Revizija finansijskih izveštaja uključuje analizu finansijskih pokazatelja kompanije.

Revizori su odgovorni za istinitost i objektivnost finansijskih izveštaja.

Revizija može otkriti nepravilnosti u finansijskim izveštajima.

Cilj revizije finansijskih izveštaja je davanje mišljenja o uspešnosti poslovanja klijenta.

Revizor može bez ograničenja davati savete o računovodstvenim politikama koje će klijent revizije primeniti.

Interna kontrola je deo sistema upravljanja kompanijom. Revizor nije odgovoran za kvalitet sistema internih kontrola.

Suštinski testovi se sprovode radi procene efikasnosti sistema internih kontrola kompanije.

Uprava kompanije je odgovorna za pripremu finansijskih izveštaja u skladu sa važećim računovodstvenim standardima.

Revizorsko mišljenje se izražava u obliku četiri različita tipa mišljenja: pozitivno, sa rezervom, negativno i inherentno.

Revizor preuzima odgovornost za otkrivanje svih vrsta prevara u kompaniji.

Prilikom revizije, revizor proverava da li su finansijski izveštaji pripremljeni u skladu sa revizijskom regulativom.

Analitičke procedure su deo revizorskih procedura koje se koriste za procenu rizika u finansijskom izveštavanju.

Revizorska dokumentacija nije obavezna za sve aspekte revizije.

Nezavisnost revizora podrazumeva da revizor može imati poslovne odnose sa klijentom koga revidira, ali ne sme sa njegovim povezanim licima.

Revizor nema pravo da traži sve informacije i objašnjenja od uprave i zaposlenih jer time narušava poverenje.

Revizorski izveštaj je sastavni deo finansijskih izveštaja kompanije.

Konačni cilj revizije je pružanje uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže značajne materijalne greške.

Procena detekcionog rizika utiče na inherentni rizik.

Okolnost da se menadžment nagrađuje za dobar rezultat na kraju godine je primer inherentnog rizika.