WorksheetsSistemski softver
Total questions: 40
Worksheet time: 13mins
Name
Class
Date
1.
Koja tvrdnja najtačnije opisuje odnos hardvera i softvera?
a)
Hardver i softver su međuzavisni; jedan bez drugog ne ostvaruju funkcionalnu celinu
b)
Hardver omogućava rad softvera, ali softver nije nužan za rad hardvera
c)
Softver je važniji od hardvera, jer određuje svrhu računara
d)
Softver može da se koristi nezavisno od hardvera
e)
Hardver i softver su dve potpuno nezavisne celine
2.
Šta je neophodno da bi procesor mogao da počne da radi posle uključivanja računara?
a)
Da je operativni sistem već učitan u RAM pre uključivanja računara
b)
Da postoji instrukcioni kod na poznatoj adresi koji procesor odmah može da izvršava
c)
Da su svi drajveri učitani u operativnu memoriju
d)
Da korisnik odabere program pre uključivanja računara
e)
Da su svi aplikativni programi instalirani
3.
Šta precizno karakteriše aplikativni softver?
a)
Programi koji upravljaju hardverskim resursima na najnižem nivou
b)
Programi koji čine interfejs jezgra operativnog sistema
c)
Programi koji rešavaju probleme korisnika ili obavljaju specifične zadatke
d)
Programi koji se izvršavaju isključivo u jezgru operativnog sistema
e)
Programi čiji rad ne zavisi od operativnog sistema
4.
Koja je najtačnija formulacija sistemskog softvera?
a)
Skup programa koji pružaju direktne usluge korisniku
b)
Skup programa koji se izvršavaju isključivo na aplikativnom nivou
c)
Skup programa koji vizuelno prikazuju stanje sistema
d)
Skup programa koji posreduju između hardvera i aplikativnih programa
e)
Skup programa koji ne koriste resurse procesora
5.
Koja formulacija najpreciznije opisuje operativni sistem?
a)
Program koji se izvršava samo kada korisnik pokreće aplikacije
b)
Program koji obavlja isključivo grafički prikaz
c)
Skup programa koji samo skladište podatke na disku
d)
Softver koji se nalazi isključivo u ROM/EEPROM memoriji
e)
Skup programa koji upravljaju resursima i obezbeđuju mehanizme za njihovo korišćenje
6.
Gde operativni sistem može biti smešten?
a)
U ROM/EEPROM-u ili u spoljnim memorijama, odakle se učitava u RAM
b)
Isključivo u RAM-u, bez trajnog čuvanja
c)
Samo u registrima procesora
d)
Samo u keš-memoriji procesora
e)
Isključivo na optičkim diskovima
7.
Koja tvrdnja ispravno razlikuje ranije i savremene sisteme?
a)
Ranije je operativni sistem bio u RAM-u, danas je u ROM-u
b)
Ranije je operativni sistem bio u ROM-u i nije se menjao; danas je izmenjiv i nalazi se u spoljnim memorijama
c)
Ranije operativni sistemi nisu imali jezgro, današnji imaju
d)
Ranije operativni sistemi nisu imali korisnički interfejs, današnji imaju
e)
Ranije je operativni sistem bio slobodan softver, današnji je uvek vlasnički
8.
Koja kombinacija je tačna u vezi sa slobodnim i vlasničkim sistemima?
a)
Windows i macOS su tipični slobodni sistemi
b)
BSD sistemi su uvek vlasnički, a GNU/Linux je uvek zatvorenog koda
c)
GNU/Linux i BSD su tipični predstavnici slobodnih sistema
d)
ReactOS je vlasnički sistem kompatibilan sa UNIX-om
e)
iOS je primer slobodnog sistema otvorenog koda za krajnje korisnike
9.
Šta je zadatak jezgra operativnog sistema?
a)
Jezgro služi prvenstveno za vizuelizaciju podataka korisniku
b)
Jezgro je skup aplikacija koje korisnik direktno pokreće
c)
Jezgro upravlja isključivo grafičkim podsistemom
d)
Jezgro upravlja resursima, komunicira sa hardverom i obezbeđuje interfejs programima
e)
Jezgro je opcioni deo operativnog sistema
10.
