T (a)   podela boja u umetnosti je na osnovne i složene. Tri osnovne boje su: crvena, žuta i plava. Osnovne se ne mogu dobiti mešanjem drugih boja. One se zovu i primarne boje. Tri složene boje dobijaju se mešanjem osnovnih boja: crvena + žuta = narandžasta, plava + žuta = zelena i plava + crvena = ljubičasta. Te boje se nazivaju i sekundarne. Tercijarne boje dobijaju se mešanjem primarnih i sekundarnih (na primer plavozelena, žutozelena i druge).

Tradicionalna podela boja u umetnosti je na osnovne i složene. Tri osnovne boje su: crvena, žuta i plava. Osnovne se ne mogu dobiti mešanjem drugih boja. One se zovu i p (a)   boje. Tri složene boje dobijaju se mešanjem osnovnih boja: crvena + žuta = narandžasta, plava + žuta = zelena i plava + crvena = ljubičasta. Te boje se nazivaju i sekundarne. Tercijarne boje dobijaju se mešanjem primarnih i sekundarnih (na primer plavozelena, žutozelena i druge).

Tradicionalna podela boja u umetnosti je na osnovne i složene. Tri osnovne boje su: crvena, žuta i plava. Osnovne se ne mogu dobiti mešanjem drugih boja. One se zovu i primarne boje. Tri složene boje dobijaju se mešanjem osnovnih boja: crvena + žuta = narandžasta, plava + žuta = zelena i plava + crvena = ljubičasta. Te boje se nazivaju i sekundarne. T__c___l__ boje dobijaju se mešanjem primarnih i sekundarnih (na primer plavozelena, žutozelena i druge).

(a)  

Druga podela boja je na tople (crvena, žuta, (a)   ) i hladne (plava, ljubičasta, zelena). Tako su podeljene zato što se u prirodi mogu primetiti uz određena toplotna stanja (crveno – vatra, plavo – more). U neutralne boje spadaju smeđa, kafena i slično.

Komplementarne boje su dve boje od koje jedne nema ni malo u drugoj boji. One se nalaze na suprotnim stranama Ostvaldovog kruga boja. To su: narandžasta i plava (zato što narandžasta nastaje mešanjem (a)   i žute, tj. u sebi nema nimalo plave boje), ljubičasta i žuta, crvena i zelena.

Komplementarne boje su dve boje od koje jedne nema ni malo u drugoj boji. One se nalaze na suprotnim stranama O_t (a)   ovog kruga boja. To su: narandžasta i plava (zato što narandžasta nastaje mešanjem crvene i žute, tj. u sebi nema nimalo plave boje), ljubičasta i žuta, crvena i zelena.

Jaja u frižideru (a i van njega) mogu da ostanu sveža i do tri nedelje. Ali ako ih umutite i dodate im malo pigmenta, a zatim nanesete na drveni panel, mogu trajati i po dve hiljade godina. Doduše, tada neće biti jestiva, ali zato mogu opstajati kao "večna" hrana za dušu, kao što je to slučaj sa mnogim slikama srednjevekovnih i renesansnih s (a)   ra.

Jaja u frižideru (a i van njega) mogu da ostanu sveža i do tri nedelje. Ali ako ih umutite i dodate im malo p (a)   , a zatim nanesete na drveni panel, mogu trajati i po dve hiljade godina. Doduše, tada neće biti jestiva, ali zato mogu opstajati kao "večna" hrana za dušu, kao što je to slučaj sa mnogim slikama srednjevekovnih i renesansnih slikara.

Nije poznato ko je prvi počeo da upotrebljava jaja u slikarstvu, ali deo zasluge svakako imaju drevni E_i_ć_n_, jer su neke od najstarijih slika naslikanih bojama na bazi tog kulinarskog sastojka, takozvani fajumski portreti kakvi su pronađeni širom Egipta, ali najviše u okolini Fajuma. Drugi smatraju da su prvu jajčanu temperu napravili Grci i Rimljani, jer se pominje u tekstovima Vitruvija i Plinija.

(a)  

Nije poznato ko je prvi počeo da upotrebljava jaja u slikarstvu, ali deo zasluge svakako imaju drevni Egipćani, jer su neke od najstarijih slika naslikanih bojama na bazi tog kulinarskog sastojka, takozvani fajumski portreti kakvi su pronađeni širom Egipta, ali najviše u okolini F_j_m_. Drugi smatraju da su prvu jajčanu temperu napravili Grci i Rimljani, jer se pominje u tekstovima Vitruvija i Plinija.

(a)  

Italijanski slikar Pjero dela Frančeska naslikao je 1472. jedinstven prikaz takozvanog "Svetog razgovora", u kom Bogorodica sa Hristom stoji okružena svetiteljima. Iznad njene glave je u ovoj verziji renesansnog majstora visilo sa plafona nojevo jaje koje je zaokružio ovu likovnu k____z___ju.

(a)  

Italijanski slikar P (a)   dela Frančeska naslikao je 1472. jedinstven prikaz takozvanog "Svetog razgovora", u kom Bogorodica sa Hristom stoji okružena svetiteljima. Iznad njene glave je u ovoj verziji renesansnog majstora visilo sa plafona nojevo jaje koje je zaokružio kompletnu kompoziciju elemenata ove slike jedinstvene kako po proporcijama, tako i po ikonografiji.