Повећање добитка параболичне антене се не може остварити

повећањем таласне дужине електромагнетних таласа које зрачи антена

повећањем димензија антене

повећањем радне фреквенције антене

Пропусни опсег VF појачавача зависи од

вредности факторa доброте осцилаторних кола

врсте редних и паралелних осцилаторних кола

врсте осцилаторних кола

Међу понуђеним тврдњама издвојити оне које се односе на другу генерацију мобилне телефоније.

Тип модулације који се користи је GMSK

Користисе вишеструки приступ на бази временске и фреквентне расподеле канала.

Приступна радио мрежа назива се UTRAN.

Користи фреквентни опсег од 1.9 до 2.2 GHz.

Међу понуђеним тврдњама издвојити оне које се односе на трећу генерацију мобилне телефоније.

Приступна радио мрежа назива се UTRAN

Омогућен је пренос говора,података,слике и видео садржаја кроз мрежу

Брзина протока података је 115 kb/s.

Користи се вишеструки приступ на бази временске и фреквентне расподеле канала

Рефлексија и Трансмисија су

Одбијање од препреке и Пролазак кроз препреку респективно

Пролазак кроз препреку и Заобилажење препреке респективно

Заобилажење препреке и Одбијање од препреке респективно

Расипање око препреке и Пролазак кроз препреку респективно

На десној страни дат је приказ дијаграма зрачења усмерене антене, а на левој страни наведени су називи карактеристичних величина на дијаграму са одговарајућим бројевима. Означити тачну комбинацију бројева и назива са датог дијаграма.

2 главни лист зрачења 1 споредни листови зрачења 5 смер максимума зрачења 4 угао усмерености 3 ширина снопа

4 главни лист зрачења 2 споредни листови зрачења 5 смер максимума зрачења 3 угао усмерености 1 ширина снопа

3 главни лист зрачења 1 споредни листови зрачења 5 смер максимума зрачења 4 угао усмерености 2 ширина снопа

5 главни лист зрачења 1 споредни листови зрачења 2 смер максимума зрачења 4 угао усмерености 3 ширина снопа

Са леве стране су наведене скраћенице назива канала у мобилној мрежи, а испред њих њихова улога. На линији испред улоге канала написан је одговарајући број канала. Одабрати исправну комбинацију

1. RACH 4 базна станица сигнализира мобилној станици долазећи позив 2. AGCH 3 користи се пре успостављања позива за размену 3.SDCCH 5 саобраћајни канал за пренос пуном брзином 4. PCH 1 мобилна станица шаље захтев за приступ Мрежи 5.TCH/F 2 базна станица обавештава мобилну станицу о каналу који може да користи

1. RACH 1 базна станица сигнализира мобилној станици долазећи позив 2. AGCH 3 користи се пре успостављања позива за размену 3.SDCCH 5 саобраћајни канал за пренос пуном брзином 4. PCH 4 мобилна станица шаље захтев за приступ Мрежи 5.TCH/F 2 базна станица обавештава мобилну станицу о каналу који може да користи

1. RACH 2 базна станица сигнализира мобилној станици долазећи позив 2. AGCH 3 користи се пре успостављања позива за размену 3.SDCCH 5 саобраћајни канал за пренос пуном брзином 4. PCH 1 мобилна станица шаље захтев за приступ Мрежи 5.TCH/F 4 базна станица обавештава мобилну станицу о каналу који може да користи

1. RACH 4 базна станица сигнализира мобилној станици долазећи позив 2. AGCH 5 користи се пре успостављања позива за размену 3.SDCCH 3 саобраћајни канал за пренос пуном брзином 4. PCH 1 мобилна станица шаље захтев за приступ Мрежи 5.TCH/F 2 базна станица обавештава мобилну станицу о каналу који може да користи

Фединг je један од најчешћих узрока деградације перформанси дигиталних бежичних комуникационих система. Најчешће је последица постојања различитих пропагационих путева. На слици је приказано пропагационо окружење са карактеристичним појавама које настају при простирању радио таласа. У квадратићима на слици уписан је број одговарајућег описа датог испод текста ,означите онај који је исправан.

4. директни талас (eng. Line of Sight), 1.дифракција (eng. Diffraction), 5. рефлексија (eng. Reflection), 2. расејање (eng. Scattering), 3. ефекат сенке (eng. Shadowing)

1. директни талас (eng. Line of Sight), 2.дифракција (eng. Diffraction), 4. рефлексија (eng. Reflection), 3. расејање (eng. Scattering), 5. ефекат сенке (eng. Shadowing)

3. директни талас (eng. Line of Sight), 5.дифракција (eng. Diffraction), 4. рефлексија (eng. Reflection), 2. расејање (eng. Scattering), 1. ефекат сенке (eng. Shadowing)

2. директни талас (eng. Line of Sight), 3.дифракција (eng. Diffraction), 5. рефлексија (eng. Reflection), 1. расејање (eng. Scattering), 2. ефекат сенке (eng. Shadowing)

На слици је приказана блок шема примопредајне станице BTS. Испод текста су дати њени функционални елементи. У празним пољима на слици уписани су бројеви одговарајућег елемента , чекирати једну од понуђених комбинација тако да блок шема буде ФУНКЦИОНАЛНА.

7. HF предајник, 6. HF пријемник, 3. TRX дигитална обрада сигнала, 4. излазни филтер, 1. преносни систем, 2. систем за управљање и одржавање, 5. споро фреквенцијско скакање, 4. улазни филтер

1. HF предајник, 3. HF пријемник, 5. TRX дигитална обрада сигнала, 7. излазни филтер, 2. преносни систем, 4. систем за управљање и одржавање, 8. споро фреквенцијско скакање, 6. улазни филтер

1. HF предајник, 2. HF пријемник, 3. TRX дигитална обрада сигнала, 4. излазни филтер, 5. преносни систем, 6. систем за управљање и одржавање, 7. споро фреквенцијско скакање, 8. улазни филтер

2. HF предајник, 4. HF пријемник, 7. TRX дигитална обрада сигнала, 3. излазни филтер, 6. преносни систем, 5. систем за управљање и одржавање, 1. споро фреквенцијско скакање, 8. улазни филтер

Са леве стране су наведена три главна сегмента GSM система, а испод њих делови који сачињавају ове сегменте. На линију испред дела сегмента уписан је број сегмента GSM система коме он припада, означити исправну комбинацију бројева испред делова сегмената.

