мобилним станицама које се тренутно налазе у области коју контролише MSC

мобилној опреми са аспекта кварова и крађа

различитим алгоритмима који се користе за идентификацију и шифровање претплатника

адреси претплатника,типу услуге,текућој локацији,стању на рачуну

адреси претплатника, типу услуге, текућој локацији, стању на рачуну

мобилној опреми са аспекта кварова и крађа

мобилним станицама које се тренутно налазе у области коју контролише MSC

различитим алгоритмима који се користе за идентификацију и шифровање претплатника

Лоцирање мобилних корисника

Успостављање и одржавање позива

Додела канала контрола снаге

Контрола квалитета везе

Управља безбедношћу

Лоцирање мобилних корисника

Тарифирање и роминг

Рутирање позива

48 kbit/s

64 kbit/s

13 kbit/s (i 6,5 kbit/s)

128 kbit/s

Представља интерфејс ка спољним IP мрежама

Прослеђује пакете ка/од мобилних станица унутар своје сервисне области

Подржава интра и интер системски handover и roaming између мобилних мрежа

Врши регистрацију новог мобилног претплатника и чува податке о његовој локацији

250 kHz

300 kHz

150 kHz

200 kHz

повећањем димензија антене

повећањем радне фреквенције антене

повећањем таласне дужине електромагнетних таласа које зрачи антена

врсте редних и паралелних осцилаторних кола

врсте осцилаторних кола

вредности факторa доброте осцилаторних кола

кристала кварца

Приступна радио мрежа назива се UTRAN.

Користи фреквентни опсег од 1.9 до 2.2 GHz.

Тип модулације који се користи је GMSK

Користисе вишеструки приступ на бази временске и фреквентне расподеле канала.

Приступна радио мрежа назива се UTRAN

Брзина протока података је 115 kb/s.

Користи се вишеструки приступ на бази временске и фреквентне расподеле канала

Омогућен је пренос говора,података,слике и видео садржаја кроз мрежу

1000 пута

10000 пута

100 пута

10 пута

8 MW

10 W

4 kW

7 kW

Пролазак кроз препреку и Заобилажење препреке респективно

Одбијање од препреке и Пролазак кроз препреку респективно

Заобилажење препреке и Одбијање од препреке респективно

Расипање око препреке и Пролазак кроз препреку респективно

4 главни лист зрачења

2 споредни листови зрачења

5 смер максимума зрачења

3 угао усмерености

1 ширина снопа

2 главни лист зрачења

1 споредни листови зрачења

5 смер максимума зрачења

4 угао усмерености

3 ширина снопа

3 главни лист зрачења

1 споредни листови зрачења

5 смер максимума зрачења

4 угао усмерености

2 ширина снопа

5 главни лист зрачења

1 споредни листови зрачења

2 смер максимума зрачења

4 угао усмерености

3 ширина снопа

1. RACH 4 базна станица сигнализира мобилној станици долазећи позив

2. AGCH 3 користи се пре успостављања позива за размену

3.SDCCH 5 саобраћајни канал за

пренос пуном брзином

4. PCH 1 мобилна станица шаље захтев за

приступ Мрежи

5.TCH/F 2 базна станица обавештава

мобилну станицу о каналу који може да користи

1. RACH 1 базна станица сигнализира мобилној станици долазећи позив

2. AGCH 3 користи се пре успостављања позива за размену

3.SDCCH 5 саобраћајни канал за

пренос пуном брзином

4. PCH 4 мобилна станица шаље захтев за

приступ Мрежи

5.TCH/F 2 базна станица обавештава

мобилну станицу о каналу који може да користи

1. RACH 2 базна станица сигнализира мобилној станици долазећи позив

2. AGCH 3 користи се пре успостављања позива за размену

3.SDCCH 5 саобраћајни канал за

пренос пуном брзином

4. PCH 1 мобилна станица шаље захтев за

приступ Мрежи

5.TCH/F 4 базна станица обавештава

мобилну станицу о каналу који може да користи

1. RACH 4 базна станица сигнализира мобилној станици долазећи позив

2. AGCH 5 користи се пре успостављања позива за размену

3.SDCCH 3 саобраћајни канал за

пренос пуном брзином

4. PCH 1 мобилна станица шаље захтев за

приступ Мрежи

5.TCH/F 2 базна станица обавештава

мобилну станицу о каналу који може да користи

1. директни талас (eng. Line of Sight), 2.дифракција (eng. Diffraction), 4. рефлексија (eng. Reflection), 3. расејање (eng. Scattering), 5. ефекат сенке (eng. Shadowing)

4. директни талас (eng. Line of Sight), 1.дифракција (eng. Diffraction), 5. рефлексија (eng. Reflection), 2. расејање (eng. Scattering), 3. ефекат сенке (eng. Shadowing)

3. директни талас (eng. Line of Sight), 5.дифракција (eng. Diffraction), 4. рефлексија (eng. Reflection), 2. расејање (eng. Scattering), 1. ефекат сенке (eng. Shadowing)

2. директни талас (eng. Line of Sight), 3.дифракција (eng. Diffraction), 5. рефлексија (eng. Reflection), 1. расејање (eng. Scattering), 2. ефекат сенке (eng. Shadowing)

1. HF предајник, 3. HF пријемник, 5. TRX дигитална обрада сигнала, 7. излазни филтер, 2. преносни систем, 4. систем за управљање и одржавање, 8. споро фреквенцијско скакање, 6. улазни филтер

1. HF предајник, 2. HF пријемник, 3. TRX дигитална обрада сигнала, 4. излазни филтер, 5. преносни систем, 6. систем за управљање и одржавање, 7. споро фреквенцијско скакање, 8. улазни филтер

7. HF предајник, 6. HF пријемник, 3. TRX дигитална обрада сигнала, 4. излазни филтер, 1. преносни систем, 2. систем за управљање и одржавање, 5. споро фреквенцијско скакање, 4. улазни филтер

2. HF предајник, 4. HF пријемник, 7. TRX дигитална обрада сигнала, 3. излазни филтер, 6. преносни систем, 5. систем за управљање и одржавање, 1. споро фреквенцијско скакање, 8. улазни филтер

