wayground logo

Free Printable Worksheets

Font size

S
M
L
XL
Worksheets

REJA (Agenda)

Total questions: 30

Worksheet time: 15mins

Name
Class
Date
1.

Quyidagi ta’riflardan qaysi biri erkin iqtisodiy zona (EIZ) tushunchasini eng to‘g‘ri ifodalaydi?

a)

Davlatning barcha hududlarida bir xil soliq stavkalari joriy etiladigan bozor maydoni

b)

Mahalliy va xorijiy investorlar uchun soddalashtirilgan tartiblar hamda imtiyozlar taqdim etiladigan cheklangan hudud

c)

Faqat eksport mahsulotlari ishlab chiqariladigan yopiq sanoat majmuasi

d)

Davlat korxonalari joylashgan ma’muriy zona

2.

EIZlar orqali xorijiy investitsiyalarni jalb qilishning mamlakat iqtisodiy rivojlanishidagi ahamiyati qaysi variantda to‘g‘ri yoritilgan? Kerakli javob(lar)ni tanlang.

a)

Kapital oqimini ko‘paytirish va yangi ish o‘rinlarini yaratish

b)

Import bojlarini doimiy ravishda oshirish orqali ichki bozorni himoyalash

c)

Texnologiya va boshqaruv tajribasini transfer qilish

d)

Mahalliy raqobatni butunlay yo‘q qilish

3.

Offshor zonalar haqida to‘g‘ri fikrni tanlang.

a)

Ular faqat ichki savdo uchun mo‘ljallangan va eksportni cheklaydi

b)

Geografik jihatdan guruhlanishi mumkin bo‘lgan, soliq hamda tartibot yengilliklari taklif etuvchi yurisdiksiyalar

c)

Faqat qishloq xo‘jaligi faoliyatini qo‘llab-quvvatlovchi maxsus hududlar

d)

Mahalliy kompaniyalar uchun soliqlarni oshirishga xizmat qiladigan fiskal hududlar

4.

ЭИЗнинг таърифига кўра, у қандай ҳудуд ҳисобланади ва у ерда иқтисодий субъектлар учун қандай шароитлар яратилади? Тўғри жавобни танланг.

a)

Давлатнинг умумий маъмурий ҳудуди бўлиб, барча фаолият стандарт қоидаларга бўйсунтирилади

b)

Давлат ҳудудидаги хўжалик фаолияти жиҳатидан алоҳида ажратилган махсус ҳудуд бўлиб, у ерда умумий ва махсус имтиёзлар берилади

c)

Фақат экспортга йўналтирилган корхоналар жойлашган саноат парки бўлиб, имтиёзлар фақат солиққа тааллуқли

5.

Қуйидагилардан қайси бири ЭИЗлардаги хўжалик мустақиллигини тўғри тавсифлайди?

a)

Зона субъектлари иқтисодий фаолиятни амалга оширишда муайян даражада мустақилликка эга

b)

Зонадаги барча қарорлар марказий вазирлик томонидан бевосита берилади

c)

Зона субъектлари фақат давлат буюртмаларига хизмат қилади

6.

Имтиёзлар тизими ЭИЗда инвестициявий муҳитга қандай таъсир қилади? Тўғри жавоб(лар)ни белгиланг.

a)

Солиқ, божхона ва маъмурий имтиёзлар орқали муҳит яхшиланади

b)

Имтиёзлар фақат маъмурий рухсатномаларни кўпайтириб, бюрократияни оширади

c)

Имтиёзлар инвесторлар учун харажатларни камайтиради ва киришни енгиллаштиради

7.

ЭИЗда имтиёзлар қайси турларда берилиши мумкин? Тўғри жавобни танланг.

a)

Солиқ, божхона ва маъмурий имтиёзлар

b)

Фақат кредит фоизларини пасайтириш

c)

Фақат логистика хизматларини субсидиялаш

8.

Қуйидаги таърифга мос турни танланг: импорт-экспорт операцияларига божхона ва солиқ имтиёзлари берилиб, товар айирбошлашга шароит яратилади.

a)

Саноат-ишлаб чиқариш зоналари

b)

Эркин савдо зоналари

c)

Технопарклар ва технополислар

d)

Аграр зоналар

9.

Қайси турда янги технологиялар яратиш, стартаплар ва инновацион лойиҳаларни тестдан ўтказишга инфратузилма йўналтирилади?

a)

Логистика ва транспорт зоналари

b)

Оффшор зоналар

c)

Технопарклар ва технополислар

d)

Туризм ва рекреация зоналари

10.