2. MS - Мобилна станица 1. BSS – Подсистем базнестанице 3. NSS – Мрежни комутаторски подсистем 3 VRL– Регистар локација посетилаца 1 BTS – Базни примопредајни подсистем 3 EIR – Регистар идентитета уређаја 2 ME – Мобилни уређај 3 MSC – Мобилни комутациони центар 1 BSC – Контролер базне станице

2. MS - Мобилна станица 1. BSS – Подсистем базнестанице 3. NSS – Мрежни комутаторски подсистем 1 VRL– Регистар локација посетилаца 3 BTS – Базни примопредајни подсистем 2 EIR – Регистар идентитета уређаја 3 ME – Мобилни уређај 1 MSC – Мобилни комутациони центар 2 BSC – Контролер базне станице

2. MS - Мобилна станица 1. BSS – Подсистем базнестанице 3. NSS – Мрежни комутаторски подсистем 3 VRL– Регистар локација посетилаца 1 BTS – Базни примопредајни подсистем 3 EIR – Регистар идентитета уређаја 1 ME – Мобилни уређај 3 MSC – Мобилни комутациони центар 2 BSC – Контролер базне станице

2. MS - Мобилна станица 1. BSS – Подсистем базнестанице 3. NSS – Мрежни комутаторски подсистем 2 VRL– Регистар локација посетилаца 1 BTS – Базни примопредајни подсистем 3 EIR – Регистар идентитета уређаја 3 ME – Мобилни уређај 2 MSC – Мобилни комутациони центар 1 BSC – Контролер базне станице

Шта је то кластер и од чега зависи величина кластера

Поновно коришћење исте фреквенције је могуће на растојањима на којима је ниво интерференције толики да није штетан по систем па је потребно установити групе ћелија, тако да се у свакој ћелији из групе користити различит скуп фреквенција. Оваква група ћелија се назива кластер. Величина кластера зависи од: - Собраћаја у ћелији (стање мреже) и -Нивоа заштите

На растојањима на којима је ниво интерференције толики да је штетан по систем потребно је установити групе ћелија, тако да се у свакој ћелији из групе користити исти скуп фреквенција. Оваква група ћелија се назива кластер. Величина кластера зависи од: - Собраћаја у ћелији (стање мреже) и -Нивоа заштите

Потребно је установити мале ћелије, тако да се у свакој ћелији из групе користити исти скуп фреквенција. Оваква група ћелија се назива кластер. Поновно коришћење исте фреквенције је могуће на растојањима на којима је ниво интерференције толики да је штетан по систем па величина кластера зависи од: -Собраћаја у кластеру (типа мреже) и - Нивоа у децибелима .

Потребно је установити мале ћелије, тако да се у свакој ћелији из групе користити исти скуп фреквенција. Оваква група ћелија се назива кластер. Поновно коришћење исте фреквенције је могуће на растојањима на којима је ниво интерференције толики да је штетан по систем па величина кластера зависи од: -Висине базних станица у кластеру (типа мреже) - Нивоа у децибелима .

Упореди и објасни деобу и секторисање ћелија ?

Дистрибуција саобраћаја и топографске особине ћелије најчешће нису униформне, што налаже потребу за повећањем капацитета што се може решити деобом ћелије. Коришћење мањих ћелија налаже смањење снаге зрачења али и чешће прослеђивање међу ћелијама . Ако ћелију делимо на већи број сектора, при чему се сваком сектору додељује одговарајући скуп канала онда то називамо секторисање ћелије. Стандардно се користе 3 до 6 сектора по ћелији.

Дистрибуција саобраћаја и топографске особине ћелије најчешће су униформне, што налаже потребу за повећањем капацитета што се може решити деобом ћелије . Коришћење мањих ћелија налаже повећање снаге зрачења али и чешће прослеђивање међу ћелијама . Ако ћелију делимо на већи број сектора, при чему се сваком сектору додељује одговарајући скуп канала онда то називамо секторисање ћелије. Стандардно се користе 4 до 9 сектора по ћелији.

Дистрибуција саобраћаја и топографске особине ћелије најчешће нису униформне, што налаже потребу за повећањем капацитета што се не може решити ни деобом ћелије. Коришћење мањих ћелија налаже повећање снаге зрачења али и чешће прослеђивање међу ћелијама . Ако ћелију делимо на већи број сектора, при чему се сваком сектору додељује одговарајући скуп канала онда то називамо секторисање ћелије. Стандардно се користе 4 до 7 сектора по ћелији.

Дистрибуција података и топографске особине ћелије најчешће нису униформне, што налаже потребу за повећањем капацитета што се може решити деобом ћелије. Коришћење мањих ћелија налаже смањење снаге зрачења али и чешће прослеђивање међу ћелијама . Ако ћелију делимо на мањи број сектора, при чему се сваком сектору додељује одговарајући скуп канала онда то називамо секторисање ћелије. Стандардно се користе 4 до 6 сектора по ћелији.

Зашто служи и где се поставља уређај за транскодовање ТЦЕ у ГСМ мрежи?

У ГСМ-у је потребно да постоји још један уређај који ће да врши конверзију битских брзина од 13, 12.2, и 5.6 кбит/с битске брзине до 64 кбит/с које се користе код НСС и других мрежа. Уређај за транскодирање алтернативно назван ТРАУ има основну улогу да обави адаптацију различитих брзина у преносу података. Поставља се између БСЦ и МСЦ.

У ГСМ-у је потребно да постоји још један уређај који ће да врши конверзију битских брзина од 13, 12.2, и 5.6 кбит/с битске брзине до 64 кбит/с које се користе код 3Г, 4Г мрежа. Уређај за транскодирање алтернативно назван ТРАУ има основну улогу да обави адаптацију различитих брзина у преносу података. Поставља се између НСС и МСЦ.

У ГСМ-у је потребно да постоји још један уређај који ће да врши А/Д конверзију од 13, 12.2, и 5.6 Мбит/с битске брзине до 64 Мбит/с које се користе код НСС и других мрежа. Уређај за транскодирање алтернативно назван ТРАУ има основну улогу да обави адаптацију различитих брзина у преносу података. Поставља се између НСС и МСЦ.

У ГСМ-у је потребно да постоји још један уређај који ће да врши конверзију битских брзина од 130, 122, и 56 кбит/с битске брзине до 640 кбит/с које се користе код НСС и других мрежа. Уређај за транскодирање алтернативно назван ТРАУ има основну улогу да обави адаптацију различитих брзина у преносу података. Поставља се између БТС и БСЦ.

Наведи улогу ОМЦ-а и који бројеви се користе за лоцирање мобилног корисника?

ОМЦ центар је систем који надгледа ГСМ-ове блокове,асистира у одржавању задовољавајућег рада ГСМ мреже, а задужен је и за контролу и одржавање МСЦ, БСЦ и БТС-а.За лоцирања мобилних корисника користи: -Интернационални ИСДН број мобилног корисника. -Интернационални идентификациони број корисника. - Приверемни идентификациони број корисника -Роаминг број мобилне станице.

ОМЦ центар је систем који надгледа ГСМ-ове блокове,асистира у одржавању задовољавајућег рада ГСМ мреже, а задужен је и за контролу и одржавање МСЦ, БСЦ и БТС-а.За лоцирања мобилних корисника користи: -Национални ИСДН број мобилног корисника. -Интернационални идентификациони број корисника.- Стални идентификациони број корисника -Роаминг број мобилне станице.

ОМЦ центар је систем који надгледа БСЦ-ове блокове,асистира у одржавању задовољавајућег рада ГСМ мреже, а задужен је и за контролу и одржавање МСЦ, БСЦ и БТС-а.За лоцирања мобилних корисника користи: -Интернационални ИСДН број моб. корисника. -Национални идентификациони број корисника. - Приверемни идентификациони број корисника.-Роаминг број фиксне станице..