2. MS - Мобилна станица

1. BSS – Подсистем базнестанице

3. NSS – Мрежни комутаторски подсистем

3 VRL– Регистар локација посетилаца

1 BTS – Базни примопредајни подсистем

3 EIR – Регистар идентитета уређаја

2 ME – Мобилни уређај

3 MSC – Мобилни комутациони центар

1 BSC – Контролер базне станице

2. MS - Мобилна станица

1. BSS – Подсистем базнестанице

3. NSS – Мрежни комутаторски подсистем

1 VRL– Регистар локација посетилаца

3 BTS – Базни примопредајни подсистем

2 EIR – Регистар идентитета уређаја

3 ME – Мобилни уређај

1 MSC – Мобилни комутациони центар

2 BSC – Контролер базне станице

2. MS - Мобилна станица

1. BSS – Подсистем базнестанице

3. NSS – Мрежни комутаторски подсистем

3 VRL– Регистар локација посетилаца

1 BTS – Базни примопредајни подсистем

3 EIR – Регистар идентитета уређаја

1 ME – Мобилни уређај

3 MSC – Мобилни комутациони центар

2 BSC – Контролер базне станице

2. MS - Мобилна станица

1. BSS – Подсистем базнестанице

3. NSS – Мрежни комутаторски подсистем

2 VRL– Регистар локација посетилаца

1 BTS – Базни примопредајни подсистем

3 EIR – Регистар идентитета уређаја

3 ME – Мобилни уређај

2 MSC – Мобилни комутациони центар

1 BSC – Контролер базне станице

На растојањима на којима је ниво интерференције толики да је штетан по систем потребно је установити групе

ћелија, тако да се у свакој ћелији из групе користити

исти скуп фреквенција. Оваква група ћелија се назива кластер. Величина кластера зависи од:

- Собраћаја у ћелији (стање мреже) и

-Нивоа заштите

Потребно је установити мале ћелије, тако да се у свакој ћелији из групе користити исти скуп фреквенција. Оваква група ћелија се назива кластер. Поновно коришћење исте фреквенције је могуће на растојањима на којима је ниво интерференције толики да је штетан по систем па величина кластера зависи од:

-Собраћаја у кластеру (типа мреже) и

- Нивоа у децибелима .

Поновно коришћење исте фреквенције је могуће на

растојањима на којима је ниво интерференције толики да

није штетан по систем па је потребно установити групе

ћелија, тако да се у свакој ћелији из групе користити

различит скуп фреквенција. Оваква група ћелија се назива кластер. Величина кластера зависи од:

- Собраћаја у ћелији (стање мреже) и

-Нивоа заштите

Потребно је установити мале ћелије, тако да се у свакој ћелији из групе користити исти скуп фреквенција. Оваква група ћелија се назива кластер. Поновно коришћење исте фреквенције је могуће на растојањима на којима је ниво интерференције толики да је штетан по систем па величина кластера зависи од:

-Висине базних станица у кластеру (типа мреже)

- Нивоа у децибелима .

Дистрибуција саобраћаја и топографске особине ћелије најчешће нису униформне, што налаже потребу за повећањем капацитета што се може решити деобом ћелије. Коришћење мањих ћелија налаже смањење снаге зрачења али и чешће прослеђивање међу ћелијама . Ако ћелију делимо на већи број сектора, при чему се сваком сектору додељује одговарајући скуп канала онда то називамо секторисање ћелије. Стандардно се користе 3 до 6 сектора по ћелији.

Дистрибуција саобраћаја и топографске особине ћелије најчешће су униформне, што налаже потребу за повећањем капацитета што се може решити деобом ћелије . Коришћење мањих ћелија налаже повећање снаге зрачења али и чешће прослеђивање међу ћелијама . Ако ћелију делимо на већи број сектора, при чему се сваком сектору додељује одговарајући скуп канала онда то називамо секторисање ћелије. Стандардно се користе 4 до 9 сектора по ћелији.

Дистрибуција саобраћаја и топографске особине ћелије најчешће нису униформне, што налаже потребу за повећањем капацитета што се не може решити ни деобом ћелије. Коришћење мањих ћелија налаже повећање снаге зрачења али и чешће прослеђивање међу ћелијама . Ако ћелију делимо на већи број сектора, при чему се сваком сектору додељује одговарајући скуп канала онда то називамо секторисање ћелије. Стандардно се користе 4 до 7 сектора по ћелији.

Дистрибуција података и топографске особине ћелије најчешће нису униформне, што налаже потребу за повећањем капацитета што се може решити деобом ћелије. Коришћење мањих ћелија налаже смањење снаге зрачења али и чешће прослеђивање међу ћелијама . Ако ћелију делимо на мањи број сектора, при чему се сваком сектору додељује одговарајући скуп канала онда то називамо секторисање ћелије. Стандардно се користе 4 до 6 сектора по ћелији.

У ГСМ-у је потребно да постоји још један уређај који ће да врши конверзију битских брзина од 13, 12.2,

и 5.6 кбит/с битске брзине до 64 кбит/с које се користе код 3Г, 4Г мрежа. Уређај за транскодирање алтернативно назван ТРАУ има основну улогу да обави адаптацију различитих брзина у преносу података. Поставља се између НСС и МСЦ.

У ГСМ-у је потребно да постоји још један уређај који ће да врши А/Д конверзију од 13, 12.2,

и 5.6 Мбит/с битске брзине до 64 Мбит/с које се користе код НСС и других мрежа. Уређај за транскодирање алтернативно назван ТРАУ има основну улогу да обави адаптацију различитих брзина у преносу података. Поставља се између НСС и МСЦ.

У ГСМ-у је потребно да постоји још један уређај који ће да врши конверзију битских брзина од 130, 122,

и 56 кбит/с битске брзине до 640 кбит/с које се користе код НСС и других мрежа. Уређај за транскодирање алтернативно назван ТРАУ има основну улогу да обави адаптацију различитих брзина у преносу података. Поставља се између

БТС и БСЦ.

У ГСМ-у је потребно да постоји још један уређај који ће да врши конверзију битских брзина од 13, 12.2,

и 5.6 кбит/с битске брзине до 64 кбит/с које се користе код НСС и других мрежа. Уређај за транскодирање алтернативно назван ТРАУ има основну улогу да обави адаптацију различитих брзина у преносу података. Поставља се између БСЦ и МСЦ.

ОМЦ центар је систем који надгледа ГСМ-ове блокове,асистира у одржавању задовољавајућег рада ГСМ мреже, а задужен је и за контролу и одржавање МСЦ, БСЦ и БТС-а.За лоцирања мобилних корисника користи: -Национални ИСДН број мобилног корисника. -Интернационални идентификациони број корисника.- Стални идентификациони број корисника

-Роаминг број мобилне станице.

ОМЦ центар је систем који надгледа БСЦ-ове блокове,асистира у одржавању задовољавајућег рада ГСМ мреже, а задужен је и за контролу и одржавање МСЦ, БСЦ и БТС-а.За лоцирања мобилних корисника користи: -Интернационални ИСДН број моб. корисника. -Национални идентификациони број корисника. - Приверемни идентификациони број корисника.-Роаминг број фиксне станице..

ОМЦ центар је систем који надгледа ГСМ-ове блокове,асистира у одржавању задовољавајућег рада БСЦ мреже, а задужен је и за контролу и одржавање МСЦ, БСЦ и БТС-а.За лоцирања мобилних корисника користи: -Привремени ИСДН број мобилног корисника. -Интернационални идентификациони број корисника. - Приверемни идентификациони број корисника

-Роаминг број мобилне станице.

