wayground logo

Free Printable Worksheets

NEW

Font size

S
M
L
XL
Worksheets

ЗТШ 41 43 44

Total questions: 18

Worksheet time: 33mins

Name
Class
Date
1.

     Светлост је

a)

део спектра електромагнетног зрачења из опсега таласних рендгенских зрака

b)

      део спектра електромагнетног зрачења из опсега таласних дужина видљивих голим оком.

c)

      део спектра електромагнетног зрачења из опсега радио таласа

d)

       део спектра нуклеарног зрачења из опсега таласних дужина које се не виде.

2.

      Крајем 17. века формиране су две теорије светлости и то

a)

       механичка теорија (Исак Њутн) алмес теорија (Кристијан Хајгенс)

b)

       корпускуларна теорија (Исак Њутн) таласна теорија (Кристијан Бер)

c)

     квантна теорија (Исак Асимов) таласна теорија (Кристијан Хајгенс)

d)

      корпускуларна теорија (Исак Њутн) таласна теорија (Кристијан Хајгенс)

3.

Исак Њутн је поставио (1672.) теорију, по којој светлост представља

a)

проток веома великих и веома брзих честица – корпускула које емитује звезда

b)

проток веома малих и веома брзих честица – корпускула које емитује извор светлости

c)

проток веома малих и веома спорих честица – корпускула које не емитује извор светлости

d)

проток веома малих и веома брзих честица које се виде оком

4.

      Хајгенс је тврдио да

a)

светлост представља талас, касније је због поларизације закључено да се ради о трансверзалним таласима

b)

светлост представља масу, у почетку се сматрало да су то делићи масе, као и делићи честица

c)

светлост представља недефинисану појаву ограничену спектром икс зрака

d)

светлост представља теоријску поставку доказану механичким појавама

5.

      По Максвелу светлост је

a)

Фузиони талас

b)

      Електрични талас

c)

       Електромагнетни талас

d)

      Нуклеарни талас

6.

      многи експерименти потврдили су таласну природу светлости и то

a)

     консталација дисторзија, дивергенција

b)

      елонгација, манипулација конвергенција

c)

     интерференција, дифракција поларизација

d)

      комбустација, лондрација, кантација

7.

            Џул и Ленц су истовремено открили закон којим се

a)

одређује количина силе која се издваја у проводнику са енергијом

b)

одређује количина топлоте која се издваја у проводнику са струјом

c)

одређује количина масе која се издваја у проводнику са струјом

d)

одређује количина топлоте која се издваја у проводнику са водом

8.

       Сви проводници- чврсти,течни и гасовити се

a)

загревају када кроз њих протиче електрична струја, што значи да се при томе повећава њихова унутрашња енергија

b)

хладе када кроз њих протиче електрична струја, што значи да се при томе повећава њихова унутрашња енергија

c)

загревају се када кроз њих протиче електрична струја, што значи да се при томе ништа не дешава

9.

      Џул-Ленцов закон гласи

a)

Количина масе која се ослободи у води сразмерна је кубу јачине електричне силе која кроз њега протиче,електричне отпорности тог проводника и времену

b)

Количина топлоте која се ослободи у проводнику сразмерна је квадрату јачине електричне струје која кроз њега протиче,електричне отпорности тог проводника и времену

c)

Количина топлоте која се ослободи у проводнику сразмерна је јачини електричне струје која кроз њега протиче,електричне масе тог проводника и силе која ту делује

10.

     Прво Кирхофово правило  разгранатих струја гласи

a)

Разлика јачина електричних струја које утичу у један чвор електричног кола једнак је збиру електричних струја које из њега истичу.

b)

      Збир јачина електричних струја које утичу у један чвор електричног кола једнак је збиру електричних струја које из њега истичу.

c)

     Количник јачина електричних струја које утичу у један чвор електричног кола једнак је збиру електричних струја које из њега истичу

d)

      Збир јачина електричних струја које утичу у један чвор електричног кола једнак је производу електричних струја које из њега истичу.

11.

Друго Кирхофово правило гласи

a)

Алгебарска разлика свих електромоторних сила у струјној контури разгранатог струјног кола једнака је алгебарској разлици напона на сваком отпорнику у истој контури

b)

Алгебарска сума свих електромоторних сила у струјној контури разгранатог струјног кола једнака је алгебарској суми напона на сваком отпорнику у истој контури

c)

Алгебарска маса свих електромоторних сила у струјној контури разгранатог струјног кола једнака је алгебарској маси напона на сваком отпорнику у истој контури

12.

1905. године Ајнштајн доказује Планкову хипотезу о

a)

неутронимма успешно их применивши на објашњење фотоефекта.

b)

      квантима успешно их применивши на објашњење фотоефекта.

c)

       електронима успешно их применивши на објашњење фотоефекта.

d)

      бозонима успешно их применивши на објашњење фотоефекта.

13.

     По савременим схватањима, светлост је

a)

сложени електромагнетни процес који има само честична својства

b)

       сложени нуклеарни процес који има само таласна својства.

c)

    сложени електромагнетни процес који има како таласна тако и корпускуларна (честична) својства.

d)

    сложени електромагнетни процес који се не може објаснити

14.

     У следећим појавама светлост испољава честична својства

a)

      дисторзија, дисперзија, конвергенција

b)

       Фотоефекат, Комптонов ефекат топлотно зрачење

c)

Консталација, филтрација, супституција

d)

Компостација, алуминација,

евапорација

15.

Дифракција је

a)

Појава увртања светлости од праволинијског простирања  када наиђе на велики отвор или препреку

b)

      Појава хлађења светлости од праволинијског простирања  када наиђе на мали отвор или препреку

c)

Појава скретања светлост од праволинијског простирања  када наиђе на мали отвор или препреку

d)

Појава загревања светлости од праволинијског простирања  када наиђе на прозирну средину

16.

     Што је отвор мањи, дифракција је

a)

Нема дифракције

b)

      Већа

c)

Мања

d)

Неутрална

17.

     дифракциона или оптичка решетка је

a)

      Систем од великог броја удаљених паралелних прореза

b)

  Систем од великог броја блиских паралелних прореза

c)

  Систем од малог броја блиских нормалних прореза

d)

       Систем од насумично поставњених прореза

18.

      Видљива светлост се обично дефинише као радијација у опсегу

a)

свих     таласних дужина

b)

     таласних дужина од око 400 нанометара, или до око 700 нанометара

c)

      таласних дужина од око 400 Херца до 900 Херца

d)

таласних дужина од око 800м до 1200м