ОМЦ центар је систем који надгледа ГСМ-ове блокове,асистира у одржавању задовољавајућег рада БСЦ мреже, а задужен је и за контролу и одржавање МСЦ, БСЦ и БТС-а.За лоцирања мобилних корисника користи: -Привремени ИСДН број мобилног корисника. -Интернационални идентификациони број корисника. - Приверемни идентификациони број корисника -Роаминг број мобилне станице.

На слици су приказане:

Грид антена, Параболична антена; OMNI антена

Грид антена, Секторска антена; Панел антена

LOGA антена ,Грид антена ; ОМНИ антена

Панел антена,Параболична антена; LOGA антена

На слици су приказане:

YAGI антена ; секторска антена; ; LOGA антена

LOGA антена ; OMNI антена ; YAGI антена;

панел антена ; параболична антена ; секторска антена

параболична антена; LOGA антена ; грид антена

Међу понуђеним тврдњама издвојити оне које представљају предности фиксног бежичногприступа (енг. Fixed Wireless Access, FWA) у локалној петљи у односу на класичнутелефонску мрежу

Знатно смањени трошкови инсталације, одржавања и сервисирања система.

Смањена вероватноћа отказа услед спољашњих ризика.

Карактеристике медијума преноса су променљиве и зависе од разних фактора.

Потребан одређени фреквенцијски опсег за рад.

Међу понуђеним тврдњама издвојити оне које се односе на трећу генерацију мобилнетелефониј

Омогућен је пренос говора, података, слике и видео садржаја кроз мрежу.

Приступна радио мрежа назива се UTRAN

Користи се вишеструки приступ на бази временске и фреквентне расподеле канала.

Тип модулације који се користи је GMSK.

Међу понуђеним тврдњама издвојити оне које се односе на GEO (енг. Geo Earth Orbit)сателите

налази се на кружној орбити 35838 km изнад површине Земље,позиција му је стационарна у односу на Земљу, кашњење сигнала у оба смера је 0.6 s

пропагационо кашњење је мање од 20 ms

има најмању покривеност у односу на остале сателите

налази се на кружној орбити 47838 km изнад површине Земље,позиција му је променљива у односу на Земљу, кашњење сигнала у оба смера је 0.4 s

Међу понуђеним тврдњама издвојити оне које се односе на LEO (енг. Low Earth Orbit) сателите.

има најмању покривеност у односу на остале сателите, период ротације од 1,5 до 2 сата, пропагационо кашњење је мање од 20 ms

налази се на кружној орбити 35838 km изнад површине Земље, кашњење сигнала у оба смера је 0.6 s

има највећу покривеност у односу на остале сателите, период ротације од 1,9 до 2,3 сата, пропагационо кашњење је мање од 15 ms

налази се на кружној орбити 45838 km изнад површине Земље, позиција му је стационарна у односу на Земљу

Међу понуђеним тврдњама које се односе на Bluetooth издвојити тачне.

Реализација мрежа заснива се на стандарду IEEE 802.15, Користи фреквенцијски опсег око 2.4 GHz, Стандард предвиђа употребу FHSS технике

Реализација мрежа заснива се на стандарду IEEE 805.15, Користи фреквенцијски опсег око 4.4 GHz, Стандард предвиђа употребу технике FHSS

Техника вишеструког приступа медијуму је CSMA-CD, Користи се адаптивна модулација

Bluetooth је популарни назив стандарда за реализацију локалних бежичних мрежа

Међу понуђеним тврдњама које се односе на WiMAX

WiMAX је популарни назив стандарда за реализацију градских бежичних мрежа, Користи се адаптивна модулација, зависно од удаљености корисника од базне станице, Стандард предвиђа употребу OFDM

Реализација мрежа заснива се на стандарду IEEE 802.11. Најчешће користи фреквенцијски опсег око 2.4-2.48 GHz

Техника вишеструког приступа медијуму је CSMA-CD (енг. Carrier Sense MultipleAccess with Collision Detection).

WiMAX је популарни назив стандарда за реализацију приградских бежичних мрежа, Користи се адаптивна модулација, зависно од висине базне станице, Стандард предвиђа употребу OFDMА

Описати Omnidirekcione antene

Omnidirekcione antene su neusmerene antene koje jednako zrače u svim smerovima, omnidirekcione antene ili popularno „štap“ antene postavljaju se vertikalno i njihov signal se prostire 90° od same antene. Obično se koriste kada želite da napravite privatni hot-spot ili neko takvo mesto sa internetom kada ćete koristiti omnidirekcionu antenu.

Omnidirekcione antene su neusmerene antene koje različito zrače u svim smerovima, omni antene ili popularno „štap“ antene postavljaju se vertikalno i njihov signal se prostire 360° od same antene. Obično se koriste kada želite da napravite javni hot-spot ili neko takvo mesto sa internetom kada ćete koristiti omnidirekcionu antenu.}

Omnidirekcione antene su usmerene antene koje jednako zrače u svim smerovima, omni antene ili popularno „štap“ antene postavljaju se horizontalno i njihov signal se prostire 60° od same antene. Obično se koriste kada želite da napravite javni hot-sport ili neko takvo mesto sa internetom kada ćete koristiti omnidirekcionu antenu.}

Omnidirekcione antene su usmerene antene koje jednako zrače u jednom smeru, omnidirekcione antene ili popularno „štap“ antene postavljaju se vertikalno i njihov signal se prostire 60° od same antene. Obično se koriste kada želite da napravite javni hot-spot ili neko takvo mesto sa internetom kada ćete koristiti omnidirekcionu antenu.}

Описати Yagi antenе

Yagi antena poznata još i pod nazivom “riblja kost” je usmjerena antena koja se sastoji od dipola i nekoliko parazitskih elementi. Parazitski elementi u yagi anteni su reflektori I direktori. Yagi antena tipično ima samo jedan reflektor koji je nešto duži od upravljačkog elementa (dipola) i nekoliko direktora, koji su nešto kraći od dipola. Yagi antena je usmerena antena jer emitovana snagu u tom smeru dozvoljava da se emituju i primaju signali sa manje ISI u tom određenom pravcu

Yagi antena poznata još i pod nazivom “grid antena” je usmjerena antena koja se sastoji od neekoliko dipola i nekoliko parazitskih elementi. Parazitski elementi u yagi anteni su reflektori I direktori. Yagi antena tipično ima samo jedan reflektor koji je nešto duži od upravljačkog elementa (dipola) i nekoliko direktora, koji su nešto kraći od dipola. Yagi antena je usmerena antena jer emitovana snagu u tom smeru dozvoljava da se emituju i primaju signali sa manje ISI u tom određenom pravcu