ОМЦ центар је систем који надгледа ГСМ-ове блокове,асистира у одржавању задовољавајућег рада ГСМ мреже, а задужен је и за контролу и одржавање МСЦ, БСЦ и БТС-а.За лоцирања мобилних корисника користи: -Интернационални ИСДН број мобилног корисника. -Интернационални идентификациони број корисника. - Приверемни идентификациони број корисника

-Роаминг број мобилне станице.

Грид антена, Секторска антена; Панел антена

Грид антена, Параболична антена; OMNI антена

LOGA антена ,Грид антена ; ОМНИ антена

Панел антена,Параболична антена; LOGA антена

LOGA антена ; OMNI антена ; YAGI антена;

панел антена ; параболична антена ; секторска антена

параболична антена; LOGA антена ; грид антена

YAGI антена ; секторска антена; ; LOGA антена

А=1 , Б=3, В=2, Г=1, Д=3

А= 4 , Б=1, В=2, Г=1, Д=3

А=3 , Б=1, В=2, Г=1, Д=3

А=3 , Б=1, В=3, Г=1, Д=2

-49dBm

52dBm

-38dBm

-50,5dBm

Прослеђује пакете ка/од мобилних станица унутар своје сервисне области

Представља интерфејс ка спољним IP мрежама

Врши регистрацију новог мобилног претплатника и чува податке о његовој локацији

Подржава интра и интер системски handover и roaming између мобилних мрежа

Знатно смањени трошкови инсталације, одржавања и сервисирања система.

Карактеристике медијума преноса су променљиве и зависе од разних фактора.

Потребан одређени фреквенцијски опсег за рад.

Смањена вероватноћа отказа услед спољашњих ризика.

Користи се вишеструки приступ на бази временске и фреквентне расподеле канала.

Приступна радио мрежа назива се UTRAN

Тип модулације који се користи је GMSK.

Омогућен је пренос говора, података, слике и видео садржаја кроз мрежу.

пропагационо кашњење је мање од 20 ms

има најмању покривеност у односу на остале сателите

налази се на кружној орбити 35838 km изнад површине Земље,позиција му је стационарна у односу на Земљу, кашњење сигнала у оба смера је 0.6 s

налази се на кружној орбити 47838 km изнад површине Земље,позиција му је променљива у односу на Земљу, кашњење сигнала у оба смера је 0.4 s

налази се на кружној орбити 35838 km изнад површине Земље, кашњење сигнала у оба смера је 0.6 s

има највећу покривеност у односу на остале сателите, период ротације од 1,9 до 2,3 сата, пропагационо кашњење је мање од 15 ms

има најмању покривеност у односу на остале сателите, период ротације од 1,5 до 2 сата, пропагационо кашњење је мање од 20 ms

налази се на кружној орбити 45838 km изнад површине Земље, позиција му је стационарна у односу на Земљу

Реализација мрежа заснива се на стандарду IEEE 805.15, Користи фреквенцијски опсег око 4.4 GHz, Стандард предвиђа употребу технике FHSS

Техника вишеструког приступа медијуму је CSMA-CD, Користи се адаптивна модулација

Реализација мрежа заснива се на стандарду IEEE 802.15, Користи фреквенцијски опсег око 2.4 GHz, Стандард предвиђа употребу FHSS технике

Bluetooth је популарни назив стандарда за реализацију локалних бежичних мрежа

Реализација мрежа заснива се на стандарду IEEE 802.11.

Најчешће користи фреквенцијски опсег око 2.4-2.48 GHz

WiMAX је популарни назив стандарда за реализацију градских бежичних мрежа, Користи се адаптивна модулација, зависно од удаљености корисника од базне станице, Стандард предвиђа употребу OFDM

Техника вишеструког приступа медијуму је CSMA-CD (енг. Carrier Sense MultipleAccess with Collision Detection).

WiMAX је популарни назив стандарда за реализацију приградских бежичних мрежа, Користи се адаптивна модулација, зависно од висине базне станице, Стандард предвиђа употребу OFDMА

109 МHz

107 МHz

105 МHz

111 МHz

240 по BS

245 по BS

248 по BS

250 по BS

Omnidirekcione antene su neusmerene antene koje jednako zrače u svim smerovima, omnidirekcione antene ili popularno „štap“ antene postavljaju se vertikalno i njihov signal se prostire 90° od same antene. Obično se koriste kada želite da napravite privatni hot-spot ili neko takvo mesto sa internetom kada ćete koristiti omnidirekcionu antenu.

Omnidirekcione antene su neusmerene antene koje različito zrače u svim smerovima, omni antene ili popularno „štap“ antene postavljaju se vertikalno i njihov signal se prostire 360° od same antene. Obično se koriste kada želite da napravite javni hot-spot ili neko takvo mesto sa internetom kada ćete koristiti omnidirekcionu antenu.}

Omnidirekcione antene su usmerene antene koje jednako zrače u svim smerovima, omni antene ili popularno „štap“ antene postavljaju se horizontalno i njihov signal se prostire 60° od same antene. Obično se koriste kada želite da napravite javni hot-sport ili neko takvo mesto sa internetom kada ćete koristiti omnidirekcionu antenu.}

Omnidirekcione antene su usmerene antene koje jednako zrače u jednom smeru, omnidirekcione antene ili popularno „štap“ antene postavljaju se vertikalno i njihov signal se prostire 60° od same antene. Obično se koriste kada želite da napravite javni hot-spot ili neko takvo mesto sa internetom kada ćete koristiti omnidirekcionu antenu.}

Yagi antena poznata još i pod nazivom “grid antena” je usmjerena antena koja se sastoji od neekoliko dipola i nekoliko parazitskih elementi. Parazitski elementi u yagi anteni su reflektori I direktori. Yagi antena tipično ima samo jedan reflektor koji je nešto duži od upravljačkog elementa (dipola) i nekoliko direktora, koji su nešto kraći od dipola. Yagi antena je usmerena antena jer emitovana snagu u tom smeru dozvoljava da se emituju i primaju signali sa manje ISI u tom određenom pravcu

Yagi antena poznata još i pod nazivom “riblja kičma” je neusmjerena antena koja se sastoji od dipola i nekoliko parazitskih elementi. Parazitski elementi u yagi anteni su direktori. Yagi antena tipično ima samo jedan reflektor koji je nešto duži od upravljačkog elementa (dipola) i nekoliko direktora, koji su nešto kraći od dipola. Yagi antena je usmerena antena jer emitovana snagu u tom smeru dozvoljava da se emituju i primaju signali sa manje ISI u tom određenom pravcu

