NEW
Font size
Worksheets7-Mavzu uchun testlar
Total questions: 32
Worksheet time: 24mins
Ташқи савдо сиёсати
Солиқ фаолияти
Товар йўналиши
Солиқ фаолияти
Экспорт-импорт товар оқимлари ҳажми
Қуйидаги таърифлардан қайси бири импортга нисбатан ишлатилиши мумкин?
эркин зона ёки омборлардан товарларни келтириш
товарларни четдан келтириш
аввал ўз мамлакатидан олиб чиқилган, у ерда ишлов берилмаган товарларни четдан келтириш
бевосита мамлакатдан шахсий истеъмол учун товарларни мамлакатга олиб кириш
Чет элларга қўйилган миллий капитал ҳисобига фоиз ва дивидендлар шаклида келадиган даромад қандай номланади?
инвестициялардан соф даромад
соф трансферлар
соф экспорт шаклидаги даромад
активлардан тушумлар
Ўзбекистонда ташқи иқтисодий алоқалар:
мусулмон давлатлари доирасидаги ҳамкорлик асосида олиб борилади
барча мамлакатлар билан икки томонлама ҳамкорлик асосида
кўп томонлама ҳамда икки томонлама ҳамкорлик асосида
барча мамлакатлар билан кўп томонлама ҳамкорлик асосида
Мониторинг
Солиқ фаолияти
Экспорт-импорт товар оқимлари ҳажми
Товар йўналиши
Бюджет-солиқ фаолияти
Мамлакатга аввал келтирилган ва экспорт мамлакатида ҳеч қандай ишлов берилмаган товарни четга чиқариш ХИМ да қандай номланади?
реэкспорт
инвестиция
реинвестииця
реимпорт
Чет эл валютасида фоиз ёки дивиденд шаклида даромад олиш мақсадида бошқа мамлакатларга кредит бериш, инвестиция чиқариш ёки уларнинг аксияларини сотиб олишга мақсадли қўйилмалар қилиш нима дейилади?
капитал интервенсияси
капитал импорти
капитал реимпорти
капитал экспорти
Ишлаб чиқариш жараёнида муомала харажатларининг ўзгариши билан нарх ўзгариши бу-
нархнинг сунъий ўзгариши
табиий нарх
ўзгарувчан нарх
сиргалувчи нарх
Импорт битимини тайёрлашда керак бўладиган бўюртма ўз ичиганималарни олади?
етказиб бериш ва упаковкалаш тартиби
товарлар ном ива ҳажми
Тендер шартлари, унинг проформаси
тўлов шартлари ва усуллари
Нисбий устунлик назарияси –бу
Фойда
Жами харажатлар
Фарқдан фойдаланиш сабаби олган фойда
Энг кам харажатлар орқали товар ишлаб чиқариш
Мутлоқ устунлик назарияси – бу
Ички эҳтиёж
Бирон-бир маҳсулот ишлаб чиқаришга ихтисослашиши
Қўшимча фойда олиш
Фойда олиш
Валюта режими –бу
Валюта айирбошлаш курсини аниқлаш асосидаги механизм
Курсни аниқлаш механизми
Валюта айирбошлаш курси
Валюта айирбошлаш
Божхона божлари обектига кўра қандай турларга бўлинади?
экспорт, импорт ва автоном
конвенсион, импорт ва автоном
конвенсион, преференсиал ва автоном
экспорт, импорт ва транзит
Импорт битимини тайёрлашда керак бўладиган бўюртма ўз ичиганималарни олади?
товарлар ном ива ҳажми
тўлов шартлари ва усуллари
етказиб бериш ва упаковкалаш тартиби
товарлар ном ива ҳажми
Экспорт битимини тайёрлаш учун зарур хужжатлар тўғри кўрсатилган қатор қайси?
Оферта, шартнома
Тендер
Тижорат шартномалари тузиш
шартномалари тузиш
Жаҳон банки ташкил этилган вақти
1944 йил
1943 йил
1946 йил
1945 йил
Валюта котировкаси – бу
Валюта ифодаланиши ёзуви
Бир валютани баҳосини бошқа валюталарда ифодаланишини рақамли ёзуви
Валютани ифодаланиши
Бир валютани баҳоси
Бир мамлакат валютасининг бошқа мамлакат валютасидаги нархи, бу...