Yagi antena poznata još i pod nazivom “riblja kičma” je neusmjerena antena koja se sastoji od dipola i nekoliko parazitskih elementi. Parazitski elementi u yagi anteni su direktori. Yagi antena tipično ima samo jedan reflektor koji je nešto duži od upravljačkog elementa (dipola) i nekoliko direktora, koji su nešto kraći od dipola. Yagi antena je usmerena antena jer emitovana snagu u tom smeru dozvoljava da se emituju i primaju signali sa manje ISI u tom određenom pravcu

Yagi antena poznata još i pod nazivom “riblja kost” je usmjerena antena koja se sastoji od bipola i jednog parazitnog elementa. Parazitski elementi u yagi anteni su reflektori I direktori. Yagi antena tipično ima samo jedan reflektor koji je nešto duži od upravljačkog elementa (dipola) i nekoliko direktora, koji su nešto kraći od dipola. Yagi antena je usmerena antena jer emitovana snagu u tom smeru dozvoljava da se emituju i primaju signali sa manje ISI u tom određenom pravcu

Објаснити Logaritamsko periodičnе antenе

Logaritamsko periodična antena koja spada u grupu širokopojasnih antena kod kojih odnos maksimalne i minimalne radne frekvencije može biti 3:1 do 10:1.U konstruktivnom pogledu razlikuju se dva tipa ovih antena:- površinska logo antena, i- linearna logo antena.Prve su složene konstrukcije, pa je proračun pri njihovojizradi vrlo komplikovan. Zbog toga se njene karakteristike određuju eksperimentom.Linearna logo antena je jednistavnije konstrukcije, a sastoji se od niza aktivnigh dipola, .

Logaritamsko periodična antena spada u grupu uskopojasnih antena kod kojih odnos maksimalne i minimalne radne frekvencije može biti 4:1 do 10:1.U konstruktivnom pogledu razlikuju se dva tipa ovih antena:- površinska logo antena, i- linearna logo antena.Prve su složene konstrukcije, pa je proračun pri njihovojizradi vrlo komplikovan. Zbog toga se njene karakteristike određuju eksperimentom.Linearna logo antena je jednistavnije konstrukcije, a sastoji se od niza aktivnigh dipola, .

Logaritamsko periodična antena koja spada u grupu uskopojasnih antena kod kojih odnos maksimalne i minimalne radne frekvencije može biti 4:1 do 10:1.U konstruktivnom pogledu razlikuju se dva tipa ovih antena:- površinska logo antena, i- linearna logo antena.Prve su složene konstrukcije, pa je proračun pri njihovojizradi vrlo komplikovan. Zbog toga se njene karakteristike određuju eksperimentom.Linearna logo antena je jednistavnije konstrukcije, a sastoji se od niza aktivnigh dipola, .

Logaritamsko periodična antena koja spada u grupu širokopojasnih antena kod kojih odnos maksimalne i minimalne radne frekvencije može biti 3:1 do 11:1.U konstruktivnom pogledu razlikuju se tri tipa ovih antena:- površinska antena, i- linearna i logo antena.Prve su složene konstrukcije, pa je proračun pri njihovojizradi vrlo komplikovan. Zbog toga se njene karakteristike određuju eksperimentom.Linearna logo antena je jednistavnije konstrukcije, a sastoji se od niza aktivnigh dipola, .

Описати SEKTORSKE ANTENE

SEKTORSKE ANTENE imaju horizontalni ugao zračenja manji od OMNI i to obično 180, 120, 90 ili 75 stepeni. One pokrivaju znatno uži "sektor" od omni antena ali i dalje dovoljno širok da mogu da prihvate veliki broj klijenata. Koriste se u situacijama kada pristupna tačka prima korisnike sa užeg prostora jer se time radio energija skoncentriše upravo na prostor gde se nalaze klijenti a i ne rasipa se bespotrebno. Često se sektorske antenekorsite kao zamena za omni, tako što se više njih postavi u krug tako da pokrivaju pun krug oko sebe.

SEKTORSKE ANTENE imaju horizontalni ugao zračenja veći od OMNI i to obično 180, 120, 90 ili 75 stepeni. One pokrivaju znatno širi "sektor" od omni antena ali i dalje dovoljno širok da mogu da prihvate veliki broj klijenata. Koriste se u situacijama kada pristupna tačka prima korisnike sa užeg prostora jer se time radio energija skoncentriše upravo na prostor gde se nalaze klijenti a i ne rasipa se bespotrebno. Često se sektorske antenekorsite kao zamena za omni, tako što se više njih postavi u krug tako da pokrivaju pun krug oko sebe.

SEKTORSKE ANTENE imaju vertikalni ugao zračenja manji od OMNI i to obično 80, 120, 90 ili 75 stepeni. One pokrivaju znatno uži "sektor" od omni antena ali i dalje dovoljno širok da mogu da prihvate veliki broj klijenata. Koriste se u situacijama kada pristupna tačka prima korisnike sa užeg prostora jer se time radio energija skoncentriše upravo na prostor gde se nalaze klijenti a i ne rasipa se bespotrebno. Često se sektorske antenekorsite kao zamena za omni, tako što se više njih postavi u krug tako da pokrivaju pun krug oko sebe.

SEKTORSKE ANTENE imaju horizontalni ugao zračenja veći od OMNI i to obično 180, 120, 90 ili 75 stepeni. One pokrivaju znatno širi "sektor" od omni antena ali i dalje dovoljno širok da mogu da prihvate veliki broj klijenata. Koriste se u situacijama kada pristupna tačka prima korisnike sa užeg prostora jer se time radio energija skoncentriše upravo na prostor gde se nalaze klijenti a i ne rasipa se bespotrebno. Često se sektorske antenekorsite kao zamena za omni, tako što se više njih postavi u krug tako da pokrivaju pun krug oko sebe.

Објаснити појаву фединга

Feding je pojava izrazite promene amplitude(i srednje snage) radio talasa koja nastaje iz raznih razloga, a najčešće zbog različitih načina prostiranja talasa kroz sredinu prostiranja.Prijemni signal na prijemnoj strani znatno slabi zbog fedinga u vremenskom domenu.Ovde se radi o tzv.vremenski zavisnom fedingu.Feding je uobičajeno prisutan pri prostiranju VHF/UHF talasa kod kojih se propagacija(prostiranje) vrši po više različitih putanja(multipath propagation)

Feding je pojava izrazite promene faze(i srednje snage) radio talasa koja nastaje iz raznih razloga, a najčešće zbog različitih načina prostiranja talasa kroz sredinu prostiranja. Predajni signal na prijemnoj strani znatno slabi zbog fedinga u vremenskom domenu.Ovde se radi o tzv.vremenski zavisnom fedingu.Feding je uobičajeno prisutan pri prostiranju VHF/UHF talasa kod kojih se propagacija(prostiranje) vrši po više različitih putanja(multipath propagation)

Feding je pojava izrazite promene frekvencije(i srednje snage) radio talasa koja nastaje iz raznih razloga, a najčešće zbog različitih načina prostiranja talasa kroz sredinu prostiranja.Predajni signal na prijemnoj strani znatno slabi zbog fedinga u vremenskom domenu.Ovde se radi o tzv.vremenski zavisnom fedingu.Feding je uobičajeno prisutan pri prostiranju VHF/UHF talasa kod kojih se propagacija(prostiranje) vrši po više različitih putanja(multipath propagation)