Yagi antena poznata još i pod nazivom “riblja kost” je usmjerena antena koja se sastoji od bipola i jednog parazitnog elementa. Parazitski elementi u yagi anteni su reflektori I direktori. Yagi antena tipično ima samo jedan reflektor koji je nešto duži od upravljačkog elementa (dipola) i nekoliko direktora, koji su nešto kraći od dipola. Yagi antena je usmerena antena jer emitovana snagu u tom smeru dozvoljava da se emituju i primaju signali sa manje ISI u tom određenom pravcu

Yagi antena poznata još i pod nazivom “riblja kost” je usmjerena antena koja se sastoji od dipola i nekoliko parazitskih elementi. Parazitski elementi u yagi anteni su reflektori I direktori. Yagi antena tipično ima samo jedan reflektor koji je nešto duži od upravljačkog elementa (dipola) i nekoliko direktora, koji su nešto kraći od dipola. Yagi antena je usmerena antena jer emitovana snagu u tom smeru dozvoljava da se emituju i primaju signali sa manje ISI u tom određenom pravcu

Logaritamsko periodična antena spada u grupu uskopojasnih antena kod kojih odnos maksimalne i minimalne radne frekvencije može biti 4:1 do 10:1.U konstruktivnom pogledu razlikuju se dva tipa ovih antena:- površinska logo antena, i- linearna logo antena.Prve su složene konstrukcije, pa je proračun pri njihovojizradi vrlo komplikovan. Zbog toga se njene karakteristike određuju eksperimentom.Linearna logo antena je jednistavnije konstrukcije, a sastoji se od niza aktivnigh dipola, .

Logaritamsko periodična antena koja spada u grupu širokopojasnih antena kod kojih odnos maksimalne i minimalne radne frekvencije može biti 3:1 do 10:1.U konstruktivnom pogledu razlikuju se dva tipa ovih antena:- površinska logo antena, i- linearna logo antena.Prve su složene konstrukcije, pa je proračun pri njihovojizradi vrlo komplikovan. Zbog toga se njene karakteristike određuju eksperimentom.Linearna logo antena je jednistavnije konstrukcije, a sastoji se od niza aktivnigh dipola, .

Logaritamsko periodična antena koja spada u grupu uskopojasnih antena kod kojih odnos maksimalne i minimalne radne frekvencije može biti 4:1 do 10:1.U konstruktivnom pogledu razlikuju se dva tipa ovih antena:- površinska logo antena, i- linearna logo antena.Prve su složene konstrukcije, pa je proračun pri njihovojizradi vrlo komplikovan. Zbog toga se njene karakteristike određuju eksperimentom.Linearna logo antena je jednistavnije konstrukcije, a sastoji se od niza aktivnigh dipola, .

Logaritamsko periodična antena koja spada u grupu širokopojasnih antena kod kojih odnos maksimalne i minimalne radne frekvencije može biti 3:1 do 11:1.U konstruktivnom pogledu razlikuju se tri tipa ovih antena:- površinska antena, i- linearna i logo antena.Prve su složene konstrukcije, pa je proračun pri njihovojizradi vrlo komplikovan. Zbog toga se njene karakteristike određuju eksperimentom.Linearna logo antena je jednistavnije konstrukcije, a sastoji se od niza aktivnigh dipola, .

SEKTORSKE ANTENE imaju horizontalni ugao zračenja veći od OMNI i to obično 180, 120, 90 ili 75 stepeni. One pokrivaju znatno širi "sektor" od omni antena ali i dalje dovoljno širok da mogu da prihvate veliki broj klijenata. Koriste se u situacijama kada pristupna tačka prima korisnike sa užeg prostora jer se time radio energija skoncentriše upravo na prostor gde se nalaze klijenti a i ne rasipa se bespotrebno. Često se sektorske antenekorsite kao zamena za omni, tako što se više njih postavi u krug tako da pokrivaju pun krug oko sebe.

SEKTORSKE ANTENE imaju vertikalni ugao zračenja manji od OMNI i to obično 80, 120, 90 ili 75 stepeni. One pokrivaju znatno uži "sektor" od omni antena ali i dalje dovoljno širok da mogu da prihvate veliki broj klijenata. Koriste se u situacijama kada pristupna tačka prima korisnike sa užeg prostora jer se time radio energija skoncentriše upravo na prostor gde se nalaze klijenti a i ne rasipa se bespotrebno. Često se sektorske antenekorsite kao zamena za omni, tako što se više njih postavi u krug tako da pokrivaju pun krug oko sebe.

SEKTORSKE ANTENE imaju horizontalni ugao zračenja manji od OMNI i to obično 180, 120, 90 ili 75 stepeni. One pokrivaju znatno uži "sektor" od omni antena ali i dalje dovoljno širok da mogu da prihvate veliki broj klijenata. Koriste se u situacijama kada pristupna tačka prima korisnike sa užeg prostora jer se time radio energija skoncentriše upravo na prostor gde se nalaze klijenti a i ne rasipa se bespotrebno. Često se sektorske antenekorsite kao zamena za omni, tako što se više njih postavi u krug tako da pokrivaju pun krug oko sebe.

SEKTORSKE ANTENE imaju horizontalni ugao zračenja veći od OMNI i to obično 180, 120, 90 ili 75 stepeni. One pokrivaju znatno širi "sektor" od omni antena ali i dalje dovoljno širok da mogu da prihvate veliki broj klijenata. Koriste se u situacijama kada pristupna tačka prima korisnike sa užeg prostora jer se time radio energija skoncentriše upravo na prostor gde se nalaze klijenti a i ne rasipa se bespotrebno. Često se sektorske antenekorsite kao zamena za omni, tako što se više njih postavi u krug tako da pokrivaju pun krug oko sebe.

Feding je pojava izrazite promene faze(i srednje snage) radio talasa koja nastaje iz raznih razloga, a najčešće zbog različitih načina prostiranja talasa kroz sredinu prostiranja. Predajni signal na prijemnoj strani znatno slabi zbog fedinga u vremenskom domenu.Ovde se radi o tzv.vremenski zavisnom fedingu.Feding je uobičajeno prisutan pri prostiranju VHF/UHF talasa kod kojih se propagacija(prostiranje) vrši po više različitih putanja(multipath propagation)

Feding je pojava izrazite promene frekvencije(i srednje snage) radio talasa koja nastaje iz raznih razloga, a najčešće zbog različitih načina prostiranja talasa kroz sredinu prostiranja.Predajni signal na prijemnoj strani znatno slabi zbog fedinga u vremenskom domenu.Ovde se radi o tzv.vremenski zavisnom fedingu.Feding je uobičajeno prisutan pri prostiranju VHF/UHF talasa kod kojih se propagacija(prostiranje) vrši po više različitih putanja(multipath propagation)