Šta je sistemski poziv u kontekstu operativnog sistema?
a)
Sistemski poziv je bilo koji poziv funkcije unutar korisničkog programa
b)
Sistemski poziv je bibliotečka funkcija koja nikada ne koristi jezgro
c)
Sistemski poziv je instrukcija koju izvršava isključivo hardver bez učešća operativnog sistema
d)
Sistemski poziv je poziv funkcije koja crta grafički interfejs
e)
Sistemski poziv je funkcija koja omogućava bezbedan prelazak kontrole iz korisničkog programa u jezgro
11.
Koja rečenica najtačnije opisuje korisnički interfejs operativnog sistema?
a)
Program ili skup programa koji se pokreću nakon prijave korisnika i omogućavaju izdavanje komandi i pokretanje programa
b)
Hardverska jedinica za komunikaciju korisnika i računara
c)
Deo jezgra koji upravlja memorijom
d)
Samo grafički podsistem računara
e)
Samo komandna linija, bez ikakvih drugih komponenti
12.
Koja formulacija precizno razlikuje program i proces?
a)
Program je uvek u RAM-u, a proces uvek na disku
b)
Program je kod zapamćen na disku, proces je taj program u izvršenju sa pridruženim kontekstom
c)
Program je uvek sistemski, a proces je uvek aplikativni
d)
Proces je fizički uređaj na računaru
e)
Program i proces su potpuno sinonimi
13.
Šta čini kontekst procesa?
a)
Kontekst procesa čine samo izvršni fajl i naziv programa
b)
Kontekst procesa čini samo PID
c)
Kontekst procesa čine informacije o stanju procesa i dodeljenim resursima (memorija, fajlovi, komunikacioni kanali...)
d)
Kontekst procesa čine samo podaci koje je korisnik uneo
e)
Kontekst procesa čine isključivo registarske vrednosti procesora, bez dodatnih struktura
14.
Šta PID predstavlja u operativnom sistemu?
a)
PID je memorijska adresa procesa u RAM-u
b)
PID je veličina memorije koju proces koristi
c)
PID je naziv izvršnog fajla procesa
d)
PID je jedinstven identifikator procesa u operativnom sistemu
e)
PID je broj otvorenih fajlova koje proces koristi
15.
Koji su osnovni načini završetka procesa prema tekstu?
a)
Proces se može završiti samo kada ga korisnik eksplicitno prekine
b)
Proces se može završiti samo ako dođe do greške u programu
c)
Proces se završava automatski kada operativni sistem prestane sa radom
d)
Proces se nikada stvarno ne završava, samo prelazi u pasivno stanje
e)
Proces se može završiti prirodnim završetkom izvršavanja ili nasilnim prekidom od strane operativnog sistema ili korisnika
16.
Prekid: sledeca oblast, FUNKCIJE OPERATIVNOG SISTEMA
a)
1
b)
2
c)
4
d)
3
17.
Koji opis najtačnije obuhvata ulazno-izlazne uređaje?
a)
Uređaji kao što su tastatura, miš, monitor, ekrani na dodir, štampači, skeneri, zvučnici, mikrofoni, kamere, mrežni uređaji i spoljne memorije
b)
Samo tastatura, miš i monitor, jer jedino služe za direktnu interakciju sa korisnikom
c)
Samo uređaji za skladištenje podataka, poput hard diska i SSD-a
d)
Samo multimedijalni uređaji, jer koriste zvuk i sliku
e)
Samo mrežne kartice, jer komuniciraju sa drugim računarima
18.
Kako procesor komunicira sa ulazno-izlaznim uređajima?
a)
Direktnim slanjem instrukcija svakom uređaju preko posebne žice
b)
Preko ulazno-izlaznih kontrolera povezanih na magistralu, razmenjujući podatke, komande i statusne informacije
c)
Isključivo preko operativne memorije, bez korišćenja kontrolera
d)
Samo preko mrežnih protokola nezavisno od magistrale
e)
Direktno sa spoljnim memorijama, ali preko kontrolera sa ostalim uređajima
19.