Feding je pojava izrazite promene amplitude(i srednje snage) atmosfere koja nastaje iz raznih razloga, a najčešće zbog različitih načina prostiranja talasa kroz sredinu prostiranja.Prijemni signal na prijemnoj strani znatno slabi zbog fedinga u vremenskom domenu.Ovde se radi o tzv.vremenski zavisnom fedingu.Feding je uobičajeno prisutan pri prostiranju VHF/UHF talasa kod kojih se propagacija(prostiranje) vrši po više različitih putanja(multipath propagation)

Описати Matični registar lokacija HLR

Matični registar lokacija HLR je centralna baza podataka o svim korisnicima koji su registrovani u GSM mreži koja čuva permanentne podatke o korisnicima kao što su međunarodni identitet mobilnog pretplatnika IMSI međunarodni ISDN broj,pretplaćene servise i ključeve za autentifikaciju .Tu se čuvaju i dinamički podaci o pretplatniku kao što je npr.trenutna lokacija pretplatnika.Ako otkaže HLR, tada svi pretplatnici čiji podaci se nalaze u ovoj bazi podataka ne mogu vršiti komunikaciju,niti koristiti roming pa se obično udvostručava.Uloga HLR-a je ključna kod povezivanja sa drugim mrežama.HLR-ovi iz mreža različitih operatora .

Matični registar lokacija VLR je centralna baza podataka o svim korisnicima koji su registrovani u GSM mreži koja čuva nestalne podatke o korisnicima kao što su međunarodni identitet mobilnog pretplatnika IMSI međunarodni ISDN broj,pretplaćene servise i ključeve za autentifikaciju .Tu se čuvaju i dinamički podaci o pretplatniku kao što je npr.trenutna lokacija pretplatnika.Ako otkaže HLR, tada svi pretplatnici čiji podaci se nalaze u ovoj bazi podataka ne mogu vršiti komunikaciju,niti koristiti roming pa se obično udvostručava.Uloga HLR-a je ključna kod povezivanja sa drugim mrežama.HLR-ovi iz mreža različitih operatora .

Matični registar lokacija HLR je centralna baza podataka o svim korisnicima koji su registrovani u GSM mreži koja čuva permanentne podatke o mrežama kao što su međunarodni identitet mobilnog pretplatnika SIMSI međunarodni ISDN broj,pretplaćene servise i ključeve za autentifikaciju .Tu se čuvaju i dinamički podaci o pretplatniku kao što je npr.trenutna lokacija pretplatnika.Ako otkaže HLR, tada svi pretplatnici čiji podaci se nalaze u ovoj bazi podataka ne mogu vršiti komunikaciju,niti koristiti roming pa se obično udvostručava.Uloga HLR-a je ključna kod povezivanja sa drugim mrežama.HLR-ovi iz mreža različitih operatora .

Matični registar lokacija VLR je centralna baza podataka o svim korisnicima koji nisu registrovani u GSM mreži koja čuva privremene podatke o korisnicima kao što su međunarodni identitet mobilnog pretplatnika IMSI međunarodni ISDN broj,pretplaćene servise i ključeve za autentifikaciju .Tu se čuvaju i dinamički podaci o pretplatniku kao što je npr.trenutna lokacija pretplatnika.Ako otkaže HLR, tada svi pretplatnici čiji podaci se nalaze u ovoj bazi podataka ne mogu vršiti komunikaciju,niti koristiti roming pa se obično udvostručava.Uloga HLR-a je ključna kod povezivanja sa drugim mrežama.HLR-ovi iz mreža različitih operatora .

Објаснити Registar novih lokacija VLR (registar posjetilaca)

Registar novih lokacija VLR ili registar posetilaca.To je baza podataka koja privremeno čuva informacije o mobilnim stanicama koje se trenutno nalaze na području jednog mobilnog komutacionog centra.Svaki MSC ima svoj zasebni VLR.Svi VLR su preko mreže za prenos podataka povezani sa HLR.HLR-u se dostavljaju sve tekuće lokacije mobilnih pretplatnika.U slučaju rominga VLR posećene mreže kopira podatke o novom pretplatniku iz pretplatnikove matične baze podataka u svoju bazu podataka.VLR je operativna baza podataka koja se koristi za upravljanje mobilnošću, obično na području jedne MSC.

Registar novih lokacija VLR ili registar posetilaca.To je baza podataka koja privremeno čuva informacije o fiksnim stanicama koje se trenutno nalaze na području jednog mobilnog komutacionog centra.Svaki IMSC ima svoj zasebni VLR.Svi VLR su preko mreže za prenos podataka povezani sa HLR.HLR-u se dostavljaju sve tekuće lokacije mobilnih pretplatnika.U slučaju rominga VLR posećene mreže kopira podatke o novom pretplatniku iz pretplatnikove matične baze podataka u svoju bazu podataka.VLR je operativna baza podataka koja se koristi za upravljanje mobilnošću, obično na području jedne MSC.

Registar novih lokacija HLR ili registar posetilaca.To je baza podataka koja stalno čuva informacije o mobilnim stanicama koje se trenutno nalaze na području jednog mobilnog komutacionog centra.Svaki MSC ima svoj zasebni VLR.Svi VLR su preko mreže za prenos podataka povezani sa HLR.HLR-u se dostavljaju sve tekuće lokacije mobilnih pretplatnika.U slučaju rominga VLR posećene mreže kopira podatke o novom pretplatniku iz pretplatnikove matične baze podataka u svoju bazu podataka.VLR je operativna baza podataka koja se koristi za upravljanje mobilnošću, obično na području jedne MSC.

Registar novih lokacija HLR ili registar posetilaca.To je baza podataka koja privremeno čuva informacije o mobilnim stanicama koje se trenutno nalaze na području jednog mobilnog komutacionog centra.Svaki MSC ima svoj zasebni VLR.Svi VLR su preko mreže za prenos podataka povezani sa HLR.HLR-u se dostavljaju sve tekuće lokacije mobilnih pretplatnika.U slučaju rominga VLR posećene mreže kopira podatke o novom pretplatniku iz pretplatnikove matične baze podataka u svoju bazu podataka.VLR je operativna baza podataka koja se koristi za upravljanje mobilnošću, obično na području jedne MSC.

Објаснити Kontroler bazne stanice BSC(Base Station Controller)

Kontroler bazne stanice BSC upravlja primopredajnikom bazne stanice.BSC je odgovoran za sledeće funkcije:-rezervisanje frekvencija,-uspostavljanje,nadgledanje i raskidanje veze sa mobilnom stanicom,-određivanje kada je potrebno prebacivanje konekcije sa jedne na drugu baznu stanicu(handover),-obaveštavanje mobilne stanice o nadolezećem pozivu(pejdžing),-upravlja uređajima za prekodovanje i adaptaciju bitske brzine(TRAU).

