Један је од главних песника не само у периоду романтизма него и у целој српској књижевности. Студирао је право, па медицину, а затим је радио као лекар опште праксе. Две најзначајне збирке песама су Ђулићи и Ђулићи увеоци. Осим интимне лирике писао је и родољубиву, политичку и сатиричну поезију (песме: Светли гробови, Јутутунска јухахаха, Јутутунска народна химна).

Великан наше културе, реформатор, писац, учесник Првог српског устанка. Током педесет година свога рада сакупљао је усмено благо нашег народа: народне песме, приповетке и умотворине. Написао је прву граматику српског језика и речник, Српски рјечник (1818, 1852).

Истакнути писац, родио се у селу Стричићима у Змијању, у Босанској Крајини. Најпознатије његово дело је Јазавац пред судом док су најпознатије збирке приповедака  С планине и испод планине и Јауци са Змијања.

Приповедач, творац психолошког реализма у српској књижевности. Рођен је у Шапцу. Школовао се у Београду и Немачкој, где је завршио медицину. Поред књижевног, важан је и његов рад на развоју медицинске науке. Мада је написао само девет приповедака, важи за најбољег приповедача свог доба на српском језику. За живота је објавио само збирку Шест приповедака, где се поред осталих налазе и приче Све ће то народ позлатити и Први пут с оцем на јутрење.

Класик је наше реалистичке књижевности. Рођен у Шибенику у Далмацији. Познат је по збиркама приповедака Из Црне Горе и приморја, Из приморског живота, Са Јадрана, Из београдског живота, Београдске приче, Из разних крајева... Са посебном симпатијом писао је о далматинском човеку, чији живот је приказао кроз судбине живописних ликова у приповеткама Поварета, Пилипенда, Ошколац и Била и у делу Бакоња фра Брне.

Рођен је у Бранковини код Ваљева. У историји српске књижевности је познат као највећи путописац, творац ове књижевне врсте. Са путовања по Евроли и Црној Гори настали су негови путописи. Писма из Швајцарске, Писма из Италије, Писма из Немачке и Писма са Цетиња (О Црногорцима).

Рођен је на Његушима, а умро на Цетињу. Од 1831. године до смрти био је црногорски владика и владар. Главна песничка дела јесу  Луча микрокозма, Горски вијенац, Лажни цар Шћепан мали.

Један од водећих савремених песника модерне оријентације. Аутор је већег броја књига песама: Кора, Нелочин поље, Споредно небо, Усправна земља, Вучја со, Кућа насред друма, Живо месо, Рез. Посебном лепотом истиче се песма Очију твојих да није...

Рођена је у Мошорину, у Бачкој, а умрла у Београду. У књижевности се јавила тек 1910.  Као изузетно образована жена надмоћно се исказивала у рефлексивном запису и путопису, приповеци и роману, есеју и студији, критици и коментару, у преводилаштву. Прве књиге  Сапутници и Писма из Норвешке појавиле су се пред Први светски рат. Њена дела су: роман Ђакон Богородичине цркве и збиркама приповедака Хроника паланачког доба и Записи о моме народу.

Један је од најпопуларнијих српских писаца не само у раздобљу реализма већ и у нашој целокупној књижевности. Рођен је у Сенти (Војводина) али је највећи део живота провео у Београду и у Нишу, који је био тек ослобођен од Турака. У своме делу приказао је све три средине у којима је живео, војвођанску, нишку и београдску: Пол Ћира и поп Спира, Ивкова слава, Ибиш-ага, Чича Јордан, Кир Герас, Вукадин, Лимунација на селу.

Рођен је у Врању. У његовом књижевном раду  посебно се издвајају збирка приповедака Из старог јеванђеља, Стари дани и Божји људи, драма Коштана и роман Нечиста крв, приповетке Наш Божић, У ноћи...