srpski

Ауторске бајке

~Сунце дјевер и Нева Невичица

~Небеске столице

• Бајка је посебна књижевна врста, која може бити народна, усмена творевина или ауторска, уметничка. Назив бајка долази од речи бајати - чарати, лечити бољку тајанственим речима.

• Вук Караџић их је назвао женским причама са којекаквим чудесима. Другачије се зову гатке.

Карактеристике бајке

• устаљени почетак и крај

• фантастична бића, предмети и светови

• борба добра и зла

• црно-бели ликови (позитивци и негативци)

• добро побеђује, али мора да превазиђе препреке

• симболика бројева (3,7,9)

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ НАРОДНЕ И АУТОРСКЕ БАЈКЕ

Народне бајке

Време:   време и место нису одређени

 Јунаци:- производ колективне маште

     – немају имена или су именовани преко особина или изгледа

     – главни јунак је увек људско биће (или људско биће чаролијом претворено у животињу, биљку, предмет…)

     – јунаци из реалног света, прелазе у нестварни имагинарни па се онда опет враћа у реални свет

     -чести су бројеви 3, 5, 7, 9, 12

– поред људи, у догађању су уплетена натприродна и чудесна бића: змајеви, чаробњаци.

Ауторске бајке

Јунаци: – бића поникла из пишчеве фантазије или књижевности

                    – често имају своје име

                    – главни јунак може бити животиња, биљка, нељудско биће

                    – развијенијији су описи и психологија лика

Време се конкретизује – или као део историјске прошлости, или као део модерне свакидашњице. Опису времена поклања се већа пажња.

Простор се описује и често везује за именова географске просторе.

Може се окончати страдањем и смрћу својих јунака.

Сунце дјевер и Нева Невичица

Ивана Брлић Мажуранић

Богиња Мокош

Мокош  у митологији Источних Словена богиња плодности, заштитница жена и женских послова, посебно предења. На северу Русије називају је Мокуша и замишљају је као жену велике главе и дугих руку која обилази куће и надгледа преље.

• Књижевни род: епика

• Књижевна врста: ауторска бајка

• Јунаци: млинар, млинарица, Мокош (бака), Нева Невичица, Олех бан

• Фантастични елементи: Мокош и њене моћи

• Реални елементи: млин, млинарица, краљева кћи

Шума Стриборова

Ивана Брлић Мажуранић

Стрибог

Стрибог, (стсл. Стрибогъ) је божанство у словенској митологији. Он је бог река и потока који су набујали од кише, бог је ваздушних и водених струјања. Сви ветрови сматрани су његовим унуцима. Најчешће се спомиње код Источних Словена. Бог је зиме, мраза и леда који доносе буре, јаке ветрове и невреме. Такође, његова позната имена су: Подага, Погода и Подзвижд.

• Књижевни род: епика

• Књижевна врста: ауторска бајка

• Јунаци: мајка, син, снаха-гуја, кућни духови (домаћи), Стрибор

• Фантастични елементи: змија која се претвара у девојку, чаробна Сриборова шума, домаћи

• Реални елементи: мајка, син

• Да би се скинула чаролија са зачаране шуме, мора да се појави неко коме је милија његова невоља од све лепоте света која му се нуди. Мајка која је измучена од стране снахе-гује прихвата свој тежак живот, одбацујући оно што јој се нуди (да се врати у своју младост и заборави на сина), и она скида чаролију.

• Симболика бројева: снаха-гуја поставња три готово немогућа задатка својој свекрви која их решава уз Божју помоћ

Небеске столице

Тиодор Росић

https://youtu.be/vcK-lSKiP4w

• Књижевни род: епика

• Књижевна врста: ауторска бајка

• Тема: Спасавање богиње Брезе из Мразовљевих двора

• Ликови: Бреза, Брезник, Развигор, Мраз

• Време: давно у прошлости, прелазак из зиме у пролеће

• Место: планина Копаоник

Облици приповедања

• МОНОЛОГ – јунак прича на глас, сам, нема саговорника

• УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ – мисли јунака, изговара речи у себи

• ДИЈАЛОГ – јунаци разговарају, разговор

• НАРАЦИЈА (ПРИПОВЕДАЊЕ) – приповедач казује неки ДОГАЂАЈ (приповедање у 1. и 3. лицу)

• ДЕСКРИПЦИЈА (ОПИСИВАЊЕ) – приповедач ОПИСУЈЕ изглед јунака (портрет), простор (ентеријер и екстеријер), природу (пејзаж).