wayground logo

Free Printable Worksheets

Font size

S
M
L
XL
Worksheets

Тестовые вопросы по теории сварки материалов

Total questions: 100

Worksheet time: 50mins

Name
Class
Date
1.

Сварка — это:

a)

Неразъемное соединение

b)

Разъемное соединение

c)

Винтовое соединение

d)

Резьбовое соединение

2.

Какое явление лежит в основе соединения при сварке?

a)

Межатомные связи

b)

Ковалентные связи

c)

Ионные связи

d)

Межмолекулярные связи

3.

Какие основные группы методов сварки можно выделить?

a)

Плавление и сварка под давлением

b)

Контактная сварка и дуговая сварка

c)

Электрошлаковая сварка и индукционная сварка

d)

Газовая сварка и дуговая сварка

4.

Какой способ сварки относится к группе электродуговой сварки?

a)

Дуговая ручная сварка

b)

Диффузионная сварка

c)

Ультразвуковая сварка

d)

Сварка в холодном состоянии

5.

Какой процесс не относится к технологии твердой сварки?

a)

Фрезерование

b)

Ковка

c)

Прессование

d)

Плавление покрытия

6.

Какие способы сварки не относятся к контактным способам?

a)

Сварка в холодном состоянии

b)

Точечная сварка

c)

Рельефная сварка

d)

Шовная сварка

7.

Какие способы сварки не относятся к группе плавления?

a)

Диффузионная сварка

b)

Плазменная сварка

c)

Лазерная сварка

d)

Электродуговая сварка

8.

Какие способы сварки не относятся к группе сварки под давлением?

a)

Дуговая ручная сварка

b)

Ультразвуковая сварка

c)

Сварка трением

d)

Сварка в холодном состоянии

9.

Какой способ сварки относится к группе электродуговой сварки?

a)

Дуговая сварка флюсом

b)

Сварка под давлением

c)

Диффузионная сварка

d)

Ультразвуковая сварка

10.

Какой способ сварки относится к группе электродуговой сварки?

a)

Дуговая сварка флюсом

b)

Сварка под давлением

c)

Диффузионная сварка

d)

Ультразвуковая сварка

11.

Metallarni payvandlanuvchanligiga oltin gugurt qanday ta'sir etadi?

a)

Miqdoriy, ruxsat etilgan chegaradan oshiradi, payvandlanuvchanlik yomonlashadi, issiq darzlar xosil qiladi

b)

Xar qanday miqdorda payvandlanuvchanlikni yaxshilaydi

c)

Miqdoriy, ruxsat etilgan chegaradan oshiradi payvandlanuvchanlikni yaxshilaydi, mexanik xususiyatlarni oshiradi

d)

Xar qanday miqdorda payvandlanuvchanlikka ta'sir qilmaydi

12.

Metallarni payvandlanuvchanligiga fosfor qanday ta'sir etadi?

a)

Miqdoriy, ruxsat etilgan chegaradan oshiradi, payvandlanuvchanlik yomonlashadi, issiq darzlar xosil qiladi

b)

Xar qanday miqdorda payvandlanuvchanlikni yaxshilaydi

c)

Miqdoriy, ruxsat etilgan chegaradan oshiradi, payvandlanuvchanlikni yaxshilaydi, mexanik xususiyatlarni oshiradi

d)

Xar qanday miqdorda payvandlanuvchanlikka ta'sir qilmaydi

13.

Payvand birikmaning mexanik xususiyatlariga metall chokinining g’ovakligi qanday ta’sir etadi?

a)

Mexanik xususiyatlari pasayadi, kuchlanish kontsentratsiyasiga xizmat qiladi

b)

Mexanik xususiyatlarni oshiradi

c)

Kuchlanish kontsentratsiyasini pasaytiradi

d)

Nisbiy uzunlikni oshiradi

14.

Eritib payvandlash usullarining qaysi biri faqat qo‘lda bajariladi?

a)

Qoplamali elektrod bilan payvandlash

b)

Himoya gazlarda payvandlash

c)

Elektr-shlak payvandlash

d)

Flyus ostida payvandlash

15.

Elektr yoy holatini qaysi olim ixtiro qilgan?

a)

V.V. Petrov

b)

B.E. Paton

c)

I. Nyuton

d)

I. Amper

16.