Feding je pojava izrazite promene amplitude(i srednje snage) atmosfere koja nastaje iz raznih razloga, a najčešće zbog različitih načina prostiranja talasa kroz sredinu prostiranja.Prijemni signal na prijemnoj strani znatno slabi zbog fedinga u vremenskom domenu.Ovde se radi o tzv.vremenski zavisnom fedingu.Feding je uobičajeno prisutan pri prostiranju VHF/UHF talasa kod kojih se propagacija(prostiranje) vrši po više različitih putanja(multipath propagation)

Feding je pojava izrazite promene amplitude(i srednje snage) radio talasa koja nastaje iz raznih razloga, a najčešće zbog različitih načina prostiranja talasa kroz sredinu prostiranja.Prijemni signal na prijemnoj strani znatno slabi zbog fedinga u vremenskom domenu.Ovde se radi o tzv.vremenski zavisnom fedingu.Feding je uobičajeno prisutan pri prostiranju VHF/UHF talasa kod kojih se propagacija(prostiranje) vrši po više različitih putanja(multipath propagation)

Matični registar lokacija VLR je centralna baza podataka o svim korisnicima koji su registrovani u GSM mreži koja čuva nestalne podatke o korisnicima kao što su međunarodni identitet mobilnog pretplatnika IMSI međunarodni ISDN broj,pretplaćene servise i ključeve za autentifikaciju .Tu se čuvaju i dinamički podaci o pretplatniku kao što je npr.trenutna lokacija pretplatnika.Ako otkaže HLR, tada svi pretplatnici čiji podaci se nalaze u ovoj bazi podataka ne mogu vršiti komunikaciju,niti koristiti roming pa se obično udvostručava.Uloga HLR-a je ključna kod povezivanja sa drugim mrežama.HLR-ovi iz mreža različitih operatora .

Matični registar lokacija HLR je centralna baza podataka o svim korisnicima koji su registrovani u GSM mreži koja čuva permanentne podatke o korisnicima kao što su međunarodni identitet mobilnog pretplatnika IMSI međunarodni ISDN broj,pretplaćene servise i ključeve za autentifikaciju .Tu se čuvaju i dinamički podaci o pretplatniku kao što je npr.trenutna lokacija pretplatnika.Ako otkaže HLR, tada svi pretplatnici čiji podaci se nalaze u ovoj bazi podataka ne mogu vršiti komunikaciju,niti koristiti roming pa se obično udvostručava.Uloga HLR-a je ključna kod povezivanja sa drugim mrežama.HLR-ovi iz mreža različitih operatora .

Matični registar lokacija HLR je centralna baza podataka o svim korisnicima koji su registrovani u GSM mreži koja čuva permanentne podatke o mrežama kao što su međunarodni identitet mobilnog pretplatnika SIMSI međunarodni ISDN broj,pretplaćene servise i ključeve za autentifikaciju .Tu se čuvaju i dinamički podaci o pretplatniku kao što je npr.trenutna lokacija pretplatnika.Ako otkaže HLR, tada svi pretplatnici čiji podaci se nalaze u ovoj bazi podataka ne mogu vršiti komunikaciju,niti koristiti roming pa se obično udvostručava.Uloga HLR-a je ključna kod povezivanja sa drugim mrežama.HLR-ovi iz mreža različitih operatora .

Matični registar lokacija VLR je centralna baza podataka o svim korisnicima koji nisu registrovani u GSM mreži koja čuva privremene podatke o korisnicima kao što su međunarodni identitet mobilnog pretplatnika IMSI međunarodni ISDN broj,pretplaćene servise i ključeve za autentifikaciju .Tu se čuvaju i dinamički podaci o pretplatniku kao što je npr.trenutna lokacija pretplatnika.Ako otkaže HLR, tada svi pretplatnici čiji podaci se nalaze u ovoj bazi podataka ne mogu vršiti komunikaciju,niti koristiti roming pa se obično udvostručava.Uloga HLR-a je ključna kod povezivanja sa drugim mrežama.HLR-ovi iz mreža različitih operatora .

Registar novih lokacija VLR ili registar posetilaca.To je baza podataka koja privremeno čuva informacije o fiksnim stanicama koje se trenutno nalaze na području jednog mobilnog komutacionog centra.Svaki IMSC ima svoj zasebni VLR.Svi VLR su preko mreže za prenos podataka povezani sa HLR.HLR-u se dostavljaju sve tekuće lokacije mobilnih pretplatnika.U slučaju rominga VLR posećene mreže kopira podatke o novom pretplatniku iz pretplatnikove matične baze podataka u svoju bazu podataka.VLR je operativna baza podataka koja se koristi za upravljanje mobilnošću, obično na području jedne MSC.

Registar novih lokacija HLR ili registar posetilaca.To je baza podataka koja stalno čuva informacije o mobilnim stanicama koje se trenutno nalaze na području jednog mobilnog komutacionog centra.Svaki MSC ima svoj zasebni VLR.Svi VLR su preko mreže za prenos podataka povezani sa HLR.HLR-u se dostavljaju sve tekuće lokacije mobilnih pretplatnika.U slučaju rominga VLR posećene mreže kopira podatke o novom pretplatniku iz pretplatnikove matične baze podataka u svoju bazu podataka.VLR je operativna baza podataka koja se koristi za upravljanje mobilnošću, obično na području jedne MSC.

Registar novih lokacija VLR ili registar posetilaca.To je baza podataka koja privremeno čuva informacije o mobilnim stanicama koje se trenutno nalaze na području jednog mobilnog komutacionog centra.Svaki MSC ima svoj zasebni VLR.Svi VLR su preko mreže za prenos podataka povezani sa HLR.HLR-u se dostavljaju sve tekuće lokacije mobilnih pretplatnika.U slučaju rominga VLR posećene mreže kopira podatke o novom pretplatniku iz pretplatnikove matične baze podataka u svoju bazu podataka.VLR je operativna baza podataka koja se koristi za upravljanje mobilnošću, obično na području jedne MSC.

Registar novih lokacija HLR ili registar posetilaca.To je baza podataka koja privremeno čuva informacije o mobilnim stanicama koje se trenutno nalaze na području jednog mobilnog komutacionog centra.Svaki MSC ima svoj zasebni VLR.Svi VLR su preko mreže za prenos podataka povezani sa HLR.HLR-u se dostavljaju sve tekuće lokacije mobilnih pretplatnika.U slučaju rominga VLR posećene mreže kopira podatke o novom pretplatniku iz pretplatnikove matične baze podataka u svoju bazu podataka.VLR je operativna baza podataka koja se koristi za upravljanje mobilnošću, obično na području jedne MSC.

Kontroler bazne stanice MSC upravlja predajnikom bazne stanice.BTS je odgovoran za sledeće funkcije:-rezervisanje frekvencija,-uspostavljanje,nadgledanje i raskidanje veze sa fiksnom stanicom,-određivanje kada je potrebno prebacivanje konekcije sa jedne na drugu baznu stanicu(handover),-obaveštavanje mobilne stanice o nadolezećem pozivu(pejdžing),-upravlja uređajima za prekodovanje i adaptaciju bitske brzine(TRAU).