Zašto direktna komunikacija korisničkih programa sa ulazno-izlaznim kontrolerima nije pogodna?
a)
Zato što bi kontroleri bili prebrzi za procesor
b)
Zato što bi korisnički programi mogli da rade samo na jednom operativnom sistemu
c)
Zato što bi programer morao da poznaje detalje komandnog jezika mnogih uređaja, a postoji i značajan bezbednosni rizik
d)
Zato što kontroleri ne podržavaju nikakav komandni jezik
e)
Zato što operativni sistem ne zna da komunicira sa kontrolerima
20.
Šta čini niži sloj ulazno-izlaznog podsistema u operativnom sistemu?
a)
Samo baferi koji skladište podatke između procesora i memorije
b)
Interfejs nezavisan od tipa i modela uređaja koji koriste svi programi
c)
Mrežni protokoli koji omogućavaju komunikaciju između računara
d)
Upravljački programi (drajveri) koji direktno komuniciraju sa ulazno-izlaznim kontrolerima
e)
Korisnički interfejs koji prosleđuje komande korisnika
21.
Šta predstavlja korisnički interfejs (user interface) u operativnom sistemu?
a)
Posebnu hardversku jedinicu koja povezuje tastaturu, miš i monitor
b)
Skup procesa jezgra koji upravljaju memorijom
c)
Grafički podsistem koji prikazuje prozore i ikone
d)
Bilo koji aplikativni program koji prikazuje neki tekst na ekranu
e)
Skup uslužnih programa povezanih sa standardnim ulazno-izlaznim uređajima, preko kojih operativni sistem komunicira sa korisnikom
22.
Šta je bafer u kontekstu ulazno-izlaznog podsistema?
a)
Struktura podataka koja privremeno skladišti podatke između ulazno-izlaznog kontrolera i operativnog sistema, amortizujući razliku u brzini
b)
Specijalni registar procesora za čuvanje statusnih informacija
c)
Folder u fajl sistemu rezervisan za privremene fajlove
d)
Fizički deo spoljne memorije rezervisan za sistemske fajlove
e)
Program koji prevodi komande korisnika u sistemske pozive
23.
Šta se dešava kada je bafer pun, a aplikacija nastavi da šalje podatke?
a)
Kontroler počinje da odbacuje podatke bez obaveštavanja operativnog sistema
b)
Operativni sistem prestaje da prihvata podatke od aplikacije dok se u baferu ne oslobodi dovoljno mesta
c)
Aplikacija automatski usporava slanje podataka bez učešća operativnog sistema
d)
Podaci se automatski prebacuju u drugu spoljnju memoriju
e)
Drajver se resetuje i ponovo učitava sistem datoteka
24.
Kako se logički posmatra svaka spoljna memorija?
a)
Kao neadresibilna celina čiji se podaci mogu čitati samo sekvencijalno
b)
Kao skup nezavisnih fajl sistema bez fizičke organizacije
c)
Kao niz adresibilnih lokacija fiksirane veličine, na primer niz sektora tipične veličine 512 bajtova
d)
Kao niz registara procesora promenljive širine
e)
Kao niz direktorijuma bez pojedinačnih fizičkih jedinica
25.
Šta je datoteka (fajl) prema definiciji?
a)
Bilo koji skup bajtova na disku, bez obzira na strukturu
b)
Isključivo izvršni program koji procesor može da pokrene
c)
Samo tekstualni dokument sa ekstenzijom .txt
d)
Skup logički povezanih podataka koji čine jednu celinu, kao što su dokument, slika, video zapis ili program
e)
Naziv za bilo koju particiju na disku
26.
Šta opisuje logički aspekt sistema datoteka?
a)
Način na koji se sektori fizički raspoređuju na površini diska
b)
Format niskonivoeih komandi koje koristi kontroler
c)
Položaj meta-podataka na početku memorijskog prostora
d)
Način na koji operativni sistem implementira baferisanje u drajverima
e)
Način na koji su podaci predstavljeni korisniku, npr. organizacija fajlova u direktorijume i poddirektorijume
27.
