimanje signalizacionih poruka od strane telefonskih korisnika i uspostavljanje odgovarajućih konekcija na MG-ima najbližim pozivajućem i pozvanom korisniku, kako bi poziv što pre bio preusmeren na paketsku mrežu. VI. Sloj servisa . nasleđuje ulogu servisne mreže u PSTN arhitekturi. Osnovni elementi ovog sloja su centralizovani serveri koji nude usluge svim korisnicima mreže. Razlikujemo dva tipa servera: Aplikacioni serveri su elementi inteligentne IN mreže sa otvorenim interfejsima za povezivanje ka kontrolnom sloju u cilju pružanja servisa korisnicima. Medija serveri (MS) - predstavljaju inteligentnu periferiju za masovno smeštanje multimedijalnih sadržaja. Sloj servisa sastoji se od elemenata koji na centralizovan način rukuju servisima koje mreža nudi, uključijući i smeštanje svih podataka koji su neophodni za ostvarenje servisa. Ovi elementi se nazivaju SCP tačke, kao i aplikacioni serveri i media serveri.

V. Kontrolni sloj predstavlja značajnu novost u arhitekturi koju donosi NGN mreža. Osnovni zadatak ovog sloja jeste upravljanje MG-ima. Uređaji koji su zaduženi za ovaj deo posla predstavljaju osnovne elemente kontrolnog sloja i nazivaju se MGC. Upravljnje MG-ima znači uspostavljanje poziva između krajnih tačaka intervencijama na medija sloju. Pored osnovne funkcije, uloga kontrolnog sloja je i konverzija signalizacije sa signalizacione ISDN mreže na poruke u okviru kontrolnog sloja NGN mreže. Za konverziju signalizacije zaduženi su posebni elementi kontrolnog sloja nazvani signalizacioni gejtveji, odnosno SG. ISDN-i su centralni kontrolni uređaji NGN mreže namenjeni kontroli uspostavljanja poziva preko pristupnih MG-a. Osnovna i najčešća uloga MGC-a je preuzimanje signalizacionih poruka od strane telefonskih korisnika i uspostavljanje odgovarajućih konekcija na MG-ima najbližim pozivajućem i pozvanom korisniku, kako bi poziv što pre bio preusmeren na paketsku mrežu. VI. Sloj servisa . nasleđuje ulogu servisne mreže u PSTN arhitekturi. Osnovni elementi ovog sloja su centralizovani serveri koji nude usluge svim korisnicima mreže. Razlikujemo dva tipa servera: Aplikacioni serveri su elementi inteligentne IN mreže sa otvorenim interfejsima za povezivanje ka kontrolnom sloju u cilju pružanja servisa korisnicima. Medija serveri (MS) - predstavljaju inteligentnu periferiju za masovno smeštanje multimedijalnih sadržaja. Sloj servisa sastoji se od elemenata koji na centralizovan način rukuju servisima koje mreža nudi, uključijući i smeštanje svih podataka koji su neophodni za ostvarenje servisa. Ovi elementi se nazivaju SCP tačke, kao i aplikacioni serveri i media serveri.

Realizovanje NGN je moguće samo uz jedan arhitektonski uslov : Unutar NGN, mora da postoji zatvoreni interfejs između sloja sesije i medijskog i graničnog gateway-a. . NGN se sastoji iz šest logičkih slojeva:- Servisni sloj, koji sadrži: Telekomunikacionu upravljačku mrežu, Osnovni preplatnički server, Aplikacijske servere, Sistem operacijske podrške, Podrška sistema naplate. -Sloj kontrole sesije,koji prenosi neophodne signali kako bi dozvolio krajnjim korisnicima da uspostave multimedijalne komunikacijske sesije. -Kontrolni sloj sredstava i pristupa, koji dodeljuje delove propusnog opsega individualnim tokovima multimedijalnih podataka, i reguliše pristup korisnika na NGN. --Sloj medije i graničnog gateway-a, koji prenosi IP pakete koji sadrže enkodiranu multimediju,. -Granični sloj, je sloj gde korisnici pristupaju NGN preko žičnih i bežičnih tehnologija.

Realizovanje NGN je moguće samo uz jedan arhitektonski uslov : Unutar NGN, mora da postoji ztvoreni interfejs između sloja sesije i medijskog i graničnog gateway-a. . NGN se sastoji iz šest logičkih slojeva:- Servisni sloj, koji sadrži: Telekomunikacionu upravljačku mrežu, Osnovni preplatnički server, Aplikacijske servere, Sistem operacijske podrške, Podrška sistema naplate. -Sloj kontrole sesije,koji prenosi neophodne signali kako bi dozvolio krajnjim korisnicima da uspostave multimedijalne komunikacijske sesije. -Kontrolni sloj sredstava i pristupa, koji dodeljuje delove propusnog opsega individualnim tokovima multimedijalnih podataka, i reguliše pristup korisnika na NGN. --Sloj medije i graničnog gateway-a, koji prenosi IP pakete koji sadrže enkodiranu multimediju,. -Granični sloj, je sloj gde korisnici pristupaju NGN preko žičnih i bežičnih tehnologija.

Realizovanje NGN je moguće samo uz jedan arhitektonski uslov : Unutar NGN, mora da postoji otvoreni interfejs između sloja za kontrolu sesije i medijskog i graničnog gateway-a. . NGN se sastoji iz pet logičkih slojeva:- Servisni sloj, koji sadrži: Telekomunikacionu upravljačku mrežu, Osnovni preplatnički server, Aplikacijske servere, Sistem operacijske podrške, Podrška sistema naplate. - Granični sloj sesije,koji prenosi neophodne signali kako bi dozvolio krajnjim korisnicima da uspostave multimedijalne komunikacijske sesije. -Kontrolni sloj sredstava i pristupa, koji dodeljuje delove propusnog opsega individualnim tokovima multimedijalnih podataka, i reguliše pristup korisnika na NGN. --Sloj medije i graničnog gateway-a, koji prenosi IP pakete koji sadrže enkodiranu multimediju,. -IT sloj, je sloj gde korisnici pristupaju NGN preko žičnih i bežičnih tehnologija.

Realizovanje NGN je moguće samo uz jedan arhitektonski uslov : Unutar NGN, mora da postoji otvoreni interfejs između sloja za kontrolu sesije i medijskog i graničnog gateway-a. . NGN se sastoji iz pet logičkih slojeva:-IT i Servisni sloj, koji sadrži: Telekomunikacionu upravljačku mrežu, Osnovni preplatnički server, Aplikacijske servere, Sistem operacijske podrške, Podrška sistema naplate. -Sloj kontrole sesije,koji prenosi neophodne signali kako bi dozvolio krajnjim korisnicima da uspostave multimedijalne komunikacijske sesije. -Kontrolni sloj sredstava i pristupa, koji dodeljuje delove propusnog opsega individualnim tokovima multimedijalnih podataka, i reguliše pristup korisnika na NGN. --Sloj medije i graničnog gateway-a, koji prenosi IP pakete koji sadrže enkodiranu multimediju,. -Granični sloj, je sloj gde korisnici pristupaju NGN preko žičnih i bežičnih tehnologija.

Kako bi se prelaz sa klasične PSTN arhitekture na NGN arhitekturu ostvario na što efikasniji način, utvrđen je plan kojim se sa PSTN arhitekture na NGN arhitekturu prelazi u dve etape. U prvoj etapi jezgro mreže u potpunosti prelazi na NGN koncept, osim transportne mreže, koja će i dalje ostati bazirana na transportnom sloju PSTN mreže (SDH tehnologija). Klasična PSTN i nova NGN mreža biće povezane na dva nivoa: Preko komutacione ravni za ovu povezanost su odgovorni MG-i kojima upravlja manji broj MGC-ova. Za povezanost na kontrolnoj, odnosno signalizacionoj ravni, odgovorni su SG-i. Druga etapa u migraciji na NGN arhitekturu predviđa uklanjanje i preostalih lokalnih komutacionih čvorova u komutacionoj mreži PSTN arhitekture. Korisnici pristupaju preko svojih pristupnih mreža, odnosno pristupnog sloja NGN mreže, direktno na medija sloj NGN mreže.

Kako bi se prelaz sa klasične PSTN arhitekture na NGN arhitekturu ostvario na što efikasniji način, utvrđen je plan kojim se sa PSTN arhitekture na NGN arhitekturu prelazi u dve etape. U prvoj etapi pristupne mreže u potpunosti prelaze na NGN koncept, osim transportne mreže, koja će i dalje ostati bazirana na transportnom sloju ISDN mreže (SDH tehnologija). Klasična PSTN i nova NGN mreža biće povezane na dva nivoa: Preko komutacione ravni za ovu povezanost su odgovorni MG-i kojima upravlja manji broj MGC-ova. Za povezanost na kontrolnoj, odnosno signalizacionoj ravni, odgovorni su SG-i. Druga etapa u migraciji na NGN arhitekturu predviđa uklanjanje i preostalih lokalnih komutacionih čvorova u komutacionoj mreži PSTN arhitekture. Korisnici pristupaju preko svojih pristupnih mreža, odnosno pristupnog sloja NGN mreže, direktno na medija sloj NGN mreže.