Kontroler bazne stanice BSS upravlja primopredajnikom bazne stanice.BSC je odgovoran za sledeće funkcije:-generisanje frekvencija,-uspostavljanje,neraskidive veze sa mobilnom stanicom,-određivanje kada je potrebno prebacivanje konekcije sa jedne na drugu baznu stanicu(handover),-obaveštavanje mobilne stanice o nadolezećem pozivu(pejdžing),-upravlja uređajima za prekodovanje i adaptaciju bitske brzine(TRAU).

Kontroler bazne stanice BSC upravlja prijemnikom bazne stanice.BSC je odgovoran za sledeće funkcije:-rezervisanje frekvencija,-uspostavljanje,nadgledanje i raskidanje veze sa fiksnom stanicom,-određivanje kada je potrebno prebacivanje konekcije sa jedne na drugu baznu stanicu(handover),-obaveštavanje mobilne stanice o nadolezećem pozivu(pejdžing),-upravlja uređajima za prekodovanje i adaptaciju bitske brzine(TRAU).

Kontroler bazne stanice BSC upravlja primopredajnikom bazne stanice.BSC je odgovoran za sledeće funkcije:-rezervisanje frekvencija,-uspostavljanje,nadgledanje i raskidanje veze sa mobilnom stanicom,-određivanje kada je potrebno prebacivanje konekcije sa jedne na drugu baznu stanicu(handover),-obaveštavanje mobilne stanice o nadolezećem pozivu(pejdžing),-upravlja uređajima za prekodovanje i adaptaciju bitske brzine(TRAU).

Mobilni komutacioni centar MSC je digitalna ISDN centrala koja uspostavlja konekcije sa drugim MSC i BSC.MSC može da komutira pozive kako prema drugim mobilnim mrežama,tako i prema javnoj komutiranoj telefonskoj mreži PSTN.Baza podataka koju koristi MSC sadrži informacije o usmeravanju saobraćaja,upravljanju osnovnim i dodatnim servisima,administriranju ćelija i lokacija.MSC je centralni uređaj u GSM transportnoj mreži i ima centralnu upravljačku ulogu,kako kod upravljanja mobilnošću korisnika tako kod vršenja handovera

Mobilni komutacioni centar MSC je analogna IDN centrala koja uspostavlja komutacije sa drugim MSC i BSC.MSC može da komutira pozive kako prema drugim mobilnim mrežama,tako i prema javnoj komutiranoj telefonskoj mreži PSTN.Baza podataka koju koristi MSC sadrži informacije o usmeravanju saobraćaja,upravljanju osnovnim i dodatnim servisima,administriranju ćelija i lokacija.MSC je centralni uređaj u GSM transportnoj mreži i ima centralnu upravljačku ulogu,kako kod upravljanja mobilnošću korisnika tako kod vršenja handovera

Mobilni komutacioni centar MSC je digitalna ISN centrala koja raskida konekcije sa drugim MSC i BSC.MSC može da komutira pozive i prema drugim mobilnim mrežama, i prema javnoj komutiranoj telefonskoj mreži PSTN.Baza podataka koju koristi MSC sadrži informacije o usmeravanju saobraćaja,upravljanju osnovnim i dodatnim servisima,administriranju ćelija i lokacija.MSC je centralni uređaj u GSM transportnoj mreži i ima centralnu upravljačku ulogu,kako kod upravljanja mobilnošću korisnika tako kod vršenja handovera

Mobilni komutacioni centar BSC je analogna ISDN centrala koja uspostavlja konekcije sa istim MSC i BSC.MSC može da komutira pozive kako prema drugim mobilnim mrežama,tako i prema javnoj komutiranoj telefonskoj mreži PSTN.Baza podataka koju koristi MSC sadrži informacije o usmeravanju saobraćaja,upravljanju osnovnim i dodatnim servisima,administriranju ćelija i lokacija.MSC je centralni uređaj u GSM transportnoj mreži i ima centralnu upravljačku ulogu,kako kod upravljanja mobilnošću korisnika tako kod vršenja handovera

Govor se u GSM koduje sporom brzinom FR, što je uobičajeno, sa pola brzine HR, ili sa sporom brzinom koji ima poboljšani kvalitet EFR.Ovako kodovani signali se prenose pomoću sekundarnog PCM sistema 2.048 Mb/s u jedinicu TRAU gde se konvertuju u uobičajene PCM signale protoka 64 kb/s i u tom formatu se uvode u mobilni komutacioni centar MSC.MSC su standardne ISDN centrale koje rade sa digitalnim formatom od 64kb/s.Od TRAU jedinice se prekodovani signali prenose korišćenjem 4 primarna multipleksna signala.TRAU jedinica u dolaznom smeru veze vrši obrnutu funkciju

Govor se u GSM koduje punom brzinom FR, što je uobičajeno, sa pola brzine HR, ili sa punom brzinom koji ima poboljšani kvalitet EFR.Ovako kodovani signali se prenose pomoću sekundarnog PCM sistema 1.048 Mb/s u jedinicu RAU gde se konvertuju u uobičajene PCM signale protoka 164 kb/s i u tom formatu se uvode u mobilni komutacioni centar MSC.MSC su standardne ISDN centrale koje rade sa digitalnim formatom od 64kb/s.Od TRAU jedinice se prekodovani signali prenose korišćenjem 4 primarna multipleksna signala.TRAU jedinica u dolaznom smeru veze vrši obrnutu funkciju

Govor se u GSM koduje punom brzinom FR, što je uobičajeno, sa pola brzine HR, ili sa punom brzinom koji ima poboljšani kvalitet EFR.Ovako kodovani signali se prenose pomoću primarnog PCM sistema 2.048 Mb/s u jedinicu TRAU gde se konvertuju u uobičajene PCM signale protoka 64 kb/s i u tom formatu se uvode u mobilni komutacioni centar MSC.MSC su standardne ISDN centrale koje rade sa digitalnim formatom od 64kb/s.Od TRAU jedinice se prekodovani signali prenose korišćenjem 4 primarna multipleksna signala.TRAU jedinica u dolaznom smeru veze vrši obrnutu funkciju

Govor se u GSM koduje sporom brzinom FR, što je uobičajeno, sa pola brzine HR, ili sa punom brzinom koji ima poboljšani kvalitet ER.Ovako kodovani signali se prenose pomoću primarnog PCM sistema 1.048 Mb/s u jedinicu TRAU gde se konvertuju u uobičajene ISDN signale protoka 64 kb/s i u tom formatu se uvode u mobilni komutacioni centar MSC.MSC su standardne ISDN centrale koje rade sa digitalnim formatom od 64kb/s.Od TRAU jedinice se prekodovani signali prenose korišćenjem 4 primarna multipleksna signala.TRAU jedinica u dolaznom smeru veze vrši obrnutu funkciju

