Познати српски писац који је волео село и стога је радо писао о сеоском животу, настојећи да га осветли са више становишта. У свом делу је уоблично слике идиличног сеоског живота, али и сукоба старог и новог, односно приказао је и пропадање старог патријархалног живота. Књижевну славу донео му је роман Хајдук Станко.

Творац алегоричне и сатиричне приповетке у српској књижевности. У приповеткама Страдија, Данга, Вођа, Мртво море и другим осветљава на сатиричан начин друштвене прилике у Србији с краја ХІХ и почетка ХХ века.

Један од најпознатијих приповедача у српској књижев ности ХХ века. Најпознатија су му дела Башта, Пепео, Рани јади, Пешчаник, Гробница за Бориса Давидовича и Енциклопедија мртвих. Преведена су на више светских језика.

Велика српска песникиња неизмерног човекољубља и родољубља. Огледала се и као приповедач и романсијер, али је најомиљенија као песник љубавне, родољубиве, мисаоне и социјалне лирике. Написала је више књига поезије, међу којима су најпознатије: Зелени витез, Гозба на ливади, Тражим помиловање...

Најплоднији српски драмски стваралац. Писао је и романе, приче, путописе. Најзначајније су му комедије у којима је исмевао бирократију, злоупотребу власти, друштвене и појединачне извитоперености. Најпознатије комедије су Сумњиво лице. Ожалошћена породица, Госпођа министарка, Народни посланик, комедија Власт, драма Покојник. Позната дела су му и роман за децу Хајдуци и Аутобиографија.

Песник симболистичког периода у српској поезији. За живота је објавио две књиге песама: Утопљене душе и Ми чекамо цара. У антологијске спадају песме Међу својима, Можда спава, Тамница, Нирвана...

Писац комедија, којима је желео да разобличи помодарство, рђаво васпитање, похлепу, тврдичлук, уображеност и лажно родољубље својих савременика, као и општељудске мане. Најпознатије су комедије Лажа и паралажа, Кир Јања, Покондирена тиква и Родољупци. Осим комедија, писао је песме, историјске драме, трагедије и романе.

Рођен је 1824. године у Славонском Броду. Његово право име било је Алексије, али га је променио пред објављивање своје прве збирке песама. Гимназију је похађао у Сремским Карловцима и Темишвару, а права, и касније медицину студирао je у Бечу. Био је следбеник Вукове реформе правописа и увођења народног језика у књижевност. Умро је од туберкулозе 1853. године у Бечу, а 1883. године његови посмртни остаци су пренети на Стражилово, брег на Фрушкој гори.Написао је две збирке песама:  „Песме“ (1847) и „Песме“ (1851).Најпознатије песме су: „Ђачки растанак“, „Девојка на студенцу“, „Кад млидијах умрети“, „Туга и опоменa".

Француски писац и авијатич Славу стекао романом Мали принц, алегоричном причом о животу и људима, коју одликује велика дубина и слојевитост. Нестао је у једном извиђачком лету над Средоземљем.  

Приповедач, романописац, песник и омиљени дечји писац. Најпознатија дела Башта сљезове боје, Орлови рано лете ,Доживљаји Николетине Бурсаћа...

Рођен је у селу Градац код Ваљева. У Београду је завршакот наз Глистудираю технику и филозофију. Био је књижевник и преводилац. Зачетник реализма у Србији, творац сеоске приповетке. Најпознатија дела: приповетке Глава шећера, Прва бразда, Рога, Редак звер...