валютанинг конвертацияланиши
реал валюта курси
валюта интервенсияси
валютанинг номинал айирбошлаш курси
O’zbekistonning jahon xo’jaligiga transkontinental daraja integratsiyalashuvi –
bu xalqaro transosiyo Iqtisodiy xamkorlik tashkiloti (EKO) doirasidagi o’zaro aloqalarni yanada kuchaytirishdan iborat.
O’zbekistonning BMT, EXHT, Evropa hamjamiyati, NATO, Jahon banki, XVF, EKO kabi tashkilotlar faoliyatidagi faol ishtiroki bilan belgilanadi
yangi mustaqil davlatlar – MDH mamlakatlari bilan integratsiyaga kirishadi.
bu Markaziy Osiyo va ShOS mamlakatlari o’rtasidagi hamkorlikni mustahkamlash va rivojlantirishdan iborat
O’zbekistonning jahon xo’jaligiga mintaqaviy daraja integratsiyalashuvi –
bu Markaziy Osiyo va ShOS mamlakatlari o’rtasidagi hamkorlikni mustahkamlash va rivojlantirishdan iborat.
O’zbekistonning BMT, EXHT, Evropa hamjamiyati, NATO, Jahon banki, XVF, EKO kabi tashkilotlar faoliyatidagi faol ishtiroki bilan belgilanadi.
bu xalqaro transosiyo Iqtisodiy xamkorlik tashkiloti (EKO) doirasidagi o’zaro aloqalarni yanada kuchaytirishdan iborat.
yangi mustaqil davlatlar – MDH mamlakatlari bilan integratsiyaga kirishadi.
USTdagi O‘zbekistonning o‘rni qanday?
yetakchi
kuzatuvchi
ishtirokchi
koordinator
O‘zbekiston tashqi savdosida importni cheklashga qaror qildi. Bunday siyosatning natijasida:
O‘zbekistonning joriy operatsiyalari balansi yaxshilanadi
so‘mning real kursi tushadi
O‘zbekiston eksporti pasayadi
barcha javoblar to‘g‘ri
Qaysi YEvropa mamlakatida birichi bor O‘zbekiston Respublikasining elchixonasi ochilgan?
Germaniyada
Buyuk Britaniyada
Italiyada
Belgiyada
O’zbekiston Respublikasi bilan Yevropa mamlakatlari o’rtasidagi ko’p tomonlama hamkorlikni rivojlantirish maqsadida EIga a’zo davlatlarning rahbarlari bilan 1996 yilning 21 iyunidagi sammitda –
«Sheriklik va hamkorlik» haqidagi bitim imzolandi
«O’zaro ishonch» haqidagi bitim imzolandi
«Sheriklik va tinchlik» haqidagi bitim imzolandi
«Madaniy aloqalar» haqidagi bitim imzolandi
O’zbekiston Respublikasi qaysi davlatlar bilan chegaradosh?
Qozog’izton, Qirg’iziston, Turkmaniston Tojikiston, Afg’oniston
Qozog’izton, Qirg’iziston, Turkmaniston Xitoy, Afg’oniston
Qozog’izton, Qirg’iziston, Pokiston Tojikiston, Afg’oniston
Qozog’izton, Rossiya, Turkmaniston Tojikiston, Afg’oniston
O’zbekiston Respublikasining aholisi Markaziy Osiyo aholisining necha foizini tashkil etadi?
75%
65%
45%
55%
Jahon iqtisodiyotiga o‘zining sezilarli ta’sirini o‘tkaza oladigan xalqaro tashkilotlar soni hozirgi kunda qancha?
200dan ortiqroq
100dan ortiqroq
300dan ortiqroq
400dan ortiqroq
Jaxonda BMT ga a’zo davlatlar soni qancha?
200 dan ortiq
190 dan ortiq
210 dan ortiq
220 dan ortiq
BMTning shtab kvartirasi qayerda joylashgan?
Buyuk Britaniyada
Germaniyada
Yaponiyada
AQShda
BMTning xalqaro savdo bo‘yicha hamkorlikka ko‘maklashish –
KOKOM deb ataladi
YuNKTAD deb ataladi
EKOSOS deb ataladi
YuNIDO deb ataladi
BMTning iqtisodiy va ijtimoiy kengashi
EKOSOS deb ataladi
YuNKTAD deb ataladi
KOKOM deb ataladi
YuNIDO deb ataladi
BMT doirasidagi sanoat rivojlanishini muvofiqlashtiruvchi tashkilot
YuNIDO deb ataladi
YuNKTAD deb ataladi
EKOSOS deb ataladi
KOKOM deb ataladi