Payvand yoyining harorati qaysi?

a)

5000-7000°C

b)

1500-2000°C

c)

2000-3000°C

d)

1000-1500°C

17.

Qanday yoy payvand yoyi deb ataladi?

a)

A) Elektrod va payvand buyum orasida kuchli ionlashgan muxitda

b)

B) Oniy razryad

c)

C) Qisilgan ionlashgan gaz

d)

D) Kuchli yorug‘lik nurlanishi bilan farq qiladigan elektr razryad

18.

Yoyli dastakli payvandlashda yoyining normal uzunligi qancha?

a)

4 – 6 mm

b)

1 mm dan kam

c)

15 mm dan ko‘p

d)

25 mm dan ko‘p

19.

Yoyli dastakli payvandlash uchun qoplamali elektrodlarning o‘zaklari qanday materiallardan tayyorlanadi?

a)

Payvandlash simidan

b)

Eritib qoplash simidan

c)

Kukunli simdan

d)

Kavshardan

20.

Yoyli dastakli payvandlashda qanday payvandlash materiallari ishlatiladi?

a)

Qoplamali elektrodlar

b)

Faol himoya gazi

c)

Kukunli sim

d)

Inert himoya gazi

21.

Elektrod qoplamining qaysi tashkil etuvchilari kislorod miqdorini pasaytiradi?

a)

Kisloroddan tozalovchilar

b)

Shlak tashkil etuvchilari

c)

Gaz tashkil etuvchilari

d)

Legirlovchilar

22.

Elektrod qoplamining qaysi tashkil etuvchilari erigan metallga maxsus xususiyatlarni beradi?

a)

Legirlovchilar

b)

Shlak tashkil etuvchilari

c)

Kisloroddan tozalovchilar

d)

Gaz tashkil etuvchilari

23.

Elektrod qoplamining qaysi tashkil etuvchilari yoy yonishini davomiyligini ushlab turadi?

a)

Ionlashtiruvchilar

b)

Shlak tashkil etuvchilari

c)

Kisloroddan tozalovchilar

d)

Gaz tashkil etuvchilari

24.

Elektrod qoplamining qaysi tashkil etuvchilari gazsimon moddalar yonganda erigan?

a)

Gaz tashkil etuvchilari

b)

Shlak tashkil etuvchilari

c)

Kisloroddan tozalovchilar

d)

Legirlovchilar

25.

Металли кислород ва хаво азотидан химоялайди?

a)

Бириктирувчилар

b)

Шлак етучвчилари

c)

Газ етучвчилари

d)

Легирловчилар

26.

Электрод қопламининг қайси ташкил етучвчилари электрод о‘zагида қопламани маҳкамлашга хизмат қилади?

a)

Бириктирувчилар

b)

Шлак етучвчилари

c)

Газ етучвчилари

d)

Легирловчилар

27.

Электрод қопламининг қайси ташкил етучвчилари (майин) пластиклигини оширади?

a)

Пластикловчилар

b)

Шлак етучвчилари

c)

Бириктирувчилар

d)

Легирловчилар

28.

Йойли дастакли пайвандлашда қандай шароитда қараб электродни турини ва маркасини танлайди?

a)

Пайванд бирикманинг талаб қилинаётган мустахкамлигига қараб

b)

Пайвандлаш токи o‘lчамига қараб

c)

Пайвандланаётган металл қалинлигига қараб

d)

Йой кучланишига қараб

29.

Электрод қопламининг қайси ташкил етучвчилари электрод о‘zагида қопламани қоплашга хизмат қилади?

a)

Бириктирувчилар

b)

Шлак етучвчилари

c)

Газ етучвчилари

d)

Легирловчилар

30.

Флюс остида пайвандлашда қандай пайвандлаш материаллари ишлатилади?

a)

Пайвандлаш сим

b)

Фаол химоя гази

c)

Инерт химоя гази

d)

Қоплама электродлар

31.

Флюс остида автоматик пайвандлашда қандай пайвандлаш материаллари ишлатилади?

a)

Флюслар ва электрод симлари

b)

Қопламали эрийдиган электродлар

c)

Химоя газлари

d)

Кавшарлар

32.

Химоя газларда пайвандлашда қандай пайвандлаш материаллари ишлатилади?

a)

Инерт гази

b)

Флюс

c)

Кавшар

d)

Қопламали электродлар

33.