Kako bi se prelaz sa klasične PSTN arhitekture na NGN arhitekturu ostvario na što efikasniji način, utvrđen je plan kojim se sa PSTN arhitekture na NGN arhitekturu prelazi u dve etape. U prvoj etapi pristupne mreže u potpunosti prelaze na NGN koncept, osim transportne mreže, koja će i dalje ostati bazirana na transportnom sloju ISDN mreže (SDH tehnologija). Klasična PSTN i nova NGN mreža biće povezane na dva nivoa: Preko komutacione ravni za ovu povezanost su odgovorni MG-i kojima upravlja manji broj MGC-ova. Za povezanost na kontrolnoj, odnosno signalizacionoj ravni, odgovorni su SG-i. Druga etapa u migraciji na NGN arhitekturu predviđa uklanjanje i preostalih lokalnih komutacionih čvorova u komutacionoj mreži PSTN arhitekture. Korisnici pristupaju preko svojih pristupnih mreža, odnosno pristupnog sloja NGN mreže, direktno na medija sloj NGN mreže.

Kako bi se prelaz sa klasične PSTN arhitekture na NGN arhitekturu ostvario na što efikasniji način, utvrđen je plan kojim se sa PSTN arhitekture na NGN arhitekturu prelazi u dve etape. U prvoj etapi jezgro mreže u potpunosti prelazi na ISDN koncept, osim transportne mreže, koja će i dalje ostati bazirana na transportnom sloju ISDN mreže (SDH tehnologija). Klasična PSTN i nova NGN mreža biće povezane na dva nivoa: Preko komutacione ravni za ovu povezanost su odgovorni MG-i kojima upravlja manji broj MGC-ova. Za povezanost na kontrolnoj, odnosno signalizacionoj ravni, odgovorni su SG-i. Druga etapa u migraciji na NGN arhitekturu predviđa uklanjanje i preostalih lokalnih komutacionih čvorova u komutacionoj mreži PSTN arhitekture. Korisnici pristupaju preko svojih pristupnih mreža, odnosno pristupnog sloja NGN mreže, direktno na medija sloj NGN mreže.

Višeservisni pristupni čvor (MSAN), je uređaj koji je obično instaliran u centrali ili u izdvjenim stepenima a koji povezuje pretplatničke telefonske linije sa jezgrom mreže, kako bi se obezbedio telefonski, DSLAM i širokopojasni saobraćaj, kao što je DSL, i to sve iz jedne platforme.Pre razvoja MSAN-ova, telekomunikacioni provajderi obično su imali mnoštvo odvojene opreme, uključujući i DSLAM-ove, kako bi omogućile različite vrste usluga klijentima. Integrisanje svih usluga na jednom čvoru, što obično povlači sve protoke podataka preko IP-a ili ATM-a, može biti isplativo i može pružiti nove usluge korisnicima brže nego što je ranije bilo moguće.Tipičan otvoreni MSAN kabinet se sastoji od uskopojasnih (POTS), širokopojasnih (HDSL) usluga, baterija sa ispravljačima, optičke prenosne jedinice i bakarnog razdelnika.Često se nazivaji i pristupna čvorišta koje pružaju više vrsta usluga (MSAN) čiji je cilj je da se na surovo konkurentnom tržištu tri puta poveća broj usluga i da prevagu odnese zamena za PSTN. Kako bi se izvukla korist iz oba ova cilja moraju se fleksibilno postaviti instalacije i konfiguracije interneta tamo gde uopšte nije ni postojao i mora se produžiti domet budućih pristupnih mreža. Da bi se to postiglo neophodno je da MSAN obuhvata obiman pretpatnički interfejs, kao što su DSL, gigabitni Eternet (GE), sisteme budućnosti POTS/ISDN i GPON, a takođe i nekoliko mrežnih interfejsa od 10GE. On poseduje i fleksibilnost što znači i da postoji sloboda izbora: da li će se koristiti bakarni ili pasivni kabli u kući pretplatnika kao krajnjeg korisnika Ovo će omogućiti da se izvrši tranzicija mreže na NGN a da se ne poremeti usluga POTS/ISDN u telefonskom saobraćaju kupaca.

Višeservisni pristupni čvor (MSAN), je uređaj koji je obično instaliran u centrali ili u izdvjenim stepenima a koji povezuje pretplatničke telefonske linije sa jezgrom mreže, kako bi se obezbedio telefonski, DSLAMi širokopojasni saobraćaj, kao što je DSL, i to sve sa dve platforme. Pre razvoja MSAN-ova, telekomunikacioni provajderi obično su imali mnoštvo odvojene opreme, uključujući i DSLAM-ove, kako bi omogućile različite vrste usluga klijentima. Integrisanje svih usluga na jednom čvoru, što obično povlači sve protoke podataka preko IP-a ili DSL-a, može biti isplativo i može pružiti nove usluge korisnicima brže nego što je ranije bilo moguće.Tipičan otvoreni ISDN kabinet se sastoji od uskopojasnih (POTS), širokopojasnih (HDSL) usluga, baterija sa ispravljačima, optičke prenosne jedinice i bakarnog razdelnika. MSAN-ovi se često nazivaji i pristupna čvorišta koje pružaju više vrsta usluga (MSAN) čiji je cilj je da se na surovo konkurentnom tržištu tri puta poveća broj usluga i da prevagu odnese zamena za PSTN. Kako bi se izvukla korist iz oba ova cilja moraju se fleksibilno postaviti instalacije i konfiguracije interneta tamo gde uopšte nije ni postojao i mora se produžiti domet budućih pristupnih mreža. Da bi se to postiglo neophodno je da MSAN obuhvata obiman pretpatnički interfejs, kao što su DSL, gigabitni Eternet (GE), sisteme budućnosti POTS/ISDN i GPON, a takođe i nekoliko mrežnih interfejsa od 10GE. On poseduje i fleksibilnost što znači i da postoji sloboda izbora: da li će se koristiti bakarni ili pasivni kabli u kući pretplatnika kao krajnjeg korisnika Ovo će omogućiti da se izvrši tranzicija mreže na NGN a da se ne poremeti usluga POTS/ISDN u telefonskom saobraćaju kupaca.

Višeservisni pristupni čvor (MSAN), je uređaj koji je obično instaliran u centrali ili u izdvjenim stepenima a koji povezuje pretplatničke telefonske linije sa jezgrom mreže, kako bi se obezbedio telefonski, ISDN i širokopojasni saobraćaj, kao što je DSL, i to sve iz jedne platforme.Pre razvoja MSAN-ova, telekomunikacioni provajderi obično su imali mnoštvo odvojene opreme, uključujući i DSLAM-ove, kako bi omogućile različite vrste usluga klijentima. Integrisanje svih usluga na jednom čvoru, što obično povlači sve protoke podataka preko IP-a ili ATM-a, može biti isplativo i može pružiti nove usluge korisnicima brže nego što je ranije bilo moguće.Tipičan otvoreni MSAN kabinet se sastoji od uskopojasnih (POTS), širokopojasnih (HDSL) usluga, baterija sa ispravljačima, optičke prenosne jedinice i bakarnog razdelnika.Često se nazivaji i pristupna čvorišta koje pružaju više vrsta usluga (MSAN) čiji je cilj je da se na surovo konkurentnom tržištu tri puta poveća broj usluga i da prevagu odnese zamena za PSTN. Kako bi se izvukla korist iz oba ova cilja moraju se fleksibilno postaviti instalacije i konfiguracije interneta tamo gde uopšte nije ni postojao i mora se produžiti domet budućih pristupnih mreža. Da bi se to postiglo neophodno je da MSAN obuhvata obiman pretpatnički interfejs, kao što su DSL, gigabitni Eternet (GE), sisteme budućnosti POTS/ISDN i GPON, a takođe i nekoliko mrežnih interfejsa od 10GE. On poseduje i fleksibilnost što znači i da postoji sloboda izbora: da li će se koristiti bakarni ili pasivni kabli u kući pretplatnika kao krajnjeg korisnika Ovo će omogućiti da se izvrši tranzicija mreže na NGN a da se ne poremeti usluga POTS/ISDN u telefonskom saobraćaju kupaca.

Višeservisni pristupni čvor (MSAN), je uređaj koji je obično instaliran u centrali ili u izdvjenim stepenima a koji povezuje pretplatničke telefonske linije sa jezgrom mreže, kako bi se obezbedio telefonski, ISDN i širokopojasni saobraćaj, kao što je DSL, i to sve iz jedne platforme.Pre razvoja MSAN-ova, telekomunikacioni provajderi obično su imali mnoštvo odvojene opreme, uključujući i DSLAM-ove, kako bi omogućile različite vrste usluga klijentima. Integrisanje svih usluga na jednom čvoru, što obično povlači sve protoke podataka preko IP-a ili ATM-a, može biti isplativo i može pružiti nove usluge korisnicima brže nego što je ranije bilo moguće.Tipičan otvoreni MSAN kabinet se sastoji od uskopojasnih (POTS), širokopojasnih (ATM) usluga, baterija sa ispravljačima, optičke prenosne jedinice i bakarnog razdelnika.Često se nazivaji i pristupna čvorišta koje pružaju više vrsta usluga (MSAN) čiji je cilj je da se na surovo konkurentnom tržištu tri puta poveća broj usluga i da prevagu odnese zamena za PSTN. Kako bi se izvukla korist iz oba ova cilja moraju se fleksibilno postaviti instalacije i konfiguracije interneta tamo gde uopšte nije ni postojao i mora se produžiti domet budućih pristupnih mreža. Da bi se to postiglo neophodno je da MSAN obuhvata obiman pretpatnički interfejs, kao što su DSL, gigabitni Eternet (100GE), sisteme budućnosti POTS/ISDN i GPON, a takođe i nekoliko mrežnih interfejsa od 10GE. On poseduje i fleksibilnost što znači i da postoji sloboda izbora: da li će se koristiti bakarni ili pasivni kabli u kući pretplatnika kao krajnjeg korisnika Ovo će omogućiti da se izvrši tranzicija mreže na NGN a da se ne poremeti usluga POTS/ISDN u telefonskom saobraćaju kupaca.