Эркин иқтисодий зоналарнинг қайси тури қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етиштириш, қайта ишлаш ва агротехнологияларни жорий этишга ихтисослашган?

a)

Аграр зоналар

b)

Оффшор зоналар

c)

Логистика зоналари

d)

Эркин савдо зоналари

11.

Бир нечта тўғри жавобни танланг: эркин иқтисодий зоналар таркибига кирувчи турлардан қайсилари товар ҳаракати ва тақсимотни тезлаштиришга йўналтирилган?

a)

Логистика ва транспорт зоналари

b)

Эркин савдо зоналари

c)

Туризм ва рекреация зоналари

d)

Саноат-ишлаб чиқариш зоналари

12.

Саноат-ишлаб чиқариш зоналари учун энг хос мақсадни танланг.

a)

Молиявий оффшор режимида солиқни оптималлаштириш

b)

Туристик маҳсулот ва хизматларни тарғиб қилиш

c)

Товарларни омборлаш, транзит ва логистик хизматлар

d)

Ишлаб чиқаришни локаллаштириш, кластерлаш ва экспортга йўналтириш

13.

Қуйидагилардан қайси бири оффшор зоналарнинг мазмунини яхшироқ ифодалайди?

a)

Қишлоқ хўжалигига имтиёзли кредитлар тақдим этилади

b)

Маҳаллий туризм инфратузилмасига сармоя жалб этилади

c)

Солиқ ва регуляция енгиллашган молиявий юрисдикция орқали халқаро операциялар амалга оширилади

d)

Ишлаб чиқариш корхоналари учун энергия тармоқлари барпо этилади

14.

Туризм ва рекреация зоналари асосий йўналишига мос вариантни танланг.

a)

Илмий-тадқиқот ва инновацияларни тижоратлаштириш

b)

Саноат қувватларини кенгайтириш

c)

Дам олиш, маданий хизматлар ва туристик оқимни ривожлантириш

d)

Халқаро молия операциялари учун платформа яратиш

15.

Sanoat-ishlab chiqarish zonalari qanday ta’riflanadi? To‘liq ta’rifni tanlang.

a)

Maxsus iqtisodiy hududlar bo‘lib, ishlab chiqarishni rivojlantirish uchun soliq va ma’muriy imtiyozlar yaratilgan joylar

b)

Davlat budjeti hisobidan qurilgan standart sanoat korxonalari yig‘indisi

c)

Faqat eksportga ishlovchi yirik zavod va fabrikalar majmuasi

d)

Shaharlar atrofidagi logistika omborlari tarmog‘i

16.

Uzbekistonda sanoat-ishlab chiqarish zonalari qanday roldagi funksiyani bajaradi? Eng to‘g‘ri javobni tanlang.

a)

Kichik biznes va tadbirkorlikni qo‘llab-quvvatlashda muhim rol o‘ynaydi

b)

Faqat davlat korxonalarini subsidiya qilishga xizmat qiladi

c)

Asosan turizmni rivojlantirishni maqsad qiladi

d)

Mahalliy bozorni import bilan to‘ldirish uchun yaratiladi

17.

Dunyodagi yirik erkin industrial hududlar qatoriga qaysi joylar kiradi? To‘g‘ri javobni tanlang.

a)

Jabal Ali (Dubay), Shenchjen (Xitoy), Inchxon (Janubiy Koreya), Kolon (Panama)

b)

Tokio (Yaponiya), Berlin (Germaniya), Parij (Fransiya), Madrid (Ispaniya)

c)

Delhi (Hindiston), Karachi (Pokiston), Tehron (Eron), Doha (Qatar)

d)

Moskva (Rossiya), Toronto (Kanada), Rio-de-Janeyro (Braziliya), Roma (Italiya)

18.

Jabal Ali, Shenchjen, Inchxon va Kolon hududlari qanday funksiyalar bilan tanilgan? Eng to‘g‘ri ta’rifni tanlang.

a)

Xalqaro savdo, ishlab chiqarish va logistika markazlari sifatida

b)

Faqat energiya resurslari qazib olish hududlari sifatida

c)

Asosan ta’lim va ilmiy tadqiqot markazlari sifatida

d)

Turizm va rekreatsiya zonalari sifatida

19.

O‘zbekistondagi “Navoiy”, “Angren” va “Jizzax” EIZlarining rivojlanish yondashuvi nimaga tayanadi?

a)

Dunyo etakchi zonalar tajribasidan foydalanib, infratuzilma, logistika va soliq imtiyozlarini takomillashtirish orqali

b)

Faqat milliy korxonalarga boj qo‘yishni kuchaytirish orqali

c)

Eksportni cheklab, ichki bozorni himoyalash orqali

d)

Chet el investitsiyalarini kamaytirish orqali

20.