Himoya gazlarda payvandlash rejimiga qaysi parametr kiradi?

a)

Himoya gaz sarfi

b)

Qisilish kuchi

c)

Roliklar aylanish tezligi

d)

Cho‘kish tezligi

34.

Qanday himoya gazlar inert hisoblanadi?

a)

Argon va geliy

b)

Karbonat angidrid gazi va azot

c)

Karbonat angidrid gazi va suv bug‘lari

d)

Azot va vodorod

35.

Erimaydigan elektrodlar bilan himoya gazlarda payvandlash uchun qanday elektrodlar ishlatiladi?

a)

Volframli

b)

Alyuminiyli

c)

Titanli

d)

Misli

36.

Qanday metalllarni payvandlashda inert gaz sifatida azot ishlatiladi?

a)

mislarni

b)

yuqori uglerodli po‘latlarni

c)

o‘rta uglerodli po‘latlarni

d)

kam uglerodli po‘latlarni

37.

Elektrshlakli payvandlashda qanday payvandlash materiallari ishlatiladi?

a)

Flyus

b)

Faol himoya gazi

c)

Inert himoya gazlari

d)

Qoplamali elektrodlar

38.

Lazer yordamida payvandlashda qanday payvandlash materiallari ishlatiladi?

a)

Payvandlash simi

b)

Flyuslar

c)

Kavsharlar

d)

Elektrod qoplamalari

39.

Plazmali payvandlashda qanday payvandlash materiallari ishlatiladi?

a)

Payvandlash simi

b)

Flyuslar

c)

Yonuvchi gazlar

d)

Kavsharlar

40.

Gazli lazerning asosi nima hisoblanadi?

a)

Azot va geliy qo‘shilgan karbonat angidrid gazi

b)

Kislorod

c)

Argon

d)

Vodorod

41.

Asetilen-kislorod alangasini xarorati qanday?

a)

3150°C

b)

1500°C

c)

2050°C

d)

1000°C

42.

Propan-butan-kislorod alangasini xarorati qanday?

a)

2500-2750°C

b)

1500°C

c)

2050°C

d)

1000°C

43.

Метан-кислород алангасини харорати кандай?

a)

2200°C

b)

1500°C

c)

1000°C

d)

3150°C

44.

Асетиленнинг кимёвий формулаcини топинг

a)

C2H2

b)

C3H8

c)

C4H10

d)

H2O

45.

Пропаннинг кимёвий формулаcини топинг

a)

C3H8

b)

C2H2

c)

C4H10

d)

H2O

46.

Бутаннинг кимёвий формулаcини топинг

a)

C4H10

b)

C2H2

c)

C3H8

d)

H2O

47.

Метаннинг кимёвий формулаcини топинг

a)

CH4

b)

C2H2

c)

C3H8

d)

H2O

48.

Ёйли дастакли пайвандлаш постига нима кирмайди?

a)

Флюс-то‘йинтиргич

b)

Электрод туткич

c)

Кабелларни улаш учун муфта

d)

Пайвандлаш кабели

49.

Флюс остида пайвандлашда қандай флюс ишлатилмайди?

a)

Эритиб тайёрланмаган

b)

Керамик

c)

Эритиб тайёрланган

d)

Флюс-паста

50.

Керамик флюсларнинг авзалликлари нимада?

a)

легирловчи қўшимчаларни киритиш имкони мавжуд

b)

Флюснинг механик мустаҳкамлиги кам

c)

Флюсни намга бардошлиги паст

d)

Бир хил кимёвий таркибли бўлиши мураккаблиги

51.

Автоматик ва яримавтоматик ёйли пайвандлашларнинг асосий фарқлари нимада?

a)

ярим автоматик пайвандлашда электрод чок бўйлаб қўлда ҳаракатлантирилади, автоматик пайвандлашда қўлда

b)

ярим автоматик пайвандлашда электрод чок бўйлаб механизм ёрдамида ҳаракат қилади, автоматик пайвандлашда – қўлда

c)

ярим автоматик пайвандлашда пайванд сим узатилиб туради, автоматик пайвандлашда – қўл билан механизм ёрдамида

d)

ярим автоматик пайвандлашда пайванд сим механизм ёрдамида узатилади, автоматик пайвандлашда – қўлда

52.