Kontroler bazne stanice MSC upravlja predajnikom bazne stanice.BTS je odgovoran za sledeće funkcije:-rezervisanje frekvencija,-uspostavljanje,nadgledanje i raskidanje veze sa fiksnom stanicom,-određivanje kada je potrebno prebacivanje konekcije sa jedne na drugu baznu stanicu(handover),-obaveštavanje mobilne stanice o nadolezećem pozivu(pejdžing),-upravlja uređajima za prekodovanje i adaptaciju bitske brzine(TRAU).

Kontroler bazne stanice BSS upravlja primopredajnikom bazne stanice.BSC je odgovoran za sledeće funkcije:-generisanje frekvencija,-uspostavljanje,neraskidive veze sa mobilnom stanicom,-određivanje kada je potrebno prebacivanje konekcije sa jedne na drugu baznu stanicu(handover),-obaveštavanje mobilne stanice o nadolezećem pozivu(pejdžing),-upravlja uređajima za prekodovanje i adaptaciju bitske brzine(TRAU).

Kontroler bazne stanice BSC upravlja prijemnikom bazne stanice.BSC je odgovoran za sledeće funkcije:-rezervisanje frekvencija,-uspostavljanje,nadgledanje i raskidanje veze sa fiksnom stanicom,-određivanje kada je potrebno prebacivanje konekcije sa jedne na drugu baznu stanicu(handover),-obaveštavanje mobilne stanice o nadolezećem pozivu(pejdžing),-upravlja uređajima za prekodovanje i adaptaciju bitske brzine(TRAU).

Описати Mobilni komutacioni centar MSC

Mobilni komutacioni centar MSC je digitalna ISDN centrala koja uspostavlja konekcije sa drugim MSC i BSC.MSC može da komutira pozive kako prema drugim mobilnim mrežama,tako i prema javnoj komutiranoj telefonskoj mreži PSTN.Baza podataka koju koristi MSC sadrži informacije o usmeravanju saobraćaja,upravljanju osnovnim i dodatnim servisima,administriranju ćelija i lokacija.MSC je centralni uređaj u GSM transportnoj mreži i ima centralnu upravljačku ulogu,kako kod upravljanja mobilnošću korisnika tako kod vršenja handovera

Mobilni komutacioni centar MSC je analogna IDN centrala koja uspostavlja komutacije sa drugim MSC i BSC.MSC može da komutira pozive kako prema drugim mobilnim mrežama,tako i prema javnoj komutiranoj telefonskoj mreži PSTN.Baza podataka koju koristi MSC sadrži informacije o usmeravanju saobraćaja,upravljanju osnovnim i dodatnim servisima,administriranju ćelija i lokacija.MSC je centralni uređaj u GSM transportnoj mreži i ima centralnu upravljačku ulogu,kako kod upravljanja mobilnošću korisnika tako kod vršenja handovera

Mobilni komutacioni centar MSC je digitalna ISN centrala koja raskida konekcije sa drugim MSC i BSC.MSC može da komutira pozive i prema drugim mobilnim mrežama, i prema javnoj komutiranoj telefonskoj mreži PSTN.Baza podataka koju koristi MSC sadrži informacije o usmeravanju saobraćaja,upravljanju osnovnim i dodatnim servisima,administriranju ćelija i lokacija.MSC je centralni uređaj u GSM transportnoj mreži i ima centralnu upravljačku ulogu,kako kod upravljanja mobilnošću korisnika tako kod vršenja handovera

Mobilni komutacioni centar BSC je analogna ISDN centrala koja uspostavlja konekcije sa istim MSC i BSC.MSC može da komutira pozive kako prema drugim mobilnim mrežama,tako i prema javnoj komutiranoj telefonskoj mreži PSTN.Baza podataka koju koristi MSC sadrži informacije o usmeravanju saobraćaja,upravljanju osnovnim i dodatnim servisima,administriranju ćelija i lokacija.MSC je centralni uređaj u GSM transportnoj mreži i ima centralnu upravljačku ulogu,kako kod upravljanja mobilnošću korisnika tako kod vršenja handovera

Описати кодованје Govorа u GSM kаo и ТRAU јединице

Govor se u GSM koduje punom brzinom FR, što je uobičajeno, sa pola brzine HR, ili sa punom brzinom koji ima poboljšani kvalitet EFR.Ovako kodovani signali se prenose pomoću primarnog PCM sistema 2.048 Mb/s u jedinicu TRAU gde se konvertuju u uobičajene PCM signale protoka 64 kb/s i u tom formatu se uvode u mobilni komutacioni centar MSC.MSC su standardne ISDN centrale koje rade sa digitalnim formatom od 64kb/s.Od TRAU jedinice se prekodovani signali prenose korišćenjem 4 primarna multipleksna signala.TRAU jedinica u dolaznom smeru veze vrši obrnutu funkciju

Govor se u GSM koduje sporom brzinom FR, što je uobičajeno, sa pola brzine HR, ili sa sporom brzinom koji ima poboljšani kvalitet EFR.Ovako kodovani signali se prenose pomoću sekundarnog PCM sistema 2.048 Mb/s u jedinicu TRAU gde se konvertuju u uobičajene PCM signale protoka 64 kb/s i u tom formatu se uvode u mobilni komutacioni centar MSC.MSC su standardne ISDN centrale koje rade sa digitalnim formatom od 64kb/s.Od TRAU jedinice se prekodovani signali prenose korišćenjem 4 primarna multipleksna signala.TRAU jedinica u dolaznom smeru veze vrši obrnutu funkciju

Govor se u GSM koduje punom brzinom FR, što je uobičajeno, sa pola brzine HR, ili sa punom brzinom koji ima poboljšani kvalitet EFR.Ovako kodovani signali se prenose pomoću sekundarnog PCM sistema 1.048 Mb/s u jedinicu RAU gde se konvertuju u uobičajene PCM signale protoka 164 kb/s i u tom formatu se uvode u mobilni komutacioni centar MSC.MSC su standardne ISDN centrale koje rade sa digitalnim formatom od 64kb/s.Od TRAU jedinice se prekodovani signali prenose korišćenjem 4 primarna multipleksna signala.TRAU jedinica u dolaznom smeru veze vrši obrnutu funkciju

Govor se u GSM koduje sporom brzinom FR, što je uobičajeno, sa pola brzine HR, ili sa punom brzinom koji ima poboljšani kvalitet ER.Ovako kodovani signali se prenose pomoću primarnog PCM sistema 1.048 Mb/s u jedinicu TRAU gde se konvertuju u uobičajene ISDN signale protoka 64 kb/s i u tom formatu se uvode u mobilni komutacioni centar MSC.MSC su standardne ISDN centrale koje rade sa digitalnim formatom od 64kb/s.Od TRAU jedinice se prekodovani signali prenose korišćenjem 4 primarna multipleksna signala.TRAU jedinica u dolaznom smeru veze vrši obrnutu funkciju

Описати SGSN u GPRS-у.