Višestanična pristupna jedinica (MSAU), često zvana i medijska pristupna jedinica ( MAU) je uređaj na koji se može priključiti više mrežnih stanica u topologiji zvezde u magistralnim mrežama (mreže sa topologijom prstena), međusobno ožičenih za povezivanje stanica u logički prsten. MSAU sadrži releje za kratke izlaze neoperativnih stanica. Višestruki MSAU-i mogu biti povezani u veći prsten kroz ulaz/izlaz konektore prstena. MSAU se takođe nazivaju i "prsten u kutiji". Petlja koja se koristi za pravljenje prstena Token Ring-a sada je integrisana u sklopku. U Token Ring-u, kada je veza u prekinuta,cela mreža se prekida, ali sa MSAU, prekinuta kola se odmah zatvaraju (u roku od 1ms), omogućavajući pojedinim stanicama u prstenu da budu isključene bez "pada" cele mreže.

Višestanična pristupna jedinica (MSAU), često zvana i medijska pristupna jedinica ( MAU) je uređaj na koji se može priključiti više mrežnih stanica u topologiji zvezde u magistralnim mrežama (mreže sa topologijom prstena), međusobno ožičenih za povezivanje stanica u logički prsten. MSAU sadrži releje za kratke izlaze neoperativnih stanica. Višestruki MSAU-i mogu biti povezani u veći prsten kroz ulaz/izlaz konektore prstena. MSAU se takođe nazivaju i "kutija u prstenu". Petlja koja se koristi za pravljenje prstena Token Ring-a sada je integrisana u sklopku. U Token Ring-u, kada je veza u prekinuta,cela mreža se prekida, ali sa MSAU, prekinuta kola se odmah zatvaraju (u roku od 1ms), omogućavajući pojedinim stanicama u prstenu da budu isključene bez "pada" cele mreže.

Višestanična pristupna jedinica (MSAU), često zvana i medijska pristupna jedinica ( MAU) je uređaj na koji se može priključiti više mrežnih stanica u topologiji zvezde u magistralnim mrežama (mreže sa topologijom prstena), međusobno ožičenih za povezivanje stanica u logički prsten. MSAU sadrži releje za kratke izlaze neoperativnih stanica. Višestruki MSAU-i mogu biti povezani u veći prsten kroz ulaz/izlaz konektore prstena. MSAU se takođe nazivaju i "prsten u kutiji". Petlja koja se koristi za pravljenje prstena Token Ring-a sada je integrisana u sklopku. U Token Ring-u, kada je veza u prekinuta,cela mreža se prekida, ali sa MSAU, prekinuta kola se odmah zatvaraju (u roku od 1ms), omogućavajući pojedinim stanicama u prstenu da budu isključene bez "pada" cele mreže.

Višestanična pristupna jedinica (MSAU), često zvana i medijska pristupna jedinica (MAU) je uređaj na koji se može priključiti više mrežnih stanica u topologiji zvezde u Token Ring mrežama (mreže sa topologijom prstena), međusobno ožičenih za povezivanje stanica u lo gički prsten. MSAU sadrži releje za kratke izlaze neoperativnih stanica. Višestruki MSAU-i mogu biti povezani u veći prsten kroz ulaz/izlaz konektore prstena. MSAU se takođe nazivaju i "prsten u kutiji". Petlja koja se koristi za pravljenje prstena Token Ring-a sada je integrisana u čip. U Token Ring-u, kada je veza u prstenu prekinuta, cela mreža se prekida, ali sa MSAU, prekinuta kola se odmah zatvaraju (u roku od 1ms), omogućavajući pojedinim stanicama u prstenu da budu isključene bez "pada" cele mreže.

Mreža za nadzor i upravljanje predstavlja funkcionalno zasebnu mrežu, a koja se putem standardizovanih interfejsa povezuje sa telekomunikacionom mrežom, koristi njene resurse i kapacitete. Za nju se može reći da je arhitektura za upravljanje mrežom razvijenom od ITU. Namena mreže je da obezbedi komunikaciju između interfejsa za nadzor telekomunikacione opreme i aplikativnih softvera koji služe za nadzor opreme implementirane u telekomunikacioni sistem. Ova mreža prenosi podatke i informacije vezane za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom. Mreža za nadzor i upravljanje predstavlja poseban sistem koji za prenos upravljačkih informacija koristi posebne telekomunikacione kapacitete. Sa aspekta korišćenja saobraćajnih resursa ne mora da bude posebna fizička mreža, ali je poželjno logičko odvajanje od telekomunikacione mreže kojom se upravlja. Svaki element mreže za nadzor i upravljanje zadužen je za nadzor i upravljanje određenom grupacijom uređaja i servisa. Razmatrajući organizaciju date mreže može se reći da glavni deo mreže čini serverska jedinica koja sublimira upravljačke funkcije, procesuira ih i dostavlja ih radnoj stanici administratora mreže. Osnovna uloga mreže za nadzor i upravljanje je da razvije okvir za upravljanje telekomunikacionim mrežama, objedinjavanjem funkcija upravljanja kroz planiranje, instalaciju, administraciju i održavanje telekomunikacionih mreža i servisa.

Mreža za nadzor i upravljanje predstavlja funkcionalno istu mrežu, a koja se putem standardizovanih interfejsa povezuje sa telekomunikacionom mrežom, koristi njene resurse i kapacitete. Za nju se može reći da je arhitektura za upravljanje mrežom razvijenom od ATM. Namena mreže je da obezbedi komunikaciju između interfejsa za nadzor telekomunikacione opreme i aplikativnih softvera koji služe za nadzor opreme implementirane u telekomunikacioni sistem. Ova mreža prenosi podatke i informacije vezane za nadzor telekomunikacionom sinhronizacijom. Mreža za nadzor i upravljanje predstavlja poseban sistem koji za prenos upravljačkih informacija koristi posebne telekomunikacione kapacitete. Sa aspekta korišćenja saobraćajnih resursa ne mora da bude posebna fizička mreža, ali je poželjno logičko odvajanje od telekomunikacione mreže kojom se upravlja. Svaki element mreže za nadzor i upravljanje zadužen je za nadzor i upravljanje određenom grupacijom uređaja i servisa. Razmatrajući organizaciju date mreže može se reći da glavni deo mreže čini serverska jedinica koja sublimira upravljačke funkcije, procesuira ih i dostavlja ih radnoj stanici administratora mreže. Osnovna uloga mreže za nadzor i upravljanje je da razvije okvir za upravljanje telekomunikacionim mrežama, objedinjavanjem funkcija upravljanja kroz planiranje, instalaciju, administraciju i održavanje telekomunikacionih mreža i servisa.

Mreža za nadzor i upravljanje predstavlja funkcionalno istu mrežu, a koja se putem standardizovanih interfejsa povezuje sa telekomunikacionom mrežom, koristi njene resurse i kapacitete. Za nju se može reći da je garnitura za upravljanje mrežom razvijenom od ITU. Namena mreže je da obezbedi komunikaciju između ustanova za nadzor telekomunikacione opreme i aplikativnih softvera koji služe za nadzor opreme implementirane u telekomunikacioni sistem. Ova mreža prenosi podatke i informacije vezane za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom. Mreža za nadzor i upravljanje predstavlja poseban sistem koji za prenos upravljačkih informacija koristi posebne telekomunikacione kapacitete. Sa aspekta korišćenja saobraćajnih resursa ne mora da bude posebna fizička mreža, ali je poželjno logičko odvajanje od telekomunikacione mreže kojom se upravlja. Svaki element mreže za nadzor i upravljanje zadužen je za nadzor i upravljanje određenom grupacijom uređaja i servisa. Razmatrajući organizaciju date mreže može se reći da glavni deo mreže čini serverska jedinica koja sublimira upravljačke funkcije, procesuira ih i dostavlja ih radnoj stanici administratora mreže. Osnovna uloga mreže za nadzor i upravljanje je da razvije okvir za upravljanje telekomunikacionim mrežama, objedinjavanjem funkcija upravljanja kroz planiranje, instalaciju, administraciju i održavanje telekomunikacionih mreža i servisa.

Mreža za nadzor i upravljanje predstavlja funkcionalno zasebnu mrežu, a koja se putem standardizovanih konektora povezuje sa telekomunikacionom mrežom, koristi njene resurse i kapacitete. Za nju se može reći da je arhitektura za upravljanje mrežom razvijenom od ISDN-a. Namena mreže je da obezbedi komunikaciju između interfejsa za nadzor telekomunikacione opreme i aplikativnih softvera koji služe za nadzor opreme implementirane u telekomunikacioni sistem. Ova mreža prenosi podatke i informacije vezane za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom. Mreža za nadzor i upravljanje predstavlja poseban sistem koji za prenos upravljačkih informacija koristi posebne telekomunikacione kapacitete. Sa aspekta korišćenja saobraćajnih resursa ne mora da bude posebna fizička mreža, ali je poželjno logičko odvajanje od telekomunikacione mreže kojom se upravlja. Svaki element mreže za nadzor i upravljanje zadužen je za nadzor i upravljanje određenom grupacijom uređaja i servisa. Razmatrajući organizaciju date mreže može se reći da glavni deo mreže čini serverska jedinica koja sublimira upravljačke funkcije, procesuira ih i dostavlja ih radnoj stanici administratora mreže. Osnovna uloga mreže za nadzor i upravljanje je da razvije okvir za upravljanje telekomunikacionim mrežama, objedinjavanjem funkcija upravljanja kroz planiranje, instalaciju, administraciju i održavanje telekomunikacionih mreža i servisa.

