_________ се темељи на рационалном доказивању, на снази ума и логичком аргументу. У основи __________ је ирационално, емотивно, са доминацијом афективних разлога и „естетских средстава”.

(a)  

Најбоља стратегија трагања је стратегија _________ __________.

(a)  

Доказивање (аргументација) је важан услов уверљивости једне беседе. Када се прикупе докази и када се провери њихова прихватљивост, неопходно је открити, а затим и другима показати, шта ти докази значе у односу на аргумент и како ће доказ водити ка закључку. Тај пут којим се ум, полазећи од извесних доказа, креће ка закључку је (a)   .

Temelji se na emocionalnom.

(a)  

Temelji se na logičkom argumentovanju

(a)  

Код етичког уверавања говорник мора настојати да изазове _______ слушалаца, али и да их придобије за оно што говором жели да постигне. У процесу етичлог уверавања треба користити _______, ______, _____ _____.

(a)  

Аристотел препоручује _______ где год је то могуће, јер они _______ ________.

(a)  

Примери (позитивни, негативни, историјски, актуелни) наводе се у свим врстама говора. Аристотел препоручује примере где год је то могуће, јер они уливају поверење. Ово нарочито важи уколико се не раполаже _______. Међутим, и када има доказа, примери служе као _______.

(a)  

Дејл Карнеги упозорава да је говорниково изношење ______ _________ ___ _______ најлакши, најзанимљивији, најдраматичнији и науверљивији метод.

(a)  

(a)   , према Аристотелу, никада не изражавају појединачно, већ само оно што је предмет људског деловања.

Том својом општошћу изреке помажу приближавању говорника слушаоцима који се „радују кад чују да говорник придаје опште важење ономе што је свако од њих раније сам спознао”. Такође, изрека говору даје (a)   карактер.

____ _____ је унапред припремљена формулација коју говорник користи ради попуњавања евентуалне празнине у свом говору. Аристотел о употреби општих места каже: „Треба, дакле, кад наиђе згодна прилика убацити: Обратите пажњу на оно што ћу сада рећи, јер се ствар једнако тиче вас као и мене...” и сл.

(a)  

Ова врста уверавања се држи логичке аргументације као најсигурније у образлагању предмета.

(a)  

логичка аргументација примарно утемељена на доказима.

(a)  

Треба ипак напоменути да ни аподиктичко уверење није лишено _______ (и потребе за њим), јер доказ није оно што говорник понуди као такво, већ што друга страна _______ као такво.

(a)  

Ваљаност аподиктичког уверавања зависи од ______ _______ ______ на које се оно ослања.

(a)  

ниједан појам који се користи у сврху уверавања сам по себи није ни истинит ни лажан, већ тек (a)   , као мисона радња којом се тврди извесна веза између два или више појмова, може бити истинито или лажно (тј. погрешно)

суштина процеса уверавања не састоји се у изношењу ставова као констатовања веза међу појмовима, већ у (a)   као изношењу ставова којима се нешто тврди, оспорава или на неки други начин вредносно одређује

исход аподиктичког уверавања зависи од _______ ______ на које се ослања, а истинитост или лажност тих судова зависи од тога колико се њихова веза појмова подудара са повезаношћу објективних ствари и својстава на које се ти појмови односе.

(a)  

Уколико процес аподиктичког уверавања подразумева и ________ и _________ (што се често дешава) треба користити судове који се разликују по _________ (афирмативне и негативне), али и по ________ (општи, посебни и појединачни суд).

(a)  

На пример, у реченици Сви студенти треба боље да говоре, неки знатно боље, а студент проректор треба да говори боље од свих, први део садржи _____ суд (означава однос општег карактера, без ограниченог броја субјеката), други део реченице садржи ______ суд (тврди нешто што се односи на само одређени број субјеката), а трећи део реченице садржи ___________ суд (његов субјекат је појединачно биће).

(a)