Šta znači formatiranje spoljne memorije?
a)
Kreiranje sistema datoteka na uređaju, pri čemu se dobija inicijalno prazan sistem sa samo korenim direktorijumom
b)
Fizičko brisanje svih sektora bez mogućnosti oporavka
c)
Povećanje kapaciteta diska promenom veličine sektora
d)
Instalacija operativnog sistema na izabranu particiju
e)
Automatsko particionisanje diska na više jednakih delova
28.
Koja tvrdnja o tipovima sistema datoteka i njihovoj podršci je tačna?
a)
ext4 je podrazumevani sistem datoteka za Windows, dok Linux koristi NTFS
b)
NTFS je razvijen za UNIX sisteme, a kasnije preuzet u Windows
c)
Windows i Linux podržavaju isti skup sistema datoteka bez izuzetaka
d)
ReiserFS je podrazumevano podržan u svim verzijama Windows-a
e)
FAT i NTFS su razvijeni za DOS/Windows, ali ih podržava i GNU/Linux
29.
Šta su particije u kontekstu spoljne memorije?
a)
Pojedinačni fajlovi u korenom direktorijumu
b)
Logičke celine koje dele memoriju na preklapajuće oblasti sektora
c)
Međusobno disjunktne celine sastavljene od susednih sektora, koje operativni sistem vidi kao nezavisne spoljne memorije
d)
Specijalni direktorijumi rezervisani za sistemske fajlove
e)
Privremeni prostori u baferu koji se popunjavaju tokom formatiranja
30.
Koja tvrdnja najbolje razlikuje apsolutnu od relativne putanje?
a)
Apsolutna putanja koristi ekstenzije, a relativna ne
b)
Relativna putanja uvek počinje znakom /, apsolutna nikada
c)
Apsolutna putanja se uvek odnosi na tekući direktorijum, relativna na koreni
d)
Apsolutna putanja navodi ceo put od korenog direktorijuma do fajla, dok se relativna putanja određuje u odnosu na neki direktorijum, najčešće tekući
e)
Apsolutna putanja postoji samo na UNIX sistemima, relativna samo na Windows-u
31.
Koja tvrdnja o komunikaciji između procesa je tačna?
a)
Jedini mehanizam komunikacije između procesa su signali
b)
Cevi (pipe) i priključci (socket) omogućavaju razmenu poruka, ali ne spadaju u interprocesnu komunikaciju
c)
Deljena memorija je spor način komunikacije, jer zahteva slanje poruka kroz operativni sistem
d)
Procesi mogu komunicirati samo ako se izvršavaju na istom računaru
e)
Deljena memorija omogućava da dva procesa dele deo virtuelnog adresnog prostora i na taj način brzo razmenjuju velike količine podataka
32.
Prekid: sledeca oblast, Operativni sistemi zasnovani na UNIX-u
a)
1
b)
2
c)
4
d)
3
33.
Zašto je prepisivanje UNIX-a sa asemblerskog jezika PDP-11 na C imalo ključan uticaj?
a)
Zato što je C bio lakši za učenje od asemblerskog jezika, pa je obuka programera bila jednostavnija
b)
Zato što je omogućilo da se UNIX prevodi i instalira na različitim hardverskim platformama, umesto da bude vezan samo za PDP-11
c)
Zato što je time UNIX postao grafički operativni sistem
d)
Zato što je C onemogućio pristup memorijskim adresama i hardveru na niskom nivou
e)
Zato što je omogućilo da se operativni sistem koristi bez ikakvog hardvera
34.