Podelu mreža za nadzor i upravljanje u telekomunikacionim mrežama možemo izvršiti prema:1) Veličini elemenata na: –mreže za javne telekomunikacione sisteme i –mreže za telekomunikacione sisteme određene namene, 2)Grupisanju elemenata na: –homogene i –heterogene, 3)Rasporedu elemenata na: –centralizovane, i –decentralizovane, 4)Složenosti sistema na : –proste i –složene. Javne telekomunikacione mreže predstavljaju proste mreže koje se sastoje od brojnih mrežnih telekomunikacionih uređaja različitih proizvođača. Složenost ove vrste mreža posebno je izražena potrebom da se implementira mreža za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom različitih proizvođača. Najčešće se dešava da ovakve grupe uređaja različitih proizvođača koriste i različite aplikacije za nadzor i upravljanje koje se integrišu u mrežu za nadzor i upravljanje.U javnim telekmunikacionim mrežama teži se centralizovanoj arhitekturi nadzora i upravljanja opremom. Uzimajući u obzir navedenu složenost sistema ovaj proces centralizacije je jako teško dovesti do kraja, ali se svakako postiže visok procenat iskorišćenja. Ovaj način arhitekture ima značajne prednosti u pogledu ekonomske opravdanosti u odnosu na distribuiranu mrežu. Distribuirana mreža zahteva postojanje manjih regionalnih centara koji se formiraju na principu raspodele nivoa pristupa u procesu upravljanja mrežom.

Podelu mreža za nadzor i upravljanje u telekomunikacionim mrežama možemo izvršiti prema:1) Veličini elemenata na: –mreže za javne telekomunikacione sisteme i –mreže za telekomunikacione sisteme određene namene, 2)Grupisanju elemenata na: –homogene i –nehomogene, 3)Rasporedu elemenata na: –centralizovane, i –distribuirane, 4)Složenosti sistema na : –proste i –složene. Javne telekomunikacione mreže predstavljaju proste mreže koje se sastoje od brojnih mrežnih telekomunikacionih uređaja različitih proizvođača. Složenost ove vrste mreža posebno je izražena potrebom da se ne implementira mreža za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom različitih proizvođača. Najčešće se dešava da ovakve grupe uređaja različitih proizvođača koriste i različite aplikacije za nadzor i upravljanje koje se integrišu u mrežu za nadzor i upravljanje.U javnim telekmunikacionim mrežama teži se centralizovanoj arhitekturi nadzora i upravljanja opremom. Uzimajući u obzir navedenu složenost sistema ovaj proces centralizacije je jako teško dovesti do kraja, ali se svakako postiže visok procenat iskorišćenja. Ovaj način arhitekture ima značajne prednosti u pogledu ekonomske opravdanosti u odnosu na distribuiranu mrežu. Distribuirana mreža zahteva postojanje manjih regionalnih centara koji se formiraju na principu raspodele nivoa pristupa u procesu upravljanja mrežom.

Podelu mreža za nadzor i upravljanje u telekomunikacionim mrežama možemo izvršiti prema:1) Veličini elemenata na: –mreže za javne telekomunikacione sisteme i –mreže za telekomunikacione sisteme posebne namene, 2)Grupisanju elemenata na: –homogene i –heterogene, 3)Rasporedu elemenata na: –centralizovane, i –distribuirane, 4)Složenosti sistema na : –proste i –složene. Javne telekomunikacione mreže predstavljaju složene mreže koje se sastoje od brojnih mrežnih telekomunikacionih uređaja različitih proizvođača. Složenost ove vrste mreža posebno je izražena potrebom da se implementira mreža za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom različitih proizvođača. Najčešće se dešava da ovakve grupe uređaja različitih proizvođača koriste i različite aplikacije za nadzor i upravljanje koje se integrišu u mrežu za nadzor i upravljanje.U javnim telekmunikacionim mrežama teži se centralizovanoj arhitekturi nadzora i upravljanja opremom. Uzimajući u obzir navedenu složenost sistema ovaj proces centralizacije je jako teško dovesti do kraja, ali se svakako postiže visok procenat iskorišćenja. Ovaj način arhitekture ima značajne prednosti u pogledu ekonomske opravdanosti u odnosu na distribuiranu mrežu. Distribuirana mreža zahteva postojanje manjih regionalnih centara koji se formiraju na principu raspodele nivoa pristupa u procesu upravljanja mrežom.

Podelu mreža za nadzor i upravljanje u telekomunikacionim mrežama možemo izvršiti prema:1) Veličini elemenata na: –mreže za javne telekomunikacione sisteme i –mreže za telekomunikacione sisteme raznovrsne namene, 2)Grupisanju elemenata na: –homogene i –nehomogene, 3)Rasporedu elemenata na: –centralizovane, i –distribuirane, 4)Složenosti sistema na : –proste i –složene. Javne telekomunikacione mreže predstavljaju složene mreže koje se sastoje od brojnih mrežnih računarskih uređaja različitih proizvođača. Složenost ove vrste mreža posebno je izražena potrebom da se implementira mreža za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom različitih proizvođača. Najčešće se dešava da ovakve grupe uređaja različitih proizvođača koriste i različite aplikacije za nadzor i upravljanje koje se integrišu u mrežu za nadzor i upravljanje.U javnim telekmunikacionim mrežama teži se centralizovanoj arhitekturi nadzora i upravljanja opremom. Uzimajući u obzir navedenu složenost sistema ovaj proces centralizacije je jako teško dovesti do kraja, ali se svakako postiže visok procenat iskorišćenja. Ovaj način arhitekture ima značajne prednosti u pogledu ekonomske opravdanosti u odnosu na distribuiranu mrežu. Distribuirana mreža zahteva postojanje manjih regionalnih centara koji se formiraju na principu raspodele nivoa pristupa u procesu upravljanja mrežom.

Telekomunikacione mreže posebne namene predstavljaju funkcionalno i organizaciono manje sisteme od javnih telekomunikacionih mreža. Ove mreže su uglavnom otvorenog tipa, a namenjene su uglavnom javnim organima koji imaju potrebu zatvorenog komuniciranja sa ograničenim resursima servisa prema javnim telekomunikacionim mrežama. Mreže ovog tipa poseduju telekomunikacionu opremu za potrebe realizacije različitih servisa, u mnogo manjem obimu, a samim tim i sa mnogo manje raznovrsnosti proizvođača. Obim poslova u okviru mreža za nadzor i upravljanje ovakvim mrežama je značajno jednostavniji, baziran na implementiranim funkcijama i servisima koji se dinamički koriste. U većim organizacijama koje imaju svoje nezavisne telekomunikacione sisteme, kao što su elektrodistribucija, banke, policija, vojska, postoji potreba za formiranjem sopstvene mreže za nadzor i upravljanje. Obim poslova i dinamika promena u mrežama ovog tipa definišu i način organizacije mreža za nazor i upravljanje. U telekomunikacionim mrežama ovog tipa može se formirati centralizovani nadzor i upravljanje, međutim imajući u vidu da se uglavnom radi o tipiziranim proizvođačima opreme, implementacija navedene mreže nije previše zahtevna i predstavlja obično tipski primer za realizaciju ovakvih sistema. Praksa je pokazala da je u ovakvim sistemima zbog distribuirane organizacije i autonomnosti usled otkaza poželjno formirati distribuiranu arhitekturu mreže za nadzor i upravljanje. Imajući u vidu značaj funkcija koje državni organi obavljaju centralizovani nadzor i oporavak mreže usled kvara može znatno otežati funkcionisanje krajnjih korisnika. Distribuirana arhitektura se uglavnom zasniva na formiranju regionalnih centara za nadzor i upravljanje koji se korišćenjem opreme za zaštitu informacija integrišu ka glavnom centru za nadzor i upravljanje telekomunikacionom mrežom.

Telekomunikacione mreže posebne namene predstavljaju funkcionalno i organizaciono manje sisteme od javnih telekomunikacionih mreža. Ove mreže su uglavnom zatvorenog tipa, a namenjene su uglavnom državnim organima koji imaju potrebu zatvorenog komuniciranja sa ograničenim resursima servisa prema javnim telekomunikacionim mrežama. Mreže ovog tipa poseduju telekomunikacionu opremu za potrebe realizacije različitih servisa, u mnogo manjem obimu, a samim tim i sa mnogo manje raznovrsnosti proizvođača. Obim poslova u okviru mreža za nadzor i upravljanje ovakvim mrežama je značajno jednostavniji, baziran na implementiranim funkcijama i servisima koji se dinamički koriste. U većim organizacijama koje imaju svoje nezavisne telekomunikacione sisteme, kao što su elektrodistribucija, banke, policija, vojska, postoji potreba za formiranjem sopstvene mreže za nadzor i upravljanje. Obim poslova i dinamika promena u mrežama ovog tipa definišu i način organizacije mreža za nazor i upravljanje. U telekomunikacionim mrežama ovog tipa može se formirati centralizovani nadzor i upravljanje, međutim imajući u vidu da se uglavnom radi o tipiziranim proizvođačima opreme, implementacija navedene mreže nije previše zahtevna i predstavlja obično tipski primer za realizaciju ovakvih sistema. Praksa je pokazala da je u ovakvim sistemima zbog distribuirane organizacije i autonomnosti usled otkaza poželjno formirati distribuiranu arhitekturu mreže za nadzor i upravljanje. Imajući u vidu značaj funkcija koje državni organi obavljaju centralizovani nadzor i oporavak mreže usled kvara može znatno otežati funkcionisanje krajnjih korisnika. Distribuirana arhitektura se uglavnom zasniva na formiranju regionalnih centara za nadzor i upravljanje koji se korišćenjem opreme za zaštitu informacija integrišu ka glavnom centru za nadzor i upravljanje telekomunikacionom mrežom.

