NEW
Font size
WorksheetsПрепознај писца
Total questions: 21
Worksheet time: 11mins
Име и презиме народног певача од кога је Вук Караџић забележио
најмање сто јуначких песама и кога је затекао 1815. године у Сремским Карловцима, у
највећем сиромаштву је...
Филип Вишњић
Тешан Подруговић
Старац Милија
Грујо Механџић
Овај велики песник рођен је 1876. у Београду. Радио је у дипломатској служби
у Приштини, Риму, Копенхагену, Скопљу, Солуну и Софији. Његове
најпознатије песме су Долап, Искрена песма, Симонида, Божур…
Алекса Шантић
Оскар Давичо
Јован Дучић
Милан Ракић
Рођен је у Шапцу, средином 19. века. Био је лични лекар краља Милана
Обреновића. Многа лекарска удружења носе његово име. Аутор је свега неколико
приповедака, а сврстава се у ред најбољих приповедача на српском језику. Његову
приповетку о тешком положају ратних инвалида читали смо у осмом разреду.
Симо Матавуљ
Милован Глишић
Радоје Домановић
Лаза Лазаревић
Овај песник рођен је у Заблаћу код Чачка 1880. године, а несрећно је страдао
код острва Крф у Грчкој. Његове песме нису уврштене у Антологију новије
српске лирике Богдана Поповића.
У седмом разреду читали смо његову песму Међу својима из
збирке Ми чекамо цара.
Бранко Радичевић
Милутин Бојић
Владислав Петковић Дис
Сима Пандуровић
Рођен је у Шибенику 1852. године. Као учитељ службовао је по далматинским
селима. Радио је и у Црној Гори и Србији као професор и писац. Један је од
најпознатијих представника реализма као књижевног правца. Написао је два романа и
око сто приповедака. Позната ти је његова приповетка у којој се као посебан проблем
издваја унијаћење. Умро је 1908. године
Стеван Сремац
Радоје Домановић
Јанко Веселиновић
Симо Матавуљ
Рођен је у Требињу, у Босни и Херцеговини, 1874. године. Најпре је био учитељ.
Студирао је у Женеви, а од 1910. године био је запослен у дипломатској служби
(Цариград, Софија, Каиро, Рим...). Спада у ред најзначајнијих српских песника.
Најпознатије песничке збирке су му Песме сунца, Песме љубави и смрти, Царски
сонети, а аутор је једног од чувених путописа на српском језику – Градови и
химере. Умро је 1943. године у САД.
Јован Дучић
Милан Ракић
Алекса Шантић
Јован Јовановић Змај
Радио је као професор српског језика и књижевности у гимназијама у Пироту, Врању и Лесковцу. Сматра се утемељивачем српске сатиричне приповетке, међу којима су најпознатије Вођа, Данга, Мртво море и друге.
Петар Кочић
Симо Матавуљ
Радоје Домановић
Лаза Лазаревић
Један је од најпознатијих српских драмских писаца рођен у Београду 1864. Био је комедиограф и приповедач, а његова најпознатија дела су Сумњиво лице, Госпођа министарка, Народни посланик и Хајдуци.
Петар Кочић
Јован Стерија Поповић
Бранислав Нушић
Коста Трифковић
Означи име аутора приповедака Јелена, жена које нема и Аска и вук.
Бранко Ћопић
Иво Андрић
Лаза Лазаревић
Петар Кочић
Живео је крајем XVIII и почетком XIX века. Први је поједноставио тадашњу српску азбуку. Био је познат и као теолог, песник и преводилац. Године 1810. објавио је дело Сало дебелога јера либо aзбукопротрес.
Вук Стефановић Караџић
Ђуро Даничић
Доситеј Обрадовић
Сава Мркаљ
Она је наша најзнаменитија песникиња ХХ века и ауторка збирке песама Тражим помиловање. Њене најпознатије песме су: Крвава бајка, Стрепња, Предосећање, Покошена ливада, О пореклу и друге.
Исидора Секулић
Десанка Максимовић
Гроздана Олујић
Светлана Велмар Јанковић
Рођен је у Мокрину 1932. године.
Писао је песме за младе и одрасле, опевао је прве љубави, одрастања и трагања за правим животним вредностима у песмама Плави чуперак, Плава звезда, Шашава песма.
Милован Данојлић
Бранко Ћопић
Добрица Ерић
Мирослав Антић
Један је од најпознатијих српских писаца из Босне и Херцеговине, рођен у Стричићима поред Бањалуке, 1877. Његова позната дела су сатирична комедија Јазавац пред судом, приповетке Јаблан, Мргуда, Мрачајски прото, Кроз мећаву и друге, објављене у збиркама С планине и испод планине и Јауци са Змијања.
Бранко Ћопић
Милован Глишић
Петар Кочић
Иво Андрић
Jедан je од најзначајнијих српских комедиографа. Рођен 1806. у Вршцу. Написао је комедију Покондирена тиква, а аутор је и драмских дела Лажа и паралажа и Тврдица.
Бранислав Нушић
Јован Стерија Поповић
Душан Ковачевић
Коста Трифковић
Један је од највећих српских писаца 20. века. Био је и дипломата и новинар, део
живота провео је у Лондону. Између осталог, аутор је Лирике Итаке, Дневника о
Чарнојевићу и романа Сеобе, те Писама из Париза, Љубави у Тоскани и Наших небеса.
Јован Дучић
Иво Андрић
Милош Црњански
Бранислав Нушић
Рођен је 1922. године у Гребенцу код Вршца. Студирао је на универзитетима у Бечу,
Букурешту и Београду. Један је од најзначајнијих српских песника. Његова прва
песничка збирка је Кора из 1953. године из које смо читали песму Очију твојих да није.
Добрица Ерић
Васко Попа
Оскар Давичо
Стеван Раичковић
Рођен је 1868. године у Мостару и био је највољенији српски песник почетка 20. века. Писао је родољубиву и љубавну лирику, а обрађивали смо његове песме Моја отаџбина и О, класје моје.
Владислав Петковић Дис
Алекса Шантић
Јован Дучић
Милан Ракић
Био је српски песник, драмски писац, преводилац, уредник и лекар. Родио се 1833. у Новом Саду. Сматра се једним од највећих лиричара српског романтизма. Зачетник је српске књижевности за децу. Својој жени Ружи посветио је збирку песама Ђулићи.
Лаза Костић
Ђура Јакшић
Јован Јовановић Змај
Бранко Радичевић
Рођен 1824. године и уз Ђуру Даничића био је најоданији следбеник Вукове реформе правописа српског језика и увођења народног језика у књижевност. Објављује Песме 1847. године. Несрећно заљубљен у Мину Караџић. Најлепше године детињства и школовања опевао у поеми Ђачки растанак.
Лаза Костић
Ђура Јакшић
Јован Јовановић Змај
Бранко Радичевић
Песник и сликар рођен у Српској Црњи 1832. године. Написао песму Отаџбина за 15 минута у кафани. У његову част Змај написао песму Светли гробови.
Јанко Веселиновић
Ђура Јакшић
Лаза Костић
Симо Матавуљ
Најмисаонији песник српског језика. Рођен у селу Његуши, поред Цетиња 1813. године. Своје најпознатије дело Горски вијенац посветио је Карађорђу, вођи Првог српског устанка.
Петар Петровић Његош
Симо Сарајлија
Ђуро Даничић
Сава Мркаљ
