Font size
WorksheetsКАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ ( ОД МИЛИЦЕ ЈОКИЋ )
Total questions: 11
Worksheet time: 7mins
Роман је написан техником
дијалога
сказа
унутрашњег монолога
дескрипције
Обележите неке одлике романа:
Има оквирну причу.
Приказује догађаје који су објашњење зашто се Љуба неће вратити у Београд.
Приказује како је Љуба Шампион живео до своје 38. године.
Роман је објекативно исприповедан.
Који део приче представља време приповедања ?
Догађаји из младости.
Време када нам прича у Естерсунду
Које је онда исприповедано време?
Оно време из прошлости Љубиног живота
Садашњи тренутак, у Естерсунду, када прича.
Обележите сва места у којима се одвија радња романа.
Загреб
Естерсунд
Сурдулица
Београд
Ниш
Ко изговара овај текст и када?
„У томе и јесте ствар, Шампионе. Ја нисам могао да насрћем на њу као на друге. А нисам могао ни овако, из неба па у ребра, да јој кажем: `Удај се за мене.’ Њој седамнаест, мени двадесет и једна: ко се у то време жени? Пробао сам два-три пута да је поведем у биоскоп. Њој се то, чини ми се, допадало, али се мало правила важна. И није ништа испало. Надао сам се, биће нека боља прилика.“
Љуба
Драганче
Столе Апаш
Мајмун
Како се звао Љубин брат
Влада
Столе
Драганче
Милутин
Влада је након затвора у Београду послат
у војску
кући
на одмор
на Голи оток
Обележите све чиниоце које Милунку чине трагичном јунакињом.
Морала је да ради све кућне послове.
Није разумела шта се дешава око ње.
Живот је провела у немаштини и страху за децу и мужа.
Није могла да утиче на поступке чланова своје породице.
Љубин отац:
е заслужио да га ухапсе јер је био опасан за државу и јер је претио да ће да сруши власт и систем.
представља симбол храбрости и служи за пример Љуби и Влади
није имао психичке снаге и воље за животом након губитка ћерке и жене.
провео је живот у борби и политици, али је на крају то за њега била узалудна борба
се није бавио политиком.
Koje осећање преовладава у овим Љубиним речима?
,,И тако, све то заједно, у човеку и остане. Наталожи се као неко труло, мртво ђубре: нека се у теби било шта покрене, покренуће се и оно. И, временом, то што си отишао престане да те боли онако јако као у почетку, али да те тишти – не престаје........... То ти је отприлике као да сам изгубио руку. Тако те и боли, као кад је немаш и мада је немаш. Последње што видиш лежући у кревет, то је тај празни рукав, прво што видиш будећи се изјутра, опет је исти тај празни рукав. И тако ће остати док си жив. Навикавај се ако ипак хоћеш да останеш жив, макар колико ти срце притом пуцало…”
Осећање беса и љутње.
Осећање празнине и отупелости.
Жеља за осветом и тражење кривца
Осећање губитка и немоћи пред судбином
