Коло, коло

наоколо,

виловито,

плаховито

НЕКА се љубав истопи у успомени, a бол у песми.

НЕКА последњи додир твојих руку буде нежан као ноћни цвет.

Цела ме ЧАРШИЈА оговара и пуни му уши да сам само обећао мираз, a да га не могу дати.

Каже им да не треба ВЛАСТ слушати, што je капетан већ „узео к знању" и добио, наравно, опет главу шећера да je, руке ради, „понесе деци".

Ал' не тамне у грању СНОВИ

СНОВИ су неугасиви чудно.

И нашто клетве!

НАШТО РУЖНЕ РЕЧИ?

Прохладан ветар, ЗАДИХАН И ОЗБИЉАН КАО ГЛАСНИК долази са западних брда.

МЕХМЕД II ОСВАЈАЧ покорио je Цариград у XV веку.

Прича ми Коста Манојловић о обилатој ЖЕТВИ МОТИВА народних мотива које je пошао скупљати и скупио у Македонији.

Гараве своје косе je расплела;

ПАЛЕ СУ ВЛАСИ К`О ТУЖНИ ТАЛАСИ,

потопиле joj врат и недра цела.

Ko си ти, ЧИТАОЧЕ, који ћеш после једнога столећа читати песме моје?

Ha креденцу за зачине мрешкале су се ЛОКВЕ СВЕТЛОСТИ која се уливала кроз прозор.

Прочитао И Платона, И Спинозу, И Канта, И Шелинга, И Хегела, И Шопенхауера - оне филозофе који нису материјалистички објашњавали живот.

Сваке би вечери очекивала тај тренутак кад од гримизноцрвеног сунца у треперавом сутону остане само ЗВЕЗДАСТИ БУКЕТ КОСИХ ЗРАКА који гасну.

Мало je палата уз Канал гранде било осветљено тога дана - већина je тонула у таму.

Ko ЗНА ЖИВИ ЛИ ЈОШ НЕКО У ЊИМА? ЗАШТО СУ ИХ НАПУСТИЛИ ВЛАСНИЦИ?

Идући у Синтру, Бајрон се споречкао с ДРУШТВОМ.

ДВОР је лета проводио у питомини енглеске провинције, али раскоши није недостајало ни тамо.

Он je читао без краја, у свом детињству, ВАЛТЕРА СКОТА и СЈЕНКИЈЕВИЧА.

У тим се песмама све сијало и орило од РУЖА, ЗУМБУЛА, ВИНА, ДЕВОЈАКА, ЧЕСАМА, ФРУЛА и СЛАВУЈА.

Посуте снегом и оперважене ледом ЋУТЕ УСНУЛЕ ОРАНИЦЕ.

Али, изгледа, човек не може да се ослободи ЛАЖИ КАО НИ СВОЈЕ КОЖЕ.

Љевин дуго није могао да се прибере. И БРАТ, И ЖЕНА, И НЕПОЗНАТИ ГОСТ, сад су му изгледали другачије него пре.

И показа лице ПРЕПЛАШЕНА ЗОРА.

У ЈЕДНОМ ДАХУ И ПЛАМЕНУ, ОСТАРЕЛЕ СУ, ПОМРЛЕ ИШЧЕЗЛЕ, СВЕ ЖЕНЕ ОВОГА СВЕТА, сањане и стварне, a остала je само она, ту надохват руке.

У ваздуху лебди СМЕХ КАО ПЕНА НАД ТАЛАСОМ.

Венецију су освајали Бонапарта, који je није волео, и АУСТРИЈА, коју нису волели Венецијанци.

-Јес', богме, господине!- опет ГРАКНУ Вучевчани.

Маруглка ведро корача благом низбрдицом no калдрми УФЛЕКАНОЈ моторним уљем.

Кад се жени Радановић Лазо,

он испроси ЛЕПОТУ девојку.

У ритму заводљивог саксофона, отргавши се са ланца досаде, заплесаше обе САЛЕ.

У звезданој зимској ноћи видим И САНКЕ, И ПОКРИВАЧ ОД МЕДВЕЂЕГ КРЗНА, И ЦРНА ЛЕЂА УМОТАНОГ КОЧИЈАША, И КОЊЕ У ГАЛОПУ, док сјајне очи гладних вукова прате незване госте.

Под мојом липом заиста нема хлада.

Усред дуге и влажне зиме, која је веома рано почела, освануло je необично Богојављење, не само без леда него и без снега. ЛИТИЈА je гацала пo блату.

Изнад њеног кревета, по зидовима, висе венчићи сувог смиља, ЖУТОГ КАО ВОСАК.

Понекад су смрзнуте равнице прекривене ПОКОРИЦОМ ПЛАВИЧАСТОГ ИЊА које одбија трепераву светлост месеца:

ТЕРАСА је непрекидно жагорила, радознало коментаришући сваког новопридошлог узваника.

И показа лице ПРЕПЛАШЕНА зора.

Вино пију три српске војводе [...] Катић Јанко из села Рогаче прво бјеше српска војевода - од Космаја, ГНЕЗДА СОКОЛОВА;

Само што je газда Риста Само што je газда Ристан, поред све своје бездушне шкртости и грамзивости, знао и да раздреши кесу и проспе ПАРУ, кад je било неминовно и кад je то углед његове куће тражио.

Жене се враћаху с реке са крчазима на бедрима у којима је вода КЛОКОТАЛА.

Шињели устукнуше неколико корака ка гомили коња у нереду, онда кренуше, па стадоше.