Koja kombinacija uloga Kena Tompsona i Denisa Ričiја?
a)
Ken Tompson je razvio C, a Denis Riči je napisao originalni UNIX
b)
Obojica su radila isključivo na BSD UNIX-u, koji je bio prva verzija UNIX-a
c)
Ken Tompson je originalni autor UNIX-a, a Denis Riči je razvio jezik C pogodan za sistemsko programiranje
d)
Denis Riči je razvio UNIX, a Ken Tompson je kasnije prepisao jezgro u C
e)
Ken Tompson i Denis Riči su razvili samo GNU alatke, a ne UNIX
35.
Kako su fleksibilne licence ranih verzija UNIX-a uticale na njegov razvoj?
a)
Onemogućile su da UNIX bude korišćen van Bell laboratorija
b)
Dovele su do toga da UNIX bude dostupan samo komercijalnim kompanijama
c)
Omogućile su širenje UNIX-a u stručnoj i akademskoj zajednici i razvoj različitih verzija, uključujući BSD UNIX
d)
Ograničile su razvoj na samo jednu zvaničnu verziju sistema
e)
Sprečile su nastanak bilo kakvih derivata UNIX-a
36.
Šta je bio glavni cilj GNU projekta?
a)
Razvoj potpuno novog operativnog sistema koji nema nikakvu sličnost sa UNIX-om
b)
Razvoj zatvorenog operativnog sistema namenjenog isključivo komercijalnim firmama
c)
Razvoj grafičkog okruženja za postojeće UNIX sisteme
d)
Razvoj jezgra koje će zameniti sva postojeća UNIX jezgra na komercijalnim sistemima
e)
Razvoj operativnog sistema kompatibilnog sa UNIX-om, koji će zauvek biti distribuiran pod slobodnom licencom
37.
Šta je bilo već razvijeno u okviru GNU projekta pre pojave Linux jezgra?
a)
Samo jezgro operativnog sistema, bez ikakvih dodatnih alata
b)
Isključivo grafički korisnički interfejs, bez komandne linije
c)
Programerski alati (editor, prevodilac, debager, linker i sl.) i kompletno korisničko okruženje operativnog sistema, ali bez jezgra
d)
Samo mrežni servisi i drajveri, bez ikakvih korisničkih alata
e)
Sistem datoteka i particionisanje, ali ne i korisničko okruženje
38.
Šta je Linux u odnosu na GNU/Linux?
a)
Potpuno samostalan operativni sistem koji ne zavisi od drugih komponenti
b)
Isključivo jezgро operativnog sistema koje tek u kombinaciji sa GNU okruženjem čini GNU/Linux sistem
c)
Samo skup programerskih alata bez ikakvog jezgra
d)
Samo grafički korisnički interfejs za UNIX sisteme
e)
Drugačiji naziv za BSD UNIX
39.
Šta su distribucije GNU/Linux operativnog sistema?
a)
Različite verzije jezgra koje se razlikuju po arhitekturi procesora
b)
Različite verzije BSD UNIX-a specifične za pojedine univerzitete
c)
Različiti komercijalni UNIX sistemi kao što su HP-UX, AIX i Solaris
d)
Varijante GNU/Linux sistema koje se razlikuju po izboru uključenog softvera i inicijalnoj konfiguraciji (npr. Ubuntu, Mint, Debian, Fedora, Slackware)
e)
Različiti sistemi datoteka koji se koriste na istom jezgru
40.
Šta karakteriše ljusku (shell) kao korisnički interfejs UNIX-zasnovanih sistema?
a)
To je isključivo grafički interfejs koji radi samo sa mišem i ikonama
b)
To je program koji služi samo za prikaz sadržaja fajlova bez ikakvih drugih mogućnosti
c)
To je tekstualni korisnički interfejs sa sopstvenim programskim jezikom, koji omogućava pokretanje komandi sa opcijama, preusmeravanje ulaza/izlaza, korišćenje cevi (pipe) i automatizaciju složenih zadataka kombinovanjem alata
d)
To je interfejs koji može da pokreće samo jedan program istovremeno bez ikakvih kombinacija
e)
To je deo jezgra koji upravlja fizičkom memorijom
100 %
![Questões Avaliativas - HTML e CSS [3º MSI]](https://cf.quizizz.com/image/image-loader.svg)