Технополис тушунчаси қайси тавсифга энг тўғри келади?

a)

Технопаркдан торроқ ҳудуд, асосан битта кампус билан чекланган

b)

Бутун шаҳар ёки ҳудудни қамраб оладиган, инновация, ишлаб чиқариш, таълим, логистика ва турмуш инфратузилмаси уйғунлашган кенгроқ тизим

c)

Фақат логистикага ихтисослашган саноат зонаси

d)

Фақат стартаплар учун ажратилган кичик технопарк

21.

Технопарк ва технополис ўртасидаги асосий фарқни аниқланг.

a)

Технопарк кенгроқ ҳудудни қамраб олади, технополис эса битта бинони

b)

Технополис бутун шаҳар/ҳудуд миқёсида инфратузилма уйғунлашувини қамраб олади, технопарк эса бир неча ташкилотлар жамланган ҳудуд

c)

Иккаласи ҳам бир хил, фарқи йўқ

d)

Технопарк фақат таълимга, технополис фақат ишлаб чиқаришга йўналган

22.

Логистик зоналарнинг мақсади қандай таърифланади?

a)

Товарларни реклама қилишни максималлаштириш

b)

Товарларни ҳаракатланишини, сақланишини ва тақсимланишини оптималлаштириш учун махсус ажратилган ва режалаштирилган географик ҳудудлар

c)

Фақат ишлаб чиқариш қувватларини кўпайтириш

d)

Фуқаролар учун маиший хизматлар кўрсатиш

23.

Логистик зоналарнинг «Стратегик жойлашув» хусусияти нимага ишора қилади?

a)

Туристик масканларга яқинликка

b)

Портлар, аэропортлар, темир йўл терминаллари ва асосий автомобиль йўллари каби транспорт тугунларига яқин жойлашишга

c)

Давлат идораларига яқин бўлишга

d)

Йирик савдо марказларига чегарадошликка

24.

Қуйидаги вариантлардан логистик зоналар инфратузилмасининг таркибий қисмларини танланг. Бир нечта тўғри жавоб бўлиши мумкин.

a)

Омборхоналар ва тақсимлаш марказлари

b)

Юк ортиш-тушириш майдончалари

c)

Замонавий иншоотлар ва божхона хизматлари

d)

Музейлар ва театрлар

25.

оффшор минтақалар қандай ҳудудлар ҳисобланади?

a)

Резидент компаниялар учун оддий солиқ тизимини қўлловчи давлатлар

b)

Чет эл компаниялари учун имтиёзли солиқ режими ва юқори даражадаги махфийликни таклиф қилувчи давлатлар ёки ҳудудлар

c)

Халқаро савдо учун бепул божхона ҳудуди сифатида белгиланган порт шаҳарлар

d)

Фақат молиявий марказлар бўлган ривожланган давлатлар

26.

«Offshore» атамасининг инглизча маʼноси қайси вариантда тўғри берилган?

a)

Қирғоққа яқинда

b)

Қирғоқдан ташқарида

c)

Қитъадан ташқарида

d)

Соҳил бўйлаб

27.

Оффшор зоналарнинг компаниялар учун асосий афзалликлари нималардан иборат? Энг тўғри жавобни танланг.

a)

Юқори солиқ юклари ва очиқ ошкоралик

b)

Имтиёзли солиқ режими ва махфийлик

c)

Фақат давлат субсидиялари

d)

Фақат импорт божларидан озод қилиш

28.

Қуйидагилардан қайсилари туризм ва рекреация зоналари учун зарур шартлар сифатида қайд этилган? Барча тўғри жавобларни белгиланг.

a)

Қулай табиий шароитлар

b)

Иқлимий омиллар

c)

Маданий-тарихий жиҳатлар

d)

Рақобатбардош саноат кластерлари

e)

Инфратузилма имкониятлари

29.

Қуйидагилардан қайси бири ЭИМнинг ижобий таъсирига киради?

a)

Солиқ базасининг қисқариши

b)

Минтақа иқтисодиётининг тузилмавий қайта ташкил этилиши

c)

Ресурсларни миллий иқтисодиётдан четланиши

d)

Ижтимоий ва экологик хавфлар кучайиши

30.

ЭИМлар маҳаллий табиий ресурлардан қандай фойдаланишга ёрдам беради?

a)

Бепарво ва исрофона фойдаланишга

b)

Янада оқилона фойдаланишга

c)

Фақат импорт ресурсларини ишлатишга

d)

Ресурслардан умуман фойдаланмасликка