Wayground logo

Free Printable Worksheets

Font size

S
M
L
XL
Worksheets

Pitanja o zavarivanju i legiranju

Total questions: 30

Worksheet time: 21mins

Name
Class
Date
1.

Legirajući elementi koji stabilizuju ferit utiču na eutektoidnu tačku na sledeći način:

a)

pomeraju je udesno i ka višim temperaturama

b)

pomeraju je udesno i ka nižim temperaturama

c)

pomeraju je ulevo i ka višim temperaturama

d)

pomeraju je ulevo i ka nižim temperaturama

e)

ne utiču na njeno pomeranje

2.

Koja vrsta žarenja se primenjuje za zavareni spoj ima i za cilj:

a)

meko žarenje za smanjenje tvrdoće u ZUT-u i metalu šava

b)

žarenje za smanjenje napona zavarivanja lokalnim unosom toplote usled zavarivanja

c)

rekristalizaciono žarenje

d)

normalizaciono žarenje za sitnjenje zrna u zoni ZUT-a

e)

sve vrste žarenja u zavisnosti od postupka zavarivanja i vrste materijala

3.

Finozrni čelik svoje osobine obezbeđuje sitnozrnastom strukturom koju kontrolišu:

a)

nečistoće

b)

cestice taloga

c)

tekstura

d)

optimalni sadržaj legirajućih elemenata

e)

termička obrada

4.

Koji je kriterijum za izbor dodatnog materijala kod zavarivanja C-Mn čelika?

a)

zavisi od vrste čelika i namene

b)

mehaničke osobine i žilavost čistog metala šava usaglašeni sa osobinama osnovnog materijala

c)

mehanicke osobine cistog metala sava iste ili do 10% iznad osobina osnovnog materijala

d)

hemijski sastav čistog metala šava usaglašen sa osnovnim materijalom

e)

kod celika debljina vece od 12mm preporucljiva je upotreba bazicnih elektroda i bazicnog praska uz obavezno prethodno susenje

5.

Dve osnovne tehnologije termomehanicke obrade su

a)

kaljenje i otpuštanje

b)

klasicno kontrolisano valjanje

c)

normalizacija

d)

presvlačenje

e)

rekristalizaciono kontrolisano valjanje

6.

Koji problemi mogu da nastanu pri zavarivanju plakatnog materijala i zašto?

a)

pojava krtosti i nastanak prslina u savu (zakaljivanje, krte faze); u ZUT sklonost prslinama; umanjnje hem otp MS, zbog mogucnosti mesanja noseceg celika i plakirajuceg materijala

b)

problemi karakteristicni za zavarivanje raznorodnih materijala, zavisno od sposobnosti njihovog medjusobnog legiranja i osobina nastalih legura u zoni mesanja

c)

moguci izbor optimalnog dodatnog materijala da bi se zadovoljili zahtevi noseceg i plakiranog materijala

d)

neophodnost primene dodatnog materijala koji se razlikuje od oba materijala (noseceg i plakirajuceg) u izvodjenju celog spoja te nezadovoljenje zahteva korozione otpornosti ili otpornosti na habanje na mestu spoja

e)

primena termicke obrade zarenja za smanjenje napona

7.

Legirajući elementi kod čelika:

a)

menjaju dijagram stanja Fe–Fe₃C

b)

pomeraju linije transformacije na KIH–TTT dijagramu udesno

c)

uvek skraćuju karbide

d)

smanjuju kritičnu brzinu hlađenja

e)

odredjuju tvrdocu martenzita

8.

Koji je proces izbora dodatnih materijala kod spajanja različitih čelika (slično hemijskog sastava i osobina)?

a)

dodatni materijal se bira u odnosu na vise legiran materijal u spoju

b)

za koreni zavar se bira DM kompatibilan sa nizelegiranim OM, a ispuna sa DM koji je kompatibilan sa viselegiranim OM

c)

izbor DM ciji je Ceq nizi od oba OM

d)

izbor DM svisih mehanickih i drugih osobina u odnosu na oba OM

e)

dodatni materijal se bira u prema duktilnijem materijalu u spoju, a temperatura predgrevanja i termicka obrada posle zavarivanja se prilagodjavaju materijalu manje sposobnosti za zavarivanje

9.

Ispitivanje udarom po Šarpiju:

a)

ispitivanjem se odredjuje energija utrosena za prelom

b)

nazivna energija klatna uvek 300J

c)

mora da se definise polozaj zareza na epruveti

d)

temperatura ispitivanja ne utice na rezultate ispitivanja

e)

primenjuje se za odredjivanje prelazne temperatura

10.