Telekomunikacione mreže posebne namene predstavljaju funkcionalno i organizaciono manje sisteme od javnih telekomunikacionih mreža. Ove mreže su uglavnom otvorenog tipa, a namenjene su uglavnom javnim organima koji imaju potrebu zatvorenog komuniciranja sa ograničenim resursima servisa prema javnim telekomunikacionim mrežama. Mreže ovog tipa poseduju telekomunikacionu opremu za potrebe realizacije različitih servisa, u mnogo manjem obimu, a samim tim i sa mnogo manje raznovrsnosti proizvođača. Obim poslova u okviru mreža za nadzor i upravljanje ovakvim mrežama je značajno jednostavniji, baziran na implementiranim funkcijama i servisima koji se dinamički koriste. U većim organizacijama koje imaju svoje nezavisne telekomunikacione sisteme, kao što su elektrodistribucija, banke, policija, vojska, postoji potreba za formiranjem sopstvene mreže za nadzor i upravljanje. Obim poslova i dinamika promena u mrežama ovog tipa definišu i način organizacije mreža za nazor i upravljanje. U telekomunikacionim mrežama ovog tipa može se formirati decentralizovani nadzor i upravljanje, međutim imajući u vidu da se uglavnom radi o tipiziranim proizvođačima opreme, implementacija navedene mreže nije previše zahtevna i predstavlja obično tipski primer za realizaciju ovakvih sistema. Praksa je pokazala da je u ovakvim sistemima zbog distribuirane organizacije i autonomnosti usled otkaza poželjno formirati distribuiranu arhitekturu mreže za nadzor i upravljanje. Imajući u vidu značaj funkcija koje državni organi obavljaju centralizovani nadzor i oporavak mreže usled kvara može znatno otežati funkcionisanje krajnjih korisnika. Distribuirana arhitektura se uglavnom zasniva na formiranju regionalnih centara za nadzor i upravljanje koji se korišćenjem opreme za zaštitu informacija integrišu ka glavnom centru za nadzor i upravljanje telekomunikacionom mrežom.

Telekomunikacione mreže posebne namene predstavljaju funkcionalno i organizaciono manje sisteme od javnih telekomunikacionih mreža. Ove mreže su uglavnom zatvorenog tipa, a namenjene su uglavnom državnim organima koji imaju potrebu otvorenog komuniciranja sa ograničenim resursima servisa prema javnim telekomunikacionim mrežama. Mreže ovog tipa ne poseduju telekomunikacionu opremu za potrebe realizacije različitih servisa, u mnogo manjem obimu, a samim tim i sa mnogo manje raznovrsnosti proizvođača. Obim poslova u okviru mreža za nadzor i upravljanje ovakvim mrežama je značajno jednostavniji, baziran na implementiranim funkcijama i servisima koji se dinamički koriste. U većim organizacijama koje imaju svoje nezavisne telekomunikacione sisteme, kao što su elektrodistribucija, banke, policija, vojska, postoji potreba za formiranjem sopstvene mreže za nadzor i upravljanje. Obim poslova i dinamika promena u mrežama ovog tipa definišu i način organizacije mreža za nazor i upravljanje. U telekomunikacionim mrežama ovog tipa može se formirati centralizovani nadzor i upravljanje, međutim imajući u vidu da se uglavnom radi o tipiziranim proizvođačima opreme, implementacija navedene mreže nije previše zahtevna i predstavlja obično tipski primer za realizaciju ovakvih sistema. Praksa je pokazala da je u ovakvim sistemima zbog distribuirane organizacije i autonomnosti usled otkaza poželjno formirati distribuiranu arhitekturu mreže za nadzor i upravljanje. Imajući u vidu značaj funkcija koje državni organi obavljaju centralizovani nadzor i oporavak mreže usled kvara može znatno otežati funkcionisanje krajnjih korisnika. Distribuirana arhitektura se uglavnom zasniva na formiranju regionalnih centara za nadzor i upravljanje koji se korišćenjem opreme za zaštitu informacija integrišu ka glavnom centru za nadzor i upravljanje telekomunikacionom mrežom.

Tokom projektovanja mreže za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom moraju se uzeti u razmatranje tehnički, bezbednosni, organizacioni i ekonomski aspekti.

Tehnički aspekti obuhvataju:– vrstu i tipove elemenata nad kojima se vrši nadzor, zavisno od funkcije koju obavljaju..–izbor načina prenosa upravljačkih poruka.– izbor hardvera i softvera koji se koristi za formiranje mreže za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom direktno je u vezi sa planiranom arhitekturom mreže–kompatibilnost hardvera i softvera zavisni od toga da li se radi o tipskim interfejsima ili se mora predvideti upotreba konvertora interfejsa za pojedine delove mreže. – definisanje servisa i funkcija koji će se koristiti. Ovaj aspekt zavisi od namene i stepena implementacije nadzora mreže. Bezbednosni aspekti obuhvataju:–izbor pouzdanog načina upravljanja opremom. U cilju definisanja politike bezbednosti u sistemu neophodno je pri projektovanju mreže razmotriti pravilan raspored elemenata za nadzor i upravljanje mrežom, kao i kasniju implementaciju bezbednosnih rešenja.–definisanje opreme za zaštitu informacija je neophodno prilikom projektovanja mreža za nadzor i upravljanje TK mreže zatvorenog tipa baziranog na distribuiranoj arhitekturi sa regionalnim centrima za nadzor i upravljanje, kako ne bi došlo do oticanja tajnih podataka i upravljačkih informacija.

Tokom projektovanja mreže za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom moraju se uzeti u razmatranje tehnički, bezbednosni, organizacioni i ekonomski aspekti.

Tehnički aspekti obuhvataju:– izbor načina prenosa elemenata nad kojima se vrši nadzor, zavisno od funkcije koju obavljaju..–vrstu i tipove prenosa upravljačkih poruka.– izbor hardvera i softvera koji se koristi za formiranje mreže za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom direktno je u vezi sa planiranom arhitekturom mreže–kompatibilnost hardvera i softvera zavisni od toga da li se radi o tipskim interfejsima ili se mora predvideti upotreba konvertora interfejsa za pojedine delove mreže.– definisanje servisa i funkcija koji će se koristiti. Ovaj aspekt zavisi od namene i stepena implementacije nadzora mreže. Bezbednosni aspekti obuhvataju:–izbor pouzdanog načina upravljanja opremom. U cilju definisanja politike bezbednosti u sistemu neophodno je pri projektovanju mreže razmotriti pravilan raspored elemenata za nadzor i upravljanje mrežom, kao i kasniju implementaciju bezbednosnih rešenja.–definisanje opreme za zaštitu informacija je neophodno prilikom projektovanja mreža za nadzor i upravljanje TK mreže zatvorenog tipa baziranog na distribuiranoj arhitekturi sa regionalnim centrima za nadzor i upravljanje, kako ne bi došlo do oticanja tajnih podataka i upravljačkih informacija.

Tokom projektovanja mreže za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom moraju se uzeti u razmatranje tehnički, bezbednosni, organizacioni i ekonomski aspekti.

Tehnički aspekti obuhvataju:–definisanje servisa nad kojima se vrši nadzor, zavisno od funkcije koju obavljaju..–izbor načina prenosa upravljačkih poruka.– izbor hardvera i softvera koji se koristi za formiranje mreže za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom direktno je u vezi sa planiranom arhitekturom mreže–kompatibilnost hardvera i softvera zavisni od toga da li se radi o tipskim interfejsima ili se mora predvideti upotreba konvertora interfejsa za pojedine delove mreže.– definisanje signalizacionih i funkcija koji će se koristiti. Ovaj aspekt zavisi od namene i stepena implementacije nadzora mreže. Bezbednosni aspekti obuhvataju:–izbor pouzdanog načina upravljanja opremom. U cilju definisanja politike bezbednosti u sistemu neophodno je pri projektovanju mreže razmotriti pravilan raspored elemenata za nadzor i upravljanje mrežom, kao i kasniju implementaciju bezbednosnih rešenja.–definisanje opreme za zaštitu informacija je neophodno prilikom projektovanja mreža za nadzor i upravljanje TK mreže zatvorenog tipa baziranog na distribuiranoj arhitekturi sa regionalnim centrima za nadzor i upravljanje, kako ne bi došlo do oticanja tajnih podataka i upravljačkih informacija.

Tokom projektovanja mreže za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom moraju se uzeti u razmatranje tehnički, bezbednosni, organizacioni i ekonomski aspekti.

