Марко Краљевић и вила

Марко Краљевић и вила

Марко Краљевић

Марко Мрњавчевић (око 1355 ‐ 17. мај 1395. Ровине, Влашка), познат као Краљевић Марко, је био српски краљ и главна личност једног од циклуса српских епских песама.

Био је син краља Вукашина Мрњавчевића и синовац деспота Јована Угљеше.

После смрти оца Вукашина у Маричкој бици, Марко је постао турски вазал. Погинуо је у бици на Ровинама 1395. против влашког војводе Мирче борећи се на страни Турака.

Град Прилеп

Марко је, у песмама и у историји, столовао у чувеном Прилепу граду.

Управљао је облашћу која данас припада Републици Македонији.

Марко Краљевић у књижевности

Осим што је прослављен као српски народни јунак, њега су прихватили и други народи, тако да је постао и део нихове народне уметности.

У 19. веку је забележене су песме о српском јунаку на Алпима и све до Црног мора.

На тадашњем простору од Вардара, па чак до Триглава, Марко је практично јунак кој носи заједничке особине различитих народа са ових простора, које чувају сећање на старо херојско време, иако је, у ствари, био српски племић.

Какав је Марко из народних песама?

У народним песмама, српски јунак је био описан као човек без мана, са особинама и вештинама најбољих античких јунака, који су били практично непобедиви. У већини песама и прича се говори о противљењу турској власти.

Јединствен јунак

• Био је кавгаџија - започињао свађу и тучу

• Био је тврдоглав

• Неустрашиви борац за правду

• Није се бојао никога

• Бранио свој народ, слабе и немоћне

Коњ Шарац

Најславнији коњ наше књижевности - чудесни Шарац. Коњ невероватних способност, одан, снажан, својеврсно митско биће.

"Марко Краљевић и вила"

Народна епска песма о невероватној снази Марка Краљевића и значају побратимства.

Виле

У словенској митологији виле су женска натприродна бића која живе далеко од људи – на планинама (планинкиње, загоркиње), поред воде (водаркиње, бродаркиње) или у облацима (облакиње). Словени су виле замишљали као младе, лепе, витке жене са дугом, разбарушеном косом обучене у дугу белу или плаву хаљину, која је некима од њих сакривала козје ноге.

О песми

• Књижевна врста: народна епска песма;

• Ликови: Марко Краљевић, вила Равијојла, војвода Милош;

• Тема: борба Марка Краљевића са вилом подстакнута његовом љубављу према побратиму Милошу.

Побратимство

Мотив побратимства на почетку песме.

"Напоредо језде добре коње,

Напоредо носе копља бојна,

Један другом бело лице љуби,

Од милоште до два побратима."

Забрана

Вила је забранила Милошу певање, али Марко не пристаје на забрану:

"Певај, брате, ти се не бој виле

Док је мене Краљевића Марка,

И мојега видовита Шарца,

И мојега шестопера златна!"

Борба са вилом

Марко на Шарцу јури за вилом. Изузетан коњ и изузетан јунак успевају да стигну чак и невероватно, митско биће.

Вила Богом заклиње Марка да је пусти како би излечила његовог побратима.

"Богом брате, Краљевићу Марко,

Вишњим Богом и Светим Јованом!

Дај ме пуштај у планину живу,

Да наберем по Мирочу биља,

Да загасим ране на јунаку."

Маркова победа

Вила је излечила Марковог побратима и за његово јунаштво се прочуло свуда по Мироч планини.

"О чујете, виле другарице!

Не стрељајте по гори јунака

Док је гласа Краљевића Марка

И његова видовита Шарца

И његова шестопера златна!

Што сам, јадна, од њег' претрпила,

И једва сам и жива остала!"

Хипербола

Стилска фигура претеривања, преувеличавања.

"Кад је Шарац сагледао вилу,

По с три копља у висину скаче,

По с четити добре у напредак."

Пажљиво прочитај песму још једном

• Размисли о томе какав је Марко.

• Да ли се он нечега боји?

• Подвуци стихове који говоре о томе да се не боји виле.

• Издвој опис мегдана између Марка и виле.

• Размисли - шта ти о Марку говори чињеница да се свим силама бори да ухвати вилу?