Na osnovu čega se procenjuje uticaj hemijskog sastava na sklonost ka pojavi zakaljivosti u ZUT-u?

a)

sadržaja %Mn i %C u čeliku

b)

na osnovu uticaja sadrzaja %C u celiku na vrednosti tvrdoce u uskoj zoni ZUT

c)

na osnovu velicine ugljenicnog ekvivalenta koji se odredjuje formulama u kojima je osim sadrzaja C dat i uticaj legirajucih elemenata u odnosu na uticaj C

d)

na osnovu Ceq DM i OM

e)

na osnovu uticaja na zakaljivanje sadrzaja C i onih legirajucih elemenata koji se pojavljuju u oznaci celika

11.

Legure Cr–Zn pri zavarivanju karakteriše:

a)

potreba za naglim hlađenjem između slojeva

b)

potreba za predgrevanjem

c)

sprecavanje nastanka cink oksida

d)

unosenje Si u dodatni materijal

e)

izvodjenje sava sa sto manje prolaza

12.

Materijali koji međusobno ne stvaraju legure ili u velikom stepenu stvaraju hemijska jedinjenja:

a)

odlično se mogu spajati postupcima zavarivanja topljenjem

b)

odlicno se spajaju postupcima zavarivanja topljenjem pri temperaturi okoline iznad 20°C

c)

ne mogu se spajati postupcima zavarivanja topljenjem

d)

mogu se spajati postupcima zavarivanja topljenjem ako im je ekvivalentni ugljenik Ce < 0,25

e)

ne mogu se spajati ni lemljenjem

13.

Ocena kontinuiteta osobina između osnovnog materijala, ZUT-a i metala zavara se prati preko ispitivanja:

a)

tvrdoće

b)

zatezne čvrstoće

c)

udarne energije udara

d)

savojne čvrstoće

e)

mikrostrukture

14.

Pri zavarivanju niskolegiranih čelika predgrevanje je obavezno:

a)

na temperaturi okoline ispod 20°C

b)

na temperaturi okoline ispod 10°C za čelike visoke čvrstoće i temperature okoline ispod 0°C za ostale celike

c)

na temperaturi okoline ispod –10°C

d)

na temperaturi okoline ispod –5°C za čelike povišene čvrstoće i temperaturi okoline ispod -10°C za ostale celike

e)

na svakoj temperaturi ispod sobne

15.

Ispitivanje savijanjem zavarenog spoja:

a)

određuje ugao savijanja sa lica šava

b)

ugao savijanja mora da bude 120 °

c)

određuje se ugao savijanja sa korena sava

d)

precnik trna (valjka) je uvek 4 (cetiri)debljine materijala

e)

odredjuhe se ugao savijanja sa bocne strane

16.

Koji konstrukcioni čelici se povisene cvrstoce se koriste za posude pod pritiskom za snizenje radne temperature

a)

Sitnozrni N celici sa osnovnom oznakom P i dodatnom oznakom L

b)

Klasicno valjani niskougljenicni sitnozrni celici garantovanog hemijskog sastava i vrednosti zilavosti na niskim temperaturama

c)

Sitnozrni N niskougljenicni celici legirani sa do 1,5% Ni; sa niskim sadrzajem P i S

d)

MQ (poboljsani) celici mikrolegirani (Ni) koji imaju prvu oznaku P i dodatnu oznaku L, garantovanog min. napona tecenja za radne temperature do -50°C zavisno od nacina proizvodnje

e)

Celici MQ sa oznakom P, vrednosti napona tecenja do 650N/mm2 i dodatnu oznaku L, garantovanog min vrednosti zilavosti za radne temperature -50°C

17.

Mere za povećanje zavarljivosti feritnih čelika su:

a)

primena predgrevanja na 100–300°C

b)

povećanje pogonske energije zavarivanja

c)

primena temperaturnog žarenja Tz izmedju 500°C i 600°C

d)

primena tehnike nanošenja pravih prekidnih zavara

e)

smanjenje brzine hlađenja u temperaturnom intervalu 650°C - 800°C

18.

Zahtevi za dodatni materijal pri zavarivanju termomehanički prerađenih čelika:

a)

nizak sadržaj vodonika u oblozi

b)

rad sa kiselim elektrodom

c)

rad sa rutilnim elektrodom

d)

prisustvo acikularnog ferita u metalu šava

e)

izbor dodatnog materijala nije bitan

19.

Sklonost ka pojavi toplih prslina raste sa:

a)

smanjenjem temperaturnog intervala očvršćavanja

b)

povećanjem temperaturnog intervala očvršćavanja

c)

smanjenjem volumena tečnog kupatila

d)

povećanjem volumena tečnog kupatila

e)

povećanjem zazora

20.

Pri zavarivanju čelika sa 9%Ni, odabrana elektroda treba da bude:

a)

cisto austenitna

b)

visokolegirana sa Ni

c)

mali udeo ferita

d)

legirana hromom

e)

legirana volframom

21.

Oznaka 11CrMo 9–11 označava:

a)

legirani celik sa sadrzajem svakog legirajuceg elementa manjim od 5%

b)

čelik sa sadržajem hroma 9%

c)

visoko legirani čelik sa Cr

d)

legirani čelik sa srednjim sadržajem ugljenika 0.11 %C

e)

čelik sa sadržajem Mo od 11%

22.

