ЗТШ 41 43 44

     Светлост је

• део спектра електромагнетног зрачења из опсега таласних рендгенских зрака

•       део спектра електромагнетног зрачења из опсега таласних дужина видљивих голим оком.

•       део спектра електромагнетног зрачења из опсега радио таласа

•        део спектра нуклеарног зрачења из опсега таласних дужина које се не виде.

      Крајем 17. века формиране су две теорије светлости и то

•        механичка теорија (Исак Њутн) алмес теорија (Кристијан Хајгенс)

•        корпускуларна теорија (Исак Њутн) таласна теорија (Кристијан Бер)

•      квантна теорија (Исак Асимов) таласна теорија (Кристијан Хајгенс)

•       корпускуларна теорија (Исак Њутн) таласна теорија (Кристијан Хајгенс)

Исак Њутн је поставио (1672.) теорију, по којој светлост представља

• проток веома великих и веома брзих честица – корпускула које емитује звезда

• проток веома малих и веома брзих честица – корпускула које емитује извор светлости

• проток веома малих и веома спорих честица – корпускула које не емитује извор светлости

• проток веома малих и веома брзих честица које се виде оком

      Хајгенс је тврдио да

• светлост представља талас, касније је због поларизације закључено да се ради о трансверзалним таласима

• светлост представља масу, у почетку се сматрало да су то делићи масе, као и делићи честица

• светлост представља недефинисану појаву ограничену спектром икс зрака

• светлост представља теоријску поставку доказану механичким појавама

      По Максвелу светлост је

• Фузиони талас

•       Електрични талас

•        Електромагнетни талас

•       Нуклеарни талас

      многи експерименти потврдили су таласну природу светлости и то

•      консталација дисторзија, дивергенција

•       елонгација, манипулација конвергенција

•      интерференција, дифракција поларизација

•       комбустација, лондрација, кантација

            Џул и Ленц су истовремено открили закон којим се

• одређује количина силе која се издваја у проводнику са енергијом

• одређује количина топлоте која се издваја у проводнику са струјом

• одређује количина масе која се издваја у проводнику са струјом

• одређује количина топлоте која се издваја у проводнику са водом

       Сви проводници- чврсти,течни и гасовити се

• загревају када кроз њих протиче електрична струја, што значи да се при томе повећава њихова унутрашња енергија

• хладе када кроз њих протиче електрична струја, што значи да се при томе повећава њихова унутрашња енергија

• загревају се када кроз њих протиче електрична струја, што значи да се при томе ништа не дешава

      Џул-Ленцов закон гласи

• Количина масе која се ослободи у води сразмерна је кубу јачине електричне силе која кроз њега протиче,електричне отпорности тог проводника и времену

• Количина топлоте која се ослободи у проводнику сразмерна је квадрату јачине електричне струје која кроз њега протиче,електричне отпорности тог проводника и времену

• Количина топлоте која се ослободи у проводнику сразмерна је јачини електричне струје која кроз њега протиче,електричне масе тог проводника и силе која ту делује

     Прво Кирхофово правило  разгранатих струја гласи

• Разлика јачина електричних струја које утичу у један чвор електричног кола једнак је збиру електричних струја које из њега истичу.

•       Збир јачина електричних струја које утичу у један чвор електричног кола једнак је збиру електричних струја које из њега истичу.

•      Количник јачина електричних струја које утичу у један чвор електричног кола једнак је збиру електричних струја које из њега истичу

•       Збир јачина електричних струја које утичу у један чвор електричног кола једнак је производу електричних струја које из њега истичу.