SGSN je zapravo bežični ruter koji sa korisničkim terminalom razmenjuje pakete kada je ovaj terminal u GPRS modu.Ako je terminal međutim u GSM modu (telefonska veza), tada se veza uobičajeno realizuje kroz GSM mrežu koja je sa spoljnim telefonskim mrežama povezana preko telefonskog mrežnog prolaza(GMSC)

SGSN je zapravo žični ruter koji sa korisničkim terminalom razmenjuje govor kada je ovaj terminal u GPRS modu.Ako je terminal međutim u GSM modu (telefonska veza), tada se veza uobičajeno realizuje kroz GSM mrežu koja je sa spoljnim telefonskim mrežama povezana preko telefonskog mrežnog prolaza(GMSC)

SGSN je zapravo bežični ruter koji sa centralnim terminalom razmenjuje poruke kada je ovaj terminal u GSM modu.Ako je terminal međutim u GPRS modu (telefonska veza), tada se veza uobičajeno realizuje kroz GSM mrežu koja je sa spoljnim telefonskim mrežama povezana preko telefonskog mrežnog prolaza(GMSC)

SGSN je zapravo žični ruter koji sa korisničkim terminalom razmenjuje poruke kada je ovaj terminal u aktivnom modu.Ako je terminal međutim u pasivnom modu (telefonska veza), tada se veza uobičajeno realizuje kroz GSM mrežu koja je sa spoljnim telefonskim mrežama povezana preko telefonskog mrežnog prolaza(GMSC)

Објаснити Dupleksno и Kanalsko rastojanje

Dupleksno rastojanje predstavlja rastojanje između para frekvencija koje se koriste za jednu dupleksnu vezu.Kanalsko rastojanje je razmak između susednih nosilaca i iznosi u svim GSM standardima 200kHz.Broj upotrebljenih nosilaca je manji za jedan od maksimalno mogućeg broja,jer se jedan kanal koristi kao zaštitni kanal prema nižem frekvencijskom opsegu.Svaki frekvencijski kanal širine 200kHz deli se na 8 time slotova(vremenskih kanala).Jedan time slot naziva se fizički kanal.

Dupleksno rastojanje predstavlja rastojanje između svih frekvencija koje se koriste za jednu simpleksnu vezu.Kanalsko rastojanje je razmak između udaljenih nosilaca i iznosi u svim GSM standardima 200kHz.Broj upotrebljenih nosilaca je manji za jedan od maksimalno mogućeg broja,jer se jedan kanal koristi kao zaštitni kanal prema nižem frekvencijskom opsegu.Svaki frekvencijski kanal širine 200kHz deli se na 8 time slotova(vremenskih kanala).Jedan time slot naziva se fizički kanal.

Dupleksno rastojanje predstavlja rastojanje između svih frekvencija koje se koriste za više dupleksnih veza. Kanalsko rastojanje jerazmak između susednih nosilaca i iznosi u svim GSM standardima 100kHz.Broj upotrebljenih nosilaca je manji za jedan od maksimalno mogućeg broja,jer se jedan kanal koristi kao zaštitni kanal prema nižem frekvencijskom opsegu.Svaki frekvencijski kanal širine 200kHz deli se na 8 time slotova(vremenskih kanala).Jedan time slot naziva se fizički kanal.

Dupleksno rastojanje predstavlja rastojanje između amplituda koje se koriste za jednu dupleksnu vezu.Kanalsko rastojanje je razmak između susednih baznih stanica i iznosi u svim GSM standardima 100kHz.Broj upotrebljenih nosilaca je manji za jedan od maksimalno mogućeg broja,jer se jedan kanal koristi kao zaštitni kanal prema nižem frekvencijskom opsegu.Svaki frekvencijski kanal širine 200kHz deli se na 8 time slotova(vremenskih kanala).Jedan time slot naziva se fizički kanal.

Објаснити Dobitak antene

Dobitak antene izražava koliko jače zrači posmatrana antena u odnosu na izotropnu antenu napajanu istom snagom (D=Piz/Pr) Dobitak parabolične antene izražen u dB za η koeficijent iskorišćenja antene 0,55 iznosi :G [dB]= 20logda+ 20logf+ 17.869 pričemu se prečnik zračećeg otvora paraboličnog reflektora da izražava u [m], a frekvencija f u [GHz] pa zaključujemo da je dobitak parabolične antene veći ako je prečnik antene veći i ako je frekvencija visa.

Dobitak antene izražava koliko jače zrači izotropna antena u odnosu na posmatranu antenu napajanu istom snagom (D=Piz/Pr) Dobitak parabolične antene izražen u Hz za η koeficijent iskorišćenja antene 0,55 iznosi :G [dB]= 20logda+ 20logf+ 17.869 pričemu se prečnik zračećeg otvora paraboličnog reflektora da izražava u [m], a frekvencija f u [GHz] pa zaključujemo da je dobitak parabolične antene veći ako je prečnik antene veći i ako je frekvencija visa.

Dobitak antene izražava koliko jače zrači izotropna antena u odnosu na posmatrana antenu napajanu istom snagom (D=Piz/Pr) Dobitak parabolične antene izražen u dB za η koeficijent iskorišćenja antene 0,55 iznosi :G [dB]= 20logda+ 20logf+ 17.869 pričemu se prečnik zračećeg otvora paraboličnog reflektora da izražava u [m], a frekvencija f u [GHz] pa zaključujemo da je dobitak parabolične antene veći ako je prečnik antene veći i ako je frekvencija visa.

Dobitak antene izražava koliko slabije zrači posmatrana antena u odnosu na izotropnu antenu napajanu istom snagom (D=Piz/Pr) Dobitak parabolične antene izražen u Hz za η koeficijent iskorišćenja antene 0,55 iznosi :G [dB]= 20logda+ 20logf+ 17.869 pričemu se prečnik zračećeg otvora paraboličnog reflektora da izražava u [m], a frekvencija f u [GHz] pa zaključujemo da je dobitak parabolične antene veći ako je prečnik antene veći i ako je frekvencija visa.

Описати предности FWA

Mikrotalasni linkovi se brzo realizuju, imaju nisku cenu i uz kodiranje sa korekcijom greške unapred. Mikrotalasni linkovi pokazali su se vrlo pouzdanim, a kao dodatna prednost ističe se njihovo lako povezivanje sa JKTM i mogućnost da se preko njih ponude i ISDN servisi.Specifična vrsta FWA pristupnih mreža realizuje se upotrebom satelitskih linkova i namenjeni su pružanju telefonskog servisa seoskim zajednicama ili izolovanim zonama kao što su ostrva. Ovakvi sistemi naknadno su dodati već postojećim satelitima u sistemima za mobilnu komunikaciju smeštenim u GEO, MEO i LEO orbitama, zbog čega se odlikuju niskim kvalitetom servisa