Tehnički aspekti obuhvataju:– definisanje opreme za zaštitu nad kojima se vrši nadzor, zavisno od funkcije koju obavljaju..–izbor načina prenosa upravljačkih poruka.– izbor sinhronizacije i softvera koji se koristi za formiranje mreže za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom direktno je u vezi sa planiranom arhitekturom mreže–kompatibilnost hardvera i softvera zavisni od toga da li se radi o tipskim interfejsima ili se mora predvideti upotreba konvertora interfejsa za pojedine delove mreže. – definisanje servisa i funkcija koji će se koristiti. Ovaj aspekt zavisi od namene i stepena implementacije nadzora mreže. Bezbednosni aspekti obuhvataju:–izbor pouzdanog načina upravljanja opremom. U cilju definisanja politike bezbednosti u sistemu neophodno je pri projektovanju mreže razmotriti pravilan raspored elemenata za nadzor i upravljanje mrežom, kao i kasniju implementaciju bezbednosnih rešenja.–definisanje opreme za zaštitu informacija je neophodno prilikom projektovanja mreža za nadzor i upravljanje TK mreže zatvorenog tipa baziranog na distribuiranoj arhitekturi sa regionalnim centrima za nadzor i upravljanje, kako ne bi došlo do oticanja tajnih podataka i upravljačkih informacija.

Tokom projektovanja mreže za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom moraju se uzeti u razmatranje tehnički, bezbednosni, organizacioni i ekonomski aspekti.

Ekonomski aspekti obuhvataju:–izbor arhitekture mreže za nadzor i upravljanje. Podrazumeva donošenje odluke o izboru topologije mreže zavisno od potreba korisnika.

–upravljačke slojeve koji se koriste i to : sloj upravljanja poslovanjem –sloj upravljanja servisima – sloj upravljanja mrežom –sloj upravljanja elementima mreže.-skalabilnost mreže podrazumeva mogućnost da se mreža za nadzor i upravljanje uvek proširi implementacijom novih elemenata. Organizacijski aspekti obuhvataju :–cena neophodnog hardvera i softvera. –cena obuke ljudstva za rad na održavanju mreže za nadzor i upravljanje opremom. –raspoloživost rezervnih delova.

Tokom projektovanja mreže za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom moraju se uzeti u razmatranje tehnički, bezbednosni, organizacioni i ekonomski aspekti.

Ekonomski aspekti obuhvataju:–izbor arhitekture mreže za nadzor i upravljanje. Podrazumeva donošenje odluke o izboru topologije mreže zavisno od potreba korisnika.

–upravljačke slojeve koji se koriste i to : sloj upravljanja poslovanjem –sloj upravljanja servisima – sloj upravljanja mrežom –sloj upravljanja elementima mreže.-skalabilnost mreže podrazumeva mogućnost da se mreža za nadzor i upravljanje uvek proširi implementacijom novih elemenata. Organizacijski aspekti obuhvataju :–cena neophodnog hardvera i softvera. –cena obuke ljudstva za rad na održavanju mreže za nadzor i upravljanje opremom. –raspoloživost rezervnih delova.

Tokom projektovanja mreže za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom moraju se uzeti u razmatranje tehnički, bezbednosni, organizacioni i ekonomski aspekti.

Organizacijski aspekti obuhvataju:–izbor arhitekture mreže za nadzor i upravljanje. Podrazumeva donošenje odluke o izboru topologije mreže zavisno od potreba korisnika.

–upravljačke slojeve koji se koriste i to : sloj upravljanja poslovanjem –sloj upravljanja servisima – sloj upravljanja mrežom –sloj upravljanja elementima mreže.-skalabilnost mreže podrazumeva mogućnost da se mreža za nadzor i upravljanje uvek proširi implementacijom novih elemenata. Ekonomski aspekti obuhvataju :–cena neophodnog hardvera i softvera. –cena obuke ljudstva za rad na održavanju mreže za nadzor i upravljanje opremom. –raspoloživost rezervnih delova.

Tokom projektovanja mreže za nadzor i upravljanje telekomunikacionom opremom moraju se uzeti u razmatranje tehnički, bezbednosni, organizacioni i ekonomski aspekti.

Organizacijski aspekti obuhvataju:–izbor hardvera i softvera za nadzor i upravljanje. Podrazumeva donošenje odluke o izboru topologije mreže zavisno od potreba korisnika.

–upravljačke slojeve koji se koriste i to : sloj upravljanja poslovanjem –sloj upravljanja servisima – sloj upravljanja mrežom –sloj upravljanja elementima mreže.-skalabilnost mreže podrazumeva mogućnost da se mreža za nadzor i upravljanje uvek proširi implementacijom novih elemenata. Ekonomski aspekti obuhvataju :–cena neophodnog hardvera i softvera za nadzor. –cena obuke ljudstva za rad na održavanju mreže za nadzor i upravljanje opremom. –raspoloživost rezervnih delova.

Tehnologije pristupa i odgovarajući sistemi definišu se kao:Broadband (uskopojasni) sistem – karakteriše ih brzina prenosa od 300 bps do 64 kbps, kakve imamo kod standardnih telefonskih kola za prenos govora i širokopojasni sistem - tipično rade između 64 kbps i 1.5 Mbps i tu spada interfejs ISDN-a za primarni pristup. wideband (širokopojasni) sistemi – namenjeni za brzine prenosa većim brzinama od primarnoog ISDN-a od 1.5 Mbps do 1 Gbps, kakvi su live multicast video, VoD, high-quality Internet gaming, video-konferencije, video-telefonija, i prenos statičke slike visoke rezolucije.Prvi primer xDSL tehnologije je predstavljao DSL modem. Tehnologija digitalne pretplatničke linije ili DSL je tehnologija koja omogućava veoma brz prenos digitalnih informacija preko standardnih telefonskih pretplatničkih linija - bakarnih parica. Telefonske linije mogu da prenose i podatke brzinama od nekoliko miliona bita u sekundi (Mbit/s). Tako velike brzine se postižu zahvaljujući sofisticiranim tehnikama digitalnog prenosa, koje su u mogućnosti da kompenzuju većinu nedostataka običnih bakarnih parica, kao što su slabljenje signala, razna preslušavanja i refleksije. Tehnologija digitalnog prenosa pretpostavlja upotrebu kompleksnih algoritama koji se od nedavno koriste u praksi zahvaljujući ogromnoj snazi procesora digitalnih signala (DSP ).Pristupna mreža u okviru javne telefonske mreže, koju čine bakarne parice, povezuje skoro svaki dom i radno mesto na svetu. Većina parica se može koristiti za brz prenos signala upotrebom DSL-a. Prema nekim procenama, samo oko 15% parica ne bi moglo da podrži DSL prenos bez dodatnih podešavanja. Prvobitna namena bakarnih parica bila je prenos jednog govornog signala u frekvencijskom opsegu od 0 Hz do 3400 Hz.

Tehnologije pristupa i odgovarajući sistemi definišu se kao:uskopojasni sistem – karakteriše ih brzina prenosa od 300 bps do 64 kbps, kakve imamo kod standardnih telefonskih kola za prenos govora i širokopojasni sistem - tipično rade između 64 kbps i 1.5 Mbps i tu spada interfejs ISDN-a za primarni pristup. Broadband (širokopojasni) sistemi – namenjeni za brzine prenosa većim brzinama od primarnoog ISDN-a od 1.5 Mbps do 1 Gbps, kakvi su live multicast video, VoD, high-quality Internet gaming, video-konferencije, video-telefonija, i prenos statičke slike visoke rezolucije.Prvi primer xDSL tehnologije je predstavljao DSL modem. Tehnologija digitalne pretplatničke linije ili DSL je tehnologija koja omogućava veoma brz prenos digitalnih informacija preko standardnih telefonskih pretplatničkih linija - bakarnih parica. Telefonske linije mogu da prenose i podatke brzinama od nekoliko miliona bita u sekundi (Mbit/s). Tako velike brzine se postižu zahvaljujući sofisticiranim tehnikama digitalnog prenosa, koje su u mogućnosti da kompenzuju većinu nedostataka običnih bakarnih parica, kao što su slabljenje signala, razna preslušavanja i refleksije. Tehnologija digitalnog prenosa pretpostavlja upotrebu kompleksnih algoritama koji se od nedavno koriste u praksi zahvaljujući ogromnoj snazi procesora digitalnih signala (DSP ).Pristupna mreža u okviru javne telefonske mreže, koju čine bakarne parice, povezuje skoro svaki dom i radno mesto na svetu. Većina parica se može koristiti za brz prenos signala upotrebom DSL-a. Prema nekim procenama, samo oko 15% parica ne bi moglo da podrži DSL prenos bez dodatnih podešavanja. Prvobitna namena bakarnih parica bila je prenos jednog govornog signala u frekvencijskom opsegu od 0 Hz do 3400 Hz.