SGSN je zapravo bežični ruter koji sa korisničkim terminalom razmenjuje pakete kada je ovaj terminal u GPRS modu.Ako je terminal međutim u GSM modu (telefonska veza), tada se veza uobičajeno realizuje kroz GSM mrežu koja je sa spoljnim telefonskim mrežama povezana preko telefonskog mrežnog prolaza(GMSC)

SGSN je zapravo žični ruter koji sa korisničkim terminalom razmenjuje govor kada je ovaj terminal u GPRS modu.Ako je terminal međutim u GSM modu (telefonska veza), tada se veza uobičajeno realizuje kroz GSM mrežu koja je sa spoljnim telefonskim mrežama povezana preko telefonskog mrežnog prolaza(GMSC)

SGSN je zapravo bežični ruter koji sa centralnim terminalom razmenjuje poruke kada je ovaj terminal u GSM modu.Ako je terminal međutim u GPRS modu (telefonska veza), tada se veza uobičajeno realizuje kroz GSM mrežu koja je sa spoljnim telefonskim mrežama povezana preko telefonskog mrežnog prolaza(GMSC)

SGSN je zapravo žični ruter koji sa korisničkim terminalom razmenjuje poruke kada je ovaj terminal u aktivnom modu.Ako je terminal međutim u pasivnom modu (telefonska veza), tada se veza uobičajeno realizuje kroz GSM mrežu koja je sa spoljnim telefonskim mrežama povezana preko telefonskog mrežnog prolaza(GMSC)

Dupleksno rastojanje predstavlja rastojanje između svih frekvencija koje se koriste za jednu simpleksnu vezu.Kanalsko rastojanje je razmak između udaljenih nosilaca i iznosi u svim GSM standardima 200kHz.Broj upotrebljenih nosilaca je manji za jedan od maksimalno mogućeg broja,jer se jedan kanal koristi kao zaštitni kanal prema nižem frekvencijskom opsegu.Svaki frekvencijski kanal širine 200kHz deli se na 8 time slotova(vremenskih kanala).Jedan time slot naziva se fizički kanal.

Dupleksno rastojanje predstavlja rastojanje između svih frekvencija koje se koriste za više dupleksnih veza. Kanalsko rastojanje jerazmak između susednih nosilaca i iznosi u svim GSM standardima 100kHz.Broj upotrebljenih nosilaca je manji za jedan od maksimalno mogućeg broja,jer se jedan kanal koristi kao zaštitni kanal prema nižem frekvencijskom opsegu.Svaki frekvencijski kanal širine 200kHz deli se na 8 time slotova(vremenskih kanala).Jedan time slot naziva se fizički kanal.

Dupleksno rastojanje predstavlja rastojanje između amplituda koje se koriste za jednu dupleksnu vezu.Kanalsko rastojanje je razmak između susednih baznih stanica i iznosi u svim GSM standardima 100kHz.Broj upotrebljenih nosilaca je manji za jedan od maksimalno mogućeg broja,jer se jedan kanal koristi kao zaštitni kanal prema nižem frekvencijskom opsegu.Svaki frekvencijski kanal širine 200kHz deli se na 8 time slotova(vremenskih kanala).Jedan time slot naziva se fizički kanal.

Dupleksno rastojanje predstavlja rastojanje između para frekvencija koje se koriste za jednu dupleksnu vezu.Kanalsko rastojanje je razmak između susednih nosilaca i iznosi u svim GSM standardima 200kHz.Broj upotrebljenih nosilaca je manji za jedan od maksimalno mogućeg broja,jer se jedan kanal koristi kao zaštitni kanal prema nižem frekvencijskom opsegu.Svaki frekvencijski kanal širine 200kHz deli se na 8 time slotova(vremenskih kanala).Jedan time slot naziva se fizički kanal.

Dobitak antene izražava koliko jače zrači izotropna antena u odnosu na posmatranu antenu napajanu istom snagom (D=Piz/Pr) Dobitak parabolične antene izražen u Hz za η koeficijent iskorišćenja antene 0,55 iznosi :G [dB]= 20logda+ 20logf+ 17.869 pričemu se prečnik zračećeg otvora paraboličnog reflektora da izražava u [m], a frekvencija f u [GHz] pa zaključujemo da je dobitak parabolične antene veći ako je prečnik antene veći i ako je frekvencija visa.

Dobitak antene izražava koliko jače zrači izotropna antena u odnosu na posmatrana antenu napajanu istom snagom (D=Piz/Pr) Dobitak parabolične antene izražen u dB za η koeficijent iskorišćenja antene 0,55 iznosi :G [dB]= 20logda+ 20logf+ 17.869 pričemu se prečnik zračećeg otvora paraboličnog reflektora da izražava u [m], a frekvencija f u [GHz] pa zaključujemo da je dobitak parabolične antene veći ako je prečnik antene veći i ako je frekvencija visa.

Dobitak antene izražava koliko jače zrači posmatrana antena u odnosu na izotropnu antenu napajanu istom snagom (D=Piz/Pr) Dobitak parabolične antene izražen u dB za η koeficijent iskorišćenja antene 0,55 iznosi :G [dB]= 20logda+ 20logf+ 17.869 pričemu se prečnik zračećeg otvora paraboličnog reflektora da izražava u [m], a frekvencija f u [GHz] pa zaključujemo da je dobitak parabolične antene veći ako je prečnik antene veći i ako je frekvencija visa.

Dobitak antene izražava koliko slabije zrači posmatrana antena u odnosu na izotropnu antenu napajanu istom snagom (D=Piz/Pr) Dobitak parabolične antene izražen u Hz za η koeficijent iskorišćenja antene 0,55 iznosi :G [dB]= 20logda+ 20logf+ 17.869 pričemu se prečnik zračećeg otvora paraboličnog reflektora da izražava u [m], a frekvencija f u [GHz] pa zaključujemo da je dobitak parabolične antene veći ako je prečnik antene veći i ako je frekvencija visa.

