Користе се у производњи сапуна, шампона и парфема.

Користе се за производњу хране и пића.

Користе се у производњи пластике и метала.

Користе се у фармацеутској индустрији за производњу лекова.

Нижи естри дају карактеристичан мирис воћа.

Естри су увек безбојни и без мириса.

Естри се не могу наћи у природним производима.

Сви естри су токсични за људе.

Лучи је мрави и користи се као дезинфекционо средство.

Служи као храна за неке инсекте.

Помаже у расту биљака.

Делује као отров за предаторе.

Неоргански естери

Аминокиселински естери

Естри из неорганских киселина

Органски естери

Реакција у којој карбоксилне киселине реагују са алкохолима и формирају естре.

Процес у којем се алкохоли разлажу на угљен-диоксид и воду.

Хемијска реакција у којој се два алкана комбинују у присуству катализатора.

Реакција у којој се естри разлажу на алкохоле и карбоксилне киселине.

Соли карбоксилних киселина добијају назив додавањем -ОАТ на назив алкана.

Соли карбоксилних киселина добијају назив додавањем -КИС на назив алкана.

Соли карбоксилних киселина добијају назив додавањем -СОЛ на назив алкана.

Соли карбоксилних киселина добијају назив додавањем -КИСЕЛИНА на назив алкана.

Награђени естар и вода могу да реагују и дају киселину и воду.

Естерификација је процес у коме се киселина и алкохол спајају без повратне реакције.

Повратна реакција у естерификацији не постоји.

Естери и вода се разлажу на алкохол и киселину.

Киселине са до три угљеникова атома имају оштар мирис, док оне са четири до шест угљеникових атома имају непријатан мирис.

Све карбоксилне киселине имају пријатан мирис без обзира на број угљеникових атома.

Киселине са више од шест угљеникових атома увек имају оштар мирис.

Киселине са два угљеникова атома имају непријатан мирис, а оне са три до четири угљеникових атома имају мирис сличан воћу.

Триглицериди

Моноглицериди

Диглицериди

Глицерол и виших масних киселина

Виши естри су без мириса и углавном чврстог агрегатног стања.

Виши естри су увек течни и имају јак мирис.

Виши естри су увек у гасовитом стању и без боје.

Виши естри су растворљиви у води и имају слатки укус.

Дисоцијују се у води, дајући позитивне јоне водоника и карбоксилатне анјоне.

Не реагују са базама.

Састоје се од угљеника, водоника и кисеоника у равномерном односу.

Су чврсте супстанце на собној температури.

Метаноати или формијати.

Ацетати

Бутаноати

Пропионати

Етаноати или ацетати.

Сулфати

Нитрати

Фосфати

Естерификација, која производи естре и воду.

Деградација, која производи угљен-диоксид и воду.

Хидролиза, која производи алкохоле и киселине.

Оксидативна реакција, која производи алдеhide.

Користе се као вештачке ароме у прехрамбеној и козметичкој индустрији.

Користе се као основа за производњу метала.

Користе се као адитиви у горивима.

Користе се за производњу електричних компоненти.

Назив естра се састоји од назива алкил групе алкохола и назива соли карбоксилне киселине.

Естре су хемијска једињења која се добијају из алкохола и воде.

Естре су увек течна једињења без мириса.

Естре су само чврста једињења која се користе у индустрији.

Користи се као зачин, конзерванс и у производњи боја.

Користи се као гориво у моторима.

Користи се за производњу пластике.

Користи се као основа за прављење алкохола.

Ниже засићене карбоксилне киселине су растворљиве у води, а дужи угљоводонични низ смањује растворљивост.

Све карбоксилне киселине су чврсте на собној температури.

Карбоксилне киселине су увек безбојне течности.

Карбоксилне киселине не реагују са базама.

Нижи естри су безбојне уљасте течности, пријатног мириса и слабо растворљиви у води.

Нижи естри су тамне чврсте супстанце, непријатног мириса и добро растворљиви у води.

Нижи естри су безбојне чврсте супстанце, пријатног мириса и слабо растворљиви у води.

Нижи естри су обојене уљасте течности, непријатног мириса и потпуно растворљиви у води.