Tople prslina pri zavarivanju Al i Al-legura nastaju:

a)

zbog nagle promene koeficijenta zapreminskog širenja, koja se desava na temperaturi topljenja t=682°C

b)

u metalu sava

c)

nije ih moguce smanjiti dodatnim legiranjem

d)

kada dodatni materijal nije adekvatno legiran

e)

u ZUT-u gnjecivih legura

23.

Legure bakra i nikla nazivaju se (komercijalno)

a)

nikl

b)

hastelloy

c)

moneli

d)

mesing

e)

nemaju komercijalni naziv

24.

Hladno zavarivanje sivog liva ima za posledicu:

a)

povećanje lamela grafita

b)

smanjenje lamela grafita

c)

izlučivanje cementita (ledeburita) u ZUT

d)

razliku u strukturi metala šava i osnovnog materijala

e)

razliku u boji metala šava i osnovnog materijala

25.

Mere za smanjenje sklonosti ka prslinama usled zračenja su:

a)

predgrejanje

b)

otklanjanje primarnih toplih i hladnih prslina

c)

spro zagrevanje tokom zarenja do 300°C (15–20°C/h)

d)

primena dvostepenog žarenja

e)

primena CTS testa

26.

Koje su osnovni tipovi navarenih slojeva otpornih na habanje i šta ih karakteriše?

a)

Navareni slojevi na bazi ugljenicnih zakaljivih celika martenzitne strukture i navareni slojevi na bazi livenih legura koje u osnovnoj strukturi imaju martenzit

b)

navareni slojevi povisene i visoke tvrdoce

c)

navareni spojevi sa otporni na habanje trenjem sa vecim ucescem karbidne faze i navareni slojevi otporni na udarno abrazivno habanje sa zilavom strukturom i manjim ucescem karbidne faze

d)

slojevi naneti gasnim postupkom i slojevi naneti elektrolucnim postupcima, ukljucujuci i plazmu

e)

slojevi naneti navarivanjem i slojevi naneti metalizacijom

27.

Kod zavarivanja Cr–V čelika treba primeniti:

a)

vrlo sporo i kontrolisano hlađenje

b)

predgrejanje i post zavarivanje

c)

odvijanje procesa na niskim temperaturama

d)

sporo zagrevanje i sporo hlađenje

e)

brzo hlađenje

28.

Izvođenje q faze pri zavarivanju austenitnih čelika:

a)

izaziva drastičan pad plastičnosti jer je tvrda i krta

b)

poboljšava žilavost

c)

smanjuje sadržaj Cr u susednim zonama (<12%) što utiče na smanjenje otpornosti na koroziju

d)

izaziva pojavu delta ferita koji je tvrd

e)

stabilizuje ledeburit

29.

Od čega primarno zavisi priprema žleba i procedura zavarivanja plakiranog čelika?

a)

od vrste čelika i plakiranog sloja sloja

b)

od debljine plakiranog sloja

c)

od pristupacnosti plakiranoj strani spoja, ukupne debljine i debljine plakiranog sloja, vrste osnovnog materijala i plakiranog materijala

d)

od pristupacnosti spoju (jednostrana/obostrana) i sposobnosti zavarivanja izmedju noseceg i plakiranog materijala

e)

od primenjenog postupka zavarivanja

30.

Povećanje čvrstoće u termomehanički obrađenim čelicima (dobijanje novih klasa) ostvaruje se:

a)

povećanjem sadržaja niobijuma

b)

povećanjem sadržaja vanadijuma

c)

smanjenjem sadržaja nikla

d)

smanjenjem sadržaja mangana do 0,4%

e)

sniženjem temperature završnog valjanja

Similar Resources on Wayground

Chronic Kidney Disease (CKD) - Alex

25 questions

Chronic Kidney Disease (CKD) - Alex

quiz

Worksheet

•

University

2EMT Chapter 26

25 questions

2EMT Chapter 26

quiz

Worksheet

•

University

Principales Conceptos de Dinámica

25 questions

Principales Conceptos de Dinámica

quiz

Worksheet

•

2nd Grade - University

Anatomy and Physiology- MUSCLES

25 questions

Anatomy and Physiology- MUSCLES

quiz

Worksheet

•

University

Sumatif Tengah Semester Ganjil Tahun 2024-2025

25 questions

Sumatif Tengah Semester Ganjil Tahun 2024-2025

quiz

Worksheet

•

5th Grade - University

QUIZ SPIE Presidential Award celebration 2023

25 questions

QUIZ SPIE Presidential Award celebration 2023

quiz

Worksheet

•

University

Acionamentos de Motores

26 questions

Acionamentos de Motores

quiz

Worksheet

•

1st Grade - Professio...