Қандай мақсадларда трансформатор ишлатилади?

a)

Тармоқда кучланишни

b)

Йой ёнишини осонлаштириш ва

c)

Пайвандлаш токини тўғрилаш

d)

Механик энергияни электр энергияга ўзгартириш

53.

Qanday maqsadlarda to‘g‘rilagich ishlatiladi?

a)

Tarmoqda kuchlanishni yoy yonishi uchun kerak bo‘lgan miqdorgacha pasaytirish

b)

Yoy yonishini davomiyligini ta’minlash

c)

Tarmoqda kuchlanishni yoy yonishi uchun kerak bo‘lgan miqdorgacha pasaytirish va payvandlash tokini to‘g‘rilash

d)

Mexanik energiyani elektr energiyaga o‘zgartirish

54.

Qaysi element payvandlash transformatorining bir qismi?

a)

O‘zak

b)

Generator

c)

Kuch to‘g‘rilagich bloki

d)

Mundshtuk

55.

Qanday materiallardan transformator o‘rami tayyorlanadi?

a)

Mis

b)

Elektrotexnik po‘lat

c)

Kam uglerodli po‘lat

d)

Titan

56.

Qanday materiallardan transformator o‘zagi tayyorlanadi?

a)

Elektrotexnik po‘lat

b)

Alyuminiy

c)

Mis

d)

Titan

57.

Ta`minlash manbalarida qanday standart chastotada o‘zgaruvchan tok ishlaydi?

a)

50 Hz

b)

20 Hz

c)

10 Hz

d)

100 Hz

58.

Payvandlash transformatori qaysi asosiy qismlardan iborat?

a)

Birlamchi cho‘lg‘am, ikkilamchi cho‘lg‘am, o‘zak

b)

Kuch to‘g‘rilagich bloki, birlamchi cho‘lg‘am

c)

Kuch to‘g‘rilagich bloki, o‘zak

d)

Rele, birlamchi cho‘lg‘am, ikkilamchi cho‘lg‘am

59.

Berilganlardan qaysi biri himoya gaz muxitida payvandlash uchun yarim avtomatning qismi emas?

a)

Flyus uzatuvchi apparat

b)

Tok uzatuvchi mundshtuk

c)

Elektrod simini uzatish mexanizmi

d)

to‘g‘rilovchi mexanizm

60.

Электрон нурини фокуслаш шакллантириш учун хизмат қиладиган қурилмалар комплекси нима деб аталади?

a)

Электрон замбарак

b)

Автомат

c)

Ярим автомат

d)

Горелка

61.

Қандай пайвандлаш манбалари ўзгармас локда пайвандлаш ёйининг таъминлаш манбаи ҳисобланади?

a)

Ўзгармас ток манбалари

b)

Ўзгарувчан ток манбалари

c)

Гидравлик манбалар

d)

Пневматик манбалар

62.

Деталларни пайвандлаш натижасида уларда ажралмас бирикмаларни ҳосил қилиш нима деб аталади?

a)

Пайванд бирикма

b)

Резбали бирикма

c)

Елимли бирикма

d)

Кавшарланган бирикма

63.

Пайвандлаш ваннасининг кристалланиш натижасида ҳосил бўлган пайванд бирикманинг бир қисми нима деб аталади?

a)

Пайванд чок

b)

Қўшимча металл

c)

Асосий металл

d)

Пайвандлаш материали

64.

Пайванд бирикмаларнинг қайси турлари бўлмайди?

a)

Кесишган

b)

Бурчакли

c)

Учма-учли

d)

Таврли

65.

Деталларни битта текисликда ёки битта юзада бирикма ҳосил қилиш қандай бирикма ҳисобланади?

a)

Учма-учли

b)

Бурчакли

c)

Кесишган

d)

Таврли

66.

Деталларни бир бирига нисбатан бурчак остида жойлаштириб ва туташган қирраларини пайвандлашда

a)

Бурчакли

b)

Учма-учли

c)

Кесишган

d)

Таврли

67.

Qanday birikma xosil bo’ladi?

a)

Tavrli

b)

Burchakli

c)

Kesishgan

d)

Uchma-uchli

68.

Bitta detal yuzasiga burchak ostida ikkinchi bir detalni yon tomoni bilan tutashtirib payvandlashda qanday birikma xosil bo’ladi?

a)

Tavrli

b)

Burchakli

c)

Kesishgan

d)

Uchma-uchli

69.