Mikrotalasni linkovi se sporo realizuju, imaju visoku cenu i uz kodiranje bez korekcije greške unapred. Mikrotalasni linkovi pokazali su se vrlo pouzdanim, a kao dodatna prednost ističe se njihovo lako povezivanje sa JKTM i mogućnost da se preko njih ponude i ISDN servisi.Specifična vrsta FWA pristupnih mreža realizuje se upotrebom satelitskih linkova i namenjeni su pružanju telefonskog servisa seoskim zajednicama ili izolovanim zonama kao što su ostrva. Ovakvi sistemi naknadno su dodati već postojećim satelitima u sistemima za mobilnu komunikaciju smeštenim u GEO, MEO i LEO orbitama, zbog čega se odlikuju niskim kvalitetom servisa

Mikrotalasni linkovi se sporo realizuju, imaju visoku cenu i uz kodiranje sa korekcijom greške unapred. Mikrotalasni linkovi pokazali su se vrlo nepouzdanim, a kao dodatna prednost ističe se njihovo lako povezivanje sa JFTM i mogućnost da se preko njih ponude i ISDN servisi.Specifična vrsta FWA pristupnih mreža realizuje se upotrebom satelitskih linkova i namenjeni su pružanju telefonskog servisa seoskim zajednicama ili izolovanim zonama kao što su ostrva. Ovakvi sistemi naknadno su dodati već postojećim satelitima u sistemima za mobilnu komunikaciju smeštenim u GEO, MEO i LEO orbitama, zbog čega se odlikuju niskim kvalitetom servisa

Mikrotalasni linkovi se sporo realizuju, imaju visoku cenu i uz dekodiranje sa korekcijom greške unapred. Mikrotalasni linkovi pokazali su se vrlo pouzdanim, a kao dodatna prednost ističe se njihovo teško povezivanje sa JKTM i mogućnost da se preko njih ponude i ISDN servisi.Specifična vrsta FWA pristupnih mreža realizuje se upotrebom satelitskih linkova i namenjeni su pružanju telefonskog servisa seoskim zajednicama ili izolovanim zonama kao što su ostrva. Ovakvi sistemi naknadno su dodati već postojećim satelitima u sistemima za mobilnu komunikaciju smeštenim u GEO, MEO i LEO orbitama, zbog čega se odlikuju niskim kvalitetom servisa

БЕЖИЧНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ 20

Quiz

•

Education

•

2nd Grade

•

Practice Problem

•

Hard

Dobrica Dobric

Used 53+ times

FREE Resource

59 questions

Show all answers

MULTIPLE SELECT QUESTION

45 sec • 1 pt

Фединг je један од најчешћих узрока деградације перформанси дигиталних бежичних комуникационих система. Најчешће је последица постојања:

већег броја предајника и пријемника у систему

већег броја различитих пропагационих путања

дисторзије интерференције и шума

само једне пропагационе путање

MULTIPLE SELECT QUESTION

1 min • 1 pt

HLR (енг. Home Location Register) садржи податке о:

мобилним станицама које се тренутно налазе у области коју контролише MSC

мобилној опреми са аспекта кварова и крађа

различитим алгоритмима који се користе за идентификацију и шифровање претплатника

адреси претплатника,типу услуге,текућој локацији,стању на рачуну

MULTIPLE SELECT QUESTION

45 sec • 1 pt

VLR (енг. Visitor Location Register) садржи податке о:

адреси претплатника, типу услуге, текућој локацији, стању на рачуну

мобилној опреми са аспекта кварова и крађа

мобилним станицама које се тренутно налазе у области коју контролише MSC

различитим алгоритмима који се користе за идентификацију и шифровање претплатника

MULTIPLE SELECT QUESTION

45 sec • 1 pt

Од наведених функција издвојити ону коју не обавља контролер базне станице BSC (енг. Base Station Controller).

Лоцирање мобилних корисника

Успостављање и одржавање позива

Додела канала контрола снаге

Контрола квалитета везе

MULTIPLE SELECT QUESTION

45 sec • 1 pt

Од наведених функција издвојити ону коју не обавља мобилни комутациони центар MSC (енг. Mobile switching center).

Управља безбедношћу

Лоцирање мобилних корисника

Тарифирање и роминг

Рутирање позива

MULTIPLE SELECT QUESTION

45 sec • 1 pt

Пренос говора путем глобалног система мобилних комуникација (GSM) има проток од:

48 kbit/s

64 kbit/s

13 kbit/s (i 6,5 kbit/s)

128 kbit/s

MULTIPLE SELECT QUESTION

30 sec • 1 pt

Улога чвора SGSN (енг. Serving GPRS Support Node) у GPRS мобилној мрежи је да:

Представља интерфејс ка спољним IP мрежама

Прослеђује пакете ка/од мобилних станица унутар своје сервисне области

Подржава интра и интер системски handover и roaming између мобилних мрежа

Врши регистрацију новог мобилног претплатника и чува податке о његовој локацији

Create a free account and access millions of resources

Create resources

Host any resource

Get auto-graded reports

Continue with Google

Continue with Email

Continue with Classlink

Continue with Clever

or continue with

Microsoft

Apple

Others

Already have an account?

Similar Resources on Wayground

60 questions

Révisions management STMG

Quiz

•

1st - 5th Grade

60 questions

Practice Quiz for Margi

Quiz

•

1st - 5th Grade

58 questions

Quiz Murcia's A2 rentrée

Quiz

•

1st - 2nd Grade

60 questions

Tele_04

Quiz

•

1st - 5th Grade

Popular Resources on Wayground

5 questions

This is not a...winter edition (Drawing game)

Quiz

•

1st - 5th Grade

25 questions

Multiplication Facts

Quiz

•

5th Grade

10 questions

Identify Iconic Christmas Movie Scenes

Interactive video

•

6th - 10th Grade

20 questions

Christmas Trivia

Quiz

•

6th - 8th Grade

18 questions

Kids Christmas Trivia

Quiz

•

KG - 5th Grade

11 questions

How well do you know your Christmas Characters?

Lesson

•

3rd Grade

14 questions

Christmas Trivia

Quiz

•

5th Grade

20 questions

How the Grinch Stole Christmas

Quiz

•

5th Grade

Discover more resources for Education

10 questions

ind, old, ost, and ild words

Quiz

•

KG - 3rd Grade

20 questions

How the Grinch Stole Christmas

Quiz

•

1st - 5th Grade

БЕЖИЧНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ 20

59 questions

Фединг je један од најчешћих узрока деградације перформанси дигиталних бежичних комуникационих система. Најчешће је последица постојања:

HLR (енг. Home Location Register) садржи податке о:

VLR (енг. Visitor Location Register) садржи податке о:

Од наведених функција издвојити ону коју не обавља контролер базне станице BSC (енг. Base Station Controller).

Од наведених функција издвојити ону коју не обавља мобилни комутациони центар MSC (енг. Mobile switching center).

Пренос говора путем глобалног система мобилних комуникација (GSM) има проток од:

Улога чвора SGSN (енг. Serving GPRS Support Node) у GPRS мобилној мрежи је да:

Ширина појаса око сваке носеће фреквенције у глобалном систему мобилних комуникација (GSM) износи:

Повећање добитка параболичне антене се не може остварити

Пропусни опсег VF појачавача зависи од

Create a free account and access millions of resources

Similar Resources on Wayground

Popular Resources on Wayground

Discover more resources for Education