Tehnologije pristupa i odgovarajući sistemi definišu se kao: širokopojasni sistem – karakteriše ih brzina prenosa od 300 bps do 64 kbps, kakve imamo kod standardnih telefonskih kola za prenos govora i uskopojasni sistem - tipično rade između 64 kbps i 1.5 Mbps i tu spada interfejs ISDN-a za primarni pristup. Broadband (širokopojasni) sistemi – namenjeni za brzine prenosa većim brzinama od primarnoog ISDN-a od 1.5 Mbps do 1 Gbps, kakvi su live multicast video, VoD, high-quality Internet gaming, video-konferencije, video-telefonija, i prenos statičke slike visoke rezolucije.Prvi primer xDSL tehnologije je predstavljao DSL modem. Tehnologija digitalne pretplatničke linije ili DSL je tehnologija koja omogućava veoma brz prenos digitalnih informacija preko standardnih telefonskih pretplatničkih linija - bakarnih parica. Telefonske linije mogu da prenose i podatke brzinama od nekoliko miliona bita u sekundi (Mbit/s). Tako velike brzine se postižu zahvaljujući sofisticiranim tehnikama digitalnog prenosa, koje su u mogućnosti da kompenzuju većinu nedostataka običnih bakarnih parica, kao što su slabljenje signala, razna preslušavanja i refleksije. Tehnologija digitalnog prenosa pretpostavlja upotrebu kompleksnih algoritama koji se od nedavno koriste u praksi zahvaljujući ogromnoj snazi procesora digitalnih signala (DSP ).Pristupna mreža u okviru javne telefonske mreže, koju čine bakarne parice, povezuje skoro svaki dom i radno mesto na svetu. Većina parica se može koristiti za brz prenos signala upotrebom DSL-a. Prema nekim procenama, samo oko 15% parica ne bi moglo da podrži DSL prenos bez dodatnih podešavanja. Prvobitna namena bakarnih parica bila je prenos jednog govornog signala u frekvencijskom opsegu od 0 Hz do 3400 Hz.

Tehnologije pristupa i odgovarajući sistemi definišu se kao:wideband sistem – karakteriše ih brzina prenosa od 300 bps do 64 kbps, kakve imamo kod standardnih telefonskih kola za prenos govora i širokopojasni sistem - tipično rade između 64 kbps i 1.5 Mbps i tu spada interfejs ISDN-a za primarni pristup. Broadband (uskopojasni) sistemi – namenjeni za brzine prenosa većim brzinama od primarnoog ISDN-a od 1.5 Mbps do 1 Gbps, kakvi su live multicast video, VoD, high-quality Internet gaming, video-konferencije, video-telefonija, i prenos statičke slike visoke rezolucije.Prvi primer xDSL tehnologije je predstavljao DSL modem. Tehnologija digitalne pretplatničke linije ili ISDN je tehnologija koja omogućava veoma brz prenos digitalnih informacija preko standardnih telefonskih pretplatničkih linija - bakarnih parica. Telefonske linije mogu da prenose i podatke brzinama od nekoliko miliona bita u sekundi (Mbit/s). Tako velike brzine se postižu zahvaljujući sofisticiranim tehnikama digitalnog prenosa, koje su u mogućnosti da kompenzuju većinu nedostataka običnih bakarnih parica, kao što su slabljenje signala, razna preslušavanja i refleksije. Tehnologija digitalnog prenosa pretpostavlja upotrebu kompleksnih algoritama koji se od nedavno koriste u praksi zahvaljujući ogromnoj snazi procesora digitalnih signala (DSP ).Pristupna mreža u okviru javne telefonske mreže, koju čine bakarne parice, povezuje skoro svaki dom i radno mesto na svetu. Većina parica se može koristiti za brz prenos signala upotrebom DSL-a. Prema nekim procenama, samo oko 15% parica ne bi moglo da podrži DSL prenos bez dodatnih podešavanja. Prvobitna namena bakarnih parica bila je prenos jednog govornog signala u frekvencijskom opsegu od 0 Hz do 3400 Hz.

Vremenom, pojavili su se voice-band modemi/(modemi govornog opsega) za prenos podataka analognim kanalom bakarne parice. Vioce-band ili govorni opseg se odnosi na opseg frekvencija između 30 Hz i 3500 Hz, a to je opseg koji je potreban za prenos govornog signala. Voice-band modemi su se pojavili 1964. godine kada je ITU-T organizacija Međunarodna unija za telekomunikacije odobrila V.22 standard za modulaciju signala. To je omogućilo prenos podataka preko jedne parice javne telefonske mreže ili analogne iznajmljene linije protokom do 3000bit/s. Te iste linije mogu i da podrže protoke od 33,6kbit/s (V.34 standard), dok standardi V.90 i V.92, ako se koriste na digitalnim telefonskim sistemima mogu teoretski da dostignu brzine do 56 kbit/s u silaznoj putanji i 48 kbit/s u uzlaznoj putanji Prednost vioce-band modema je mogućnost direktanog prenosa analognih signala preko infrastrukture postojeće telefonske mreže. Ipak, osnovni nedostakak ove tehnologije je protok,ograničen na 56 kbit/s.Za razliku od voice-band modema, DSL koristi tehnologiju prenosa signala u osnovnom opsegu i prenosa signala u propusnom opsegu .Baseband sistemi koriste frekvencijski opseg čija je donja granična učestanost 0 Hz, a gornja granična učestanost nije precizno definisana, dok passband sistemi koriste limitarani frekvencijski opseg čija je donja granična učestanost veća od nule.

Vremenom, pojavili su se wideband modemi/(modemi govornog opsega) za prenos podataka analognim kanalom bakarne parice. Vioce-band ili govorni opseg se odnosi na opseg frekvencija između 30 Hz i 3500 Hz, a to je opseg koji je potreban za prenos govornog signala. Voice-band modemi su se pojavili 1964. godine kada je ITU-T organizacija Međunarodna unija za telekomunikacije odobrila V.21 standard za modulaciju signala. To je omogućilo prenos podataka preko jedne parice javne telefonske mreže ili analogne iznajmljene linije protokom do 300 bit/s. Te iste linije mogu i da podrže protoke od 333,6kbit/s (V.34 standard), dok standardi V.90 i V.92, ako se koriste na digitalnim telefonskim sistemima mogu teoretski da dostignu brzine do 56 kbit/s u silaznoj putanji i 48 kbit/s u uzlaznoj putanji Prednost vioce-band modema je mogućnost direktanog prenosa analognih signala preko infrastrukture postojeće telefonske mreže. Ipak, osnovni nedostakak ove tehnologije je protok,ograničen na 56 kbit/s.Za razliku od voice-band modema, DSL koristi tehnologiju prenosa signala u osnovnom opsegu i prenosa signala u propusnom opsegu .Baseband sistemi koriste frekvencijski opseg čija je donja granična učestanost 0 Hz, a gornja granična učestanost nije precizno definisana, dok passband sistemi koriste limitarani frekvencijski opseg čija je donja granična učestanost veća od nule.

Vremenom, pojavili su se voice-band modemi/(modemi govornog opsega) za prenos podataka digitalnim kanalom bakarne parice. Vioce-band ili govorni opseg se odnosi na opseg frekvencija između 300 Hz i 3400 Hz, a to je opseg koji je potreban za prenos govornog signala. Voice-band modemi su se pojavili 1964. godine kada je ITU-T organizacija Međunarodna unija za telekomunikacije odobrila V.21 standard za modulaciju signala. To je omogućilo prenos podataka preko jedne parice javne telefonske mreže ili analogne iznajmljene linije protokom do 300 bit/s. Te iste linije mogu i da podrže protoke od 333,6kbit/s (V.34 standard), dok standardi V.90 i V.92, ako se koriste na digitalnim telefonskim sistemima mogu teoretski da dostignu brzine do 56 kbit/s u silaznoj putanji i 48 kbit/s u uzlaznoj putanji Prednost vioce-band modema je mogućnost direktanog prenosa analognih signala preko infrastrukture postojeće telefonske mreže. Ipak, osnovni nedostakak ove tehnologije je protok,ograničen na 56 kbit/s.Za razliku od voice-band modema, DSL koristi tehnologiju prenosa signala u osnovnom opsegu i prenosa signala u propusnom opsegu .Baseband sistemi koriste frekvencijski opseg čija je donja granična učestanost 0 Hz, a gornja granična učestanost nije precizno definisana, dok passband sistemi koriste limitarani frekvencijski opseg čija je donja granična učestanost veća od nule.

Vremenom, pojavili su se voice-band modemi/(modemi govornog opsega) za prenos podataka analognim kanalom bakarne parice. Vioce-band ili govorni opseg se odnosi na opseg frekvencija između 300 Hz i 3400 Hz, a to je opseg koji je potreban za prenos govornog signala. Voice-band modemi su se pojavili 1964. godine kada je ITU-T organizacija Međunarodna unija za telekomunikacije odobrila V.21 standard za modulaciju signala. To je omogućilo prenos podataka preko jedne parice javne telefonske mreže ili analogne iznajmljene linije protokom do 300 bit/s. Te iste linije mogu i da podrže protoke od 33,6kbit/s (V.34 standard), dok standardi V.90 i V.92, ako se koriste na digitalnim telefonskim sistemima mogu teoretski da dostignu brzine do 56 kbit/s u silaznoj putanji i 48 kbit/s u uzlaznoj putanji Prednost vioce-band modema je mogućnost direktanog prenosa analognih signala preko infrastrukture postojeće telefonske mreže. Ipak, osnovni nedostakak ove tehnologije je protok,ograničen na 56 kbit/s.Za razliku od voice-band modema, DSL koristi tehnologiju prenosa signala u osnovnom opsegu i prenosa signala u propusnom opsegu .Baseband sistemi koriste frekvencijski opseg čija je donja granična učestanost 0 Hz, a gornja granična učestanost nije precizno definisana, dok passband sistemi koriste limitarani frekvencijski opseg čija je donja granična učestanost veća od nule.