Detallarni bir-biri ustiga paralel holatda mingizib va tutash qirralarini payvandlashda qanday birikma xosil bo’ladi?

a)

Ustma-ust

b)

Burchakli

c)

Kesishgan

d)

Uchma-uchli

70.

Yoyli payvandlash rejimiga qaysi parametr kiradi?

a)

Payvandlash toki kuchi

b)

Qisilish kuchi

c)

Roliklar aylanish tezligi

d)

Tebrainish amplitudasi

71.

Payvandlash uchun qaysi holat eng qulay?

a)

Pastki

b)

Gorizontal

c)

Vertikal pastdan yuqoriga

d)

Vertikal yuqoridan pastga

72.

Qanday o‘lchamlar yoyli dastakli payvandlash rejimi hisoblanadi?

a)

Elektrod diametri, payvandlash toki kuchi, payvandlash tezligi

b)

Payvandlash toki kuchi, siqish kuchlanishi, payvandlash tezligi

c)

Yoy kuchlanishi, payvandlash toki kuchi, siqish kuchlanishi

d)

Siqish kuchlanishi, payvandlash toki kuchi, elektrod diametri

73.

Yoyli dastakli payvandlashda elektrod diametri nimaga asosan tanlanadi?

a)

Payvandlanayotgan metall qalinligiga

b)

Himoya gaz sarfiga

c)

Flyus sarfiga

d)

Payvandlash tezligiga

74.

Detallarda iflosliklarni tozalash qachon bajariladi?

a)

Yig‘ishdan oldin

b)

Payvandlashdan so‘ng

c)

Bajarilmaydi

d)

Sifat nazoratidan so‘ng

75.

Elektrod bilan tebratma xarakatlar nima uchun bajariladi?

a)

Chok enini kattalashtirish uchun

b)

Payvandlash tokini kamaytirish uchun

c)

Yoydagi kuchlanishni oshirish uchun

d)

Quvvatni kamaytirish uchun

76.

Бурчак чокларни бажаришнинг энг қулай ҳолати қандай?

a)

Пастки ҳолатда «қайиқча» усулида

b)

Шип ҳолатда

c)

Вертикал ҳолатда

d)

Фарқи йўқ

77.

Қандай материал йўли дастакли пайвандлаш билан қийинчиликларсиз осон пайвандланади?

a)

Кам углеродли по‘лат

b)

Мис

c)

Алюминий

d)

Титан

78.

Қандай о‘лчамлар флюс остида автоматик йўли пайвандлаш режими ҳисобланади?

a)

Электрод симининг диаметри, пайвандлаш токи кучи, электрод симининг узатиш тезлиги, пайвандлаш тезлиги, флюс сарфи

b)

Сиқиш кучланиши, пайвандлаш токи кучи, электрод диаметри, флюс сарфи

c)

Йой кучланиши, пайвандлаш токи кучи, сиқиш кучланиши, флюс сарфи

d)

Пайвандлаш токи кучи, сиқиш кучланиши, пайвандлаш тезлиги, химоя газининг сарфи

79.

Флюс остида пайвандлаш режимига қайси параметр киради?

a)

Флюс сарфи

b)

Сиқилиш кучи

c)

Роликлар айланиш тезлиги

d)

Тебраниш амплитудаси

80.

Қайси материаллар карбонат ангидридда автоматик ва яримавтоматик пайвандлаш усули билан пайвандланади?

a)

Кам углеродли по‘латлар

b)

Алюминий қотишмалари

c)

Мис қотишмалари

d)

Титан қотишмалари

81.

Қандай о‘лчамлар карбонат ангидрид муҳитида автоматик йўли пайвандлаш режими ҳисобланади?

a)

Электрод симининг диаметри, пайвандлаш токи кучи, электрод симининг узатиш тезлиги, пайвандлаш тезлиги, газ сарфи

b)

Тармоқ даврий такрорланиши, пайвандлаш токи кучи, йой кучланиши йой кучланиши

c)

Йой кучланиши, пайвандлаш токи кучи, сиқиш кучланиши, газ сарфи

d)

Сиқиш кучланиши, пайвандлаш токи кучи, электрод диаметри, йой кучланиши

82.

Қандай материалларни пайвандлашдан олдин юзадан оксид қопламани тозалаш шарт?

a)

Алюминий

b)

Чўян

c)

О‘ртача углеродланган по‘лат

d)

Кам углеродли по‘лат

83.

Пайвандланаётган металлнинг қандай қалинлигида электр-шлак пайвандлаш тезамлироқ бўлади?

a)

40 mm дан ортиқ

b)

1-2 mm

c)

3-4mm

d)

1 mm гача

84.

Электршлакли пайвандлаш режимига қайси параметр киради?

a)

Пайвандлаш токи кучи

b)

Қисилиш кучи

c)

Роликлар айланиш тезлиги

d)

Тебраниш амплитудаси

85.

Қандай алангада ёрқироқ ядроси йўқ?

a)

водород-кислородли

b)

пропан-бутан-кислородли

c)

метан-кислородли

d)

асетилен-кислородли

86.

Қандай аланга кислородда ацетилен ёниши горелкага 1:1 пропорцияда узатилади?

a)

нормал

b)

тикловчи

c)

хаволи

d)

оксидловчи

87.

Тикланиш стадиясига қайси ҳудуд мос келади?

a)

аланганинг ўртача ҳудуди

b)

аланга ядроси

c)

аланганинг оксидланиш ҳудуди

d)

аланга факели

88.

Кислород шаррасида асосланган металл ёниши ва бу шарра билан хосил бўлган оксидларни ўқотувчи жараён қандай аталади?

a)

кесиш

b)

пайвандлаш

c)

кавшарлаш

d)

эритиб қоплаш

89.

Газ алангасида кесишга узатиган металл қандай шароитларга жавоб бериши керак?

a)

металл ериш ҳарорати кислород ёниш ҳароратидан юқори бўлиши керак

b)

юқори иссиқлик ўтказувчанлик бўлиши

c)

юқори қувчанлик бўлиши

d)

юқори электр ўтказувчанлик бўлиши

90.

Газ алангаси ёрдамида кесишни қандай металл учун қўллаш мумкин эмас?

a)

чўян

b)

Ўртача углеродланган

c)

Юқори углеродли поʻлат

d)

Кам углеродли поʻлат

91.

Аланга тарқалиш тезлигига нисбатан қандай ёниш турлари мавжуд?

a)

сокин, портловчи, детонасион

b)

қайноқ, портловчи

c)

Буг‘ланувчи, сокин

d)

Қайноқ буг‘ланувчи

92.

Пайвандлаш алагасида қандай худудлар мавжуд?

a)

Ядро, о‘рта-ме’yorlovchi, маш’ала

b)

ядро, қайновчи худуд

c)

Ядро, сокин

d)

Ядро, нейтрал худуд

93.

Қайси газ ёнувчи ҳисобланади?

a)

ацетилен

b)

аргон

c)

гелий

d)

Карбонад ангидрид гази

94.

Асетилен кислородли аралашмали алаганинг қандай турлари мавжуд?

a)

углеродловчи, нормал, оксидланувчи

b)

Ярим сокин, қайноқ

c)

Сокин, ярим сокин

d)

Сокин, қайноқ

95.

Қайси газ ацетилен o‘рини босувчи газ ҳисобланади?

a)

метан

b)

кислород

c)

гелий

d)

аргон

96.

Қандай фазовий ҳолатда газ алагаси ёрдамида пайвандлаш қийин?

a)

шип

b)

горизонтал

c)

вертикал

d)

пастки

97.

Газ алагасида пайвандлаш режимига қайси бири тўғри келмайди?

a)

пайвандлаш токи кучи

b)

Аланга куввати

c)

Пайвандлаш сими диаметри

d)

Аланга таркиби

98.

Карбит калсий ва сувдан ацетилен олинадиган қурилма қандай аталади?

a)

ацетилен генератори

b)

тамба

c)

редуктор

d)

газ алагали горелка

99.

Баллон ёки газқувурдан олинаётган газ босимини пасайтириш учун ва технологик жараёнда талаб этиладиган газ босимини бир маромда ушлаб турувчи қурилма қандай номланади?

a)

редуктор

b)

тамба

c)

ацетилен генератори

d)

Газ алагали горелка

100.

Kerakli issiqlik quvvati, o‘lchami va formasini olish uchun qurilma qanday nomlanadi?

a)

gaz alangali gorelka

b)

tamba

c)

asetilen generatori

d)

reduktor