DSL tehnologija podržava standardizovane formate i protoke kao što su T1 (1,544 Mbit/s/ T1 je standard koji se koristi u SAD, Kanadi i Japanu. ) i E1 (2,048 Mbit/s/ E1 sistem je evropski standard za digitalni prenos pre svega govornih signala, ali i drugih tipova signala ), a takođe je i dovoljno fleksibilna da podrži i dodatne protoke I formate u zavisnosti od tipa. DSL koristi široki propusni opseg, pa postoji mogućnost istovremenog prenosa govora i podataka preko iste bakarne parice (u tom slučaju se koriste razdelnici - splitter). Kao rezultat, svi tipovi signala, uključujući govor, video, podatke i multimedije, mogu se prenositi bez dodatnog ulaganja u postojeću infrastrukturu. .DSL tehnologija obezbeđuje simetričnu i asimetričnu konfiguraciju propusnog opsega u cilju podržavanja različitih zahteva za jednosmerni i dvosmerni prenos podataka. Simetričan prenos podrazumeva da su brzine prenosa jednake u oba smera (od korisnika i ka korisniku),dok su kod asimetričnog prenosa brzine različite (najčešće je brzina od korisnika za red veličine manja od brzine ka korisniku, što odgovara saobraćaju pri surfovanju po Internetu.

DSL tehnologija podržava standardizovane formate i protoke kao što su E1 (1,544 Mbit/s/ T1 je standard koji se koristi u SAD, Kanadi i Japanu. ) i T1 (2,048 Mbit/s/ E1 sistem je evropski standard za digitalni prenos pre svega govornih signala, ali i drugih tipova signala) , a takođe je i dovoljno fleksibilna da podrži i dodatne protoke I formate u zavisnosti od tipa. DSL koristi široki propusni opseg, pa postoji mogućnost istovremenog prenosa govora i podataka preko iste bakarne parice (u tom slučaju se koriste razdelnici - splitter). Kao rezultat, svi tipovi signala, uključujući govor, video, podatke i multimedije, mogu se prenositi bez dodatnog ulaganja u postojeću infrastrukturu. .DSL tehnologija obezbeđuje simetričnu i asimetričnu konfiguraciju propusnog opsega u cilju podržavanja različitih zahteva za jednosmerni i dvosmerni prenos podataka. Simetričan prenos podrazumeva da su brzine prenosa jednake u oba smera (od korisnika i ka korisniku),dok su kod asimetričnog prenosa brzine različite (najčešće je brzina od korisnika za red veličine manja od brzine ka korisniku, što odgovara saobraćaju pri surfovanju po Internetu.

DSL tehnologija podržava standardizovane formate i protoke kao što su T1 (2,048 Mbit/s/ T1 je standard koji se koristi u SAD, Kanadi i Japanu. ) i E1 (1,544 Mbit/s/ E1 sistem je evropski standard za digitalni prenos pre svega govornih signala, ali i drugih tipova signala) , a takođe je i dovoljno fleksibilna da podrži i dodatne protoke I formate u zavisnosti od tipa. DSL koristi široki propusni opseg, pa postoji mogućnost istovremenog prenosa govora i podataka preko iste bakarne parice (u tom slučaju se koriste multiplekseri - splitter). Kao rezultat, svi tipovi signala, uključujući govor, video, podatke i multimedije, mogu se prenositi bez dodatnog ulaganja u postojeću infrastrukturu. .DSL tehnologija obezbeđuje simetričnu i asimetričnu konfiguraciju propusnog opsega u cilju podržavanja različitih zahteva za jednosmerni i dvosmerni prenos podataka. Simetričan prenos podrazumeva da su brzine prenosa jednake u oba smera (od korisnika i ka korisniku),dok su kod asimetričnog prenosa brzine različite (najčešće je brzina od korisnika za red veličine manja od brzine ka korisniku, što odgovara saobraćaju pri surfovanju po Internetu.

DSL tehnologija podržava standardizovane formate i protoke kao što su T1 (1,544 Mbit/s/ T1 je standard koji se koristi u Evropi. ) i E1 (2,048 Mbit/s/ E1 sistem je standard za digitalni prenos pre svega govornih signala, ali i drugih tipova signala koji se koristi u SAD) , a takođe je i dovoljno fleksibilna da podrži i dodatne protoke I formate u zavisnosti od tipa. DSL koristi široki propusni opseg, pa postoji mogućnost istovremenog prenosa govora i podataka preko iste bakarne parice (u tom slučaju se koriste razdelnici - splitter). Kao rezultat, svi tipovi signala, uključujući govor, video, podatke i multimedije, mogu se prenositi bez dodatnog ulaganja u postojeću infrastrukturu. .DSL tehnologija obezbeđuje simetričnu i asimetričnu konfiguraciju propusnog opsega u cilju podržavanja različitih zahteva za jednosmerni i dvosmerni prenos podataka. Asimetričan prenos podrazumeva da su brzine prenosa jednake u oba smera (od korisnika i ka korisniku),dok su kod simetričnog prenosa brzine različite (najčešće je brzina od korisnika za red veličine manja od brzine ka korisniku, što odgovara saobraćaju pri surfovanju po Internetu.

DSL se često piše i kao “xDSL”, označavajući familiju standarda i tehnologija, koje su projektovane tako da omoguće prenos podataka velikim brzinama preko upredenih bakarnih parica. Umesto “x” se mogu naći sledeće oznake: R, S, I, SH, M, V, A ili RA i neke druge u zavisnosti o kom tipu DSL servisa se radi. U zavisnosti od broja parica koje koristi, brzine i dometa koji ostvaruje razlikuju se sledeći tipovi DSL servisa: HDSL / DSL sa srednjim protokom podataka;HDSL-2 / je naredna generacija HDSL-a;MVL / Višestruka virtuelna linija;SDSL / Simetrična digitalna pretplatnička linija;SHDSL / Simetrični DSL sa velikim protokom podataka;MDSL / DSL umerene brzine;IDSL /IDN-DSL);ADSL / Asimetrični DSL;ADSL2 i ADSL2+;/poboljšani ADSL, VDSL / DSL sa vrlo visokim protokom;RADSL - DSL sa adaptivnim protokom;ReachDSL/ DSL koji obezbeđuje servis na velikim razdaljinama; G.Lite (DSL Lite)/ Univerzalni ADSL).

DSL se često piše i kao “xDSL”, označavajući familiju standarda i tehnologija, koje su projektovane tako da omoguće prenos podataka velikim brzinama preko upredenih bakarnih parica. Umesto “x” se mogu naći sledeće oznake: H, S, I, SH, M, V, A ili RA i neke druge u zavisnosti o kom tipu DSL servisa se radi. U zavisnosti od broja parica koje koristi, brzine i dometa koji ostvaruje razlikuju se sledeći tipovi DSL servisa: HDSL / DSL sa vrlo velikim protokom podataka;HDSL-2 / je naredna generacija HDSL-a;MVL / Višestruka virtuelna linija;SDSL / Simetrična digitalna pretplatnička linija;SHDSL / Simetrični DSL sa velikim protokom podataka;MDSL / DSL umerene brzine;IDSL /IDN-DSL);ADSL / Asimetrični DSL;ADSL2 i ADSL2+;/poboljšani ADSL, VDSL / DSL sa visokim protokom;RADSL - DSL sa adaptivnim protokom;ReachDSL/ DSL koji obezbeđuje servis na velikim razdaljinama; G.Lite (DSL Lite)/ Univerzalni ADSL).

DSL se često piše i kao “xDSL”, označavajući jedan standarda i tehnologije, koje su projektovane tako da omoguće prenos podataka velikim brzinama preko upredenih bakarnih parica. Umesto “x” se mogu naći sledeće oznake: H, S, I, SH, M, V, A ili RA i neke druge u zavisnosti o kom tipu DSL servisa se radi. U zavisnosti od broja parica koje koristi, brzine i dometa koji ostvaruje razlikuju se sledeći tipovi DSL servisa: HDSL / DSL sa vrlo velikim protokom podataka;HDSL-2 / je naredna generacija HDSL-a;MVL / Višestruka virtuelna linija;SDSL / Simetrična digitalna pretplatnička linija; SHDSL / Simetrični DSL sa velikim protokom podataka; MDSL / DSL umerene brzine;IDSL /ISDN-DSL);ADSL / Asimetrični DSL;ADSL2 i ADSL2+;/poboljšani ADSL, VDSL / DSL sa visokim protokom;RADSL - DSL sa adaptivnim protokom;ReachDSL/ DSL koji obezbeđuje servis na velikim razdaljinama; G.Lite (DSL Lite)/ Univerzalni ADSL).

DSL se često piše i kao “xDSL”, označavajući familiju standarda i tehnologija, koje su projektovane tako da omoguće prenos podataka velikim brzinama preko upredenih bakarnih parica. Umesto “x” se mogu naći sledeće oznake: H, S, I, SH, M, V, A ili RA i neke druge u zavisnosti o kom tipu DSL servisa se radi. U zavisnosti od broja parica koje koristi, brzine i dometa koji ostvaruje razlikuju se sledeći tipovi DSL servisa: HDSL / DSL sa velikim protokom podataka;HDSL-2 / je naredna generacija HDSL-a;MVL / Višestruka virtuelna linija;SDSL / Simetrična digitalna pretplatnička linija;SHDSL / Simetrični DSL sa velikim protokom podataka;MDSL / DSL umerene brzine;IDSL /ISDN-DSL);ADSL / Asimetrični DSL;ADSL2 i ADSL2+;/poboljšani ADSL, VDSL / DSL sa vrlo visokim protokom;RADSL - DSL sa adaptivnim protokom;ReachDSL/ DSL koji obezbeđuje servis na velikim razdaljinama; G.Lite (DSL Lite)/ Univerzalni ADSL).