Mikrotalasni linkovi se sporo realizuju, imaju visoku cenu i uz kodiranje bez korekcije greške unapred. Mikrotalasni linkovi pokazali su se vrlo pouzdanim, a kao dodatna prednost ističe se njihovo lako povezivanje sa JKTM i mogućnost da se preko njih ponude i ISDN servisi.Specifična vrsta FWA pristupnih mreža realizuje se upotrebom satelitskih linkova i namenjeni su pružanju telefonskog servisa seoskim zajednicama ili izolovanim zonama kao što su ostrva. Ovakvi sistemi naknadno su dodati već postojećim satelitima u sistemima za mobilnu komunikaciju smeštenim u GEO, MEO i LEO orbitama, zbog čega se odlikuju niskim kvalitetom servisa

Mikrotalasni linkovi se brzo realizuju, imaju nisku cenu i uz kodiranje sa korekcijom greške unapred. Mikrotalasni linkovi pokazali su se vrlo pouzdanim, a kao dodatna prednost ističe se njihovo lako povezivanje sa JKTM i mogućnost da se preko njih ponude i ISDN servisi.Specifična vrsta FWA pristupnih mreža realizuje se upotrebom satelitskih linkova i namenjeni su pružanju telefonskog servisa seoskim zajednicama ili izolovanim zonama kao što su ostrva. Ovakvi sistemi naknadno su dodati već postojećim satelitima u sistemima za mobilnu komunikaciju smeštenim u GEO, MEO i LEO orbitama, zbog čega se odlikuju niskim kvalitetom servisa

Mikrotalasni linkovi se sporo realizuju, imaju visoku cenu i uz kodiranje sa korekcijom greške unapred. Mikrotalasni linkovi pokazali su se vrlo nepouzdanim, a kao dodatna prednost ističe se njihovo lako povezivanje sa JFTM i mogućnost da se preko njih ponude i ISDN servisi.Specifična vrsta FWA pristupnih mreža realizuje se upotrebom satelitskih linkova i namenjeni su pružanju telefonskog servisa seoskim zajednicama ili izolovanim zonama kao što su ostrva. Ovakvi sistemi naknadno su dodati već postojećim satelitima u sistemima za mobilnu komunikaciju smeštenim u GEO, MEO i LEO orbitama, zbog čega se odlikuju niskim kvalitetom servisa

Mikrotalasni linkovi se sporo realizuju, imaju visoku cenu i uz dekodiranje sa korekcijom greške unapred. Mikrotalasni linkovi pokazali su se vrlo pouzdanim, a kao dodatna prednost ističe se njihovo teško povezivanje sa JKTM i mogućnost da se preko njih ponude i ISDN servisi.Specifična vrsta FWA pristupnih mreža realizuje se upotrebom satelitskih linkova i namenjeni su pružanju telefonskog servisa seoskim zajednicama ili izolovanim zonama kao što su ostrva. Ovakvi sistemi naknadno su dodati već postojećim satelitima u sistemima za mobilnu komunikaciju smeštenim u GEO, MEO i LEO orbitama, zbog čega se odlikuju niskim kvalitetom servisa

GSM (2G): koriste FDMA+FDMA tehnika pristupa kanalu; uplink i dowlink opsezi se dele na 12 „parova“ podkanala (nosioca); razmak između nosilaca je 2000 kHz, a parovi su „udaljeni“ 450 MHz;svakoj ćeliji se dodeljuje određeni broj nosilaca, zavisno od saobraćaja; svaki nosilac se vremenski deli na GSM ramove brzine 271 kbit/s; GSM ram se deli vremenki na 8 time-slot-ova saobraćaj pojedinih korisnika se prenosi u pojedinim time-slot-ovima ;uz korisničke podatke prenose se i kontrolni biti i zaštitni razmak; Digitalni signal moduliše frekvencijski nosilac modulacionom tehnikom koja se naziva GMSK/Gausovo tastovanje sa minimalnim pomerajem

GSM (2G): koriste FDMA+TDMA tehnika pristupa kanalu; uplink i dowlink opsezi se dele na 1025 „parova“ podkanala (nosioca); razmak između nosilaca je 1200 kHz, a parovi su „udaljeni“ 450 MHz;svakoj ćeliji se dodeljuje određeni broj nosilaca, zavisno od saobraćaja; svaki nosilac se vremenski deli na GSM ramove brzine 271 kbit/s; GSM ram se deli vremenki na 8 time-slot-ova saobraćaj pojedinih korisnika se prenosi u pojedinim time-slot-ovima ;uz korisničke podatke prenose se i kontrolni biti i zaštitni razmak; Digitalni signal moduliše frekvencijski nosilac modulacionom tehnikom koja se naziva GMSK/Gausovo tastovanje sa minimalnim pomerajem

GSM (2G): koriste TDMA+TDMA tehnika pristupa kanalu; uplink i dowlink opsezi se dele na 25 „parova“ kanala (nosioca); razmak između nosilaca je1200 kHz, a parovi su „udaljeni“ 405 MHz;svakoj ćeliji se dodeljuje 7 nosilaca, zavisno od saobraćaja; svaki nosilac se vremenski deli na GSM ramove brzine 271 kbit/s; GSM ram se deli vremenki na 8 time-slot-ova saobraćaj pojedinih korisnika se prenosi u pojedinim time-slot-ovima ;uz korisničke podatke prenose se i kontrolni biti i zaštitni razmak; Digitalni signal moduliše frekvencijski nosilac modulacionom tehnikom koja se naziva GMSK/Gausovo tastovanje sa minimalnim pomerajem

GSM (2G): koriste FDMA+TDMA tehnika pristupa kanalu; uplink i dowlink opsezi se dele na 125 „parova“ podkanala (nosioca); razmak između nosilaca je 200 kHz, a parovi su „udaljeni“ 45 MHz;svakoj ćeliji se dodeljuje određeni broj nosilaca, zavisno od saobraćaja; svaki nosilac se vremenski deli na GSM ramove brzine 271 kbit/s; GSM ram se deli vremenki na 8 time-slot-ova saobraćaj pojedinih korisnika se prenosi u pojedinim time-slot-ovima ;uz korisničke podatke prenose se i kontrolni biti i zaštitni razmak; Digitalni signal moduliše frekvencijski nosilac modulacionom tehnikom koja se naziva GMSK/Gausovo tastovanje sa minimalnim pomerajem

UMTS (Univerzalni mobilni zemaljski sistem ) je tehnologija treće generacije (3G) i kao potpun mrežni sistem pokriva radio pristup mreži – UTRAN i jezgrenu mrežu – MAP te podržava autentikaciju upotrebom USIM kartica. 3G koristi paketsku komutaciju koja je se proširila na sve servise, i obuhvatila nove dodatne servise kao što su www servisi,konferencijski pozivi, video pozivi, mobilna TV Omogućeno je i korišćenje GPS i bežične Internet mreže. UMTS obezbeđuje protoke na relaciji mobilni korisnik – mreža do 2 Mb/s . Ovaj raspon protoka zavisi od brzine kretanja mobilnog korisnika. Minimalna brzina od 144 kb/s obezbeđena je za brzine kretanja do 500 km/h, a maksimalna brzina od 2 Mb/s se vezuje za brzine kretanja do 10 km/h a koristi frekvencijski opseg od od 1.9 do 2.2GHz.

UMTS (Univerzalni mobilni zemaljski sistem ) je tehnologija treće generacije (4G) i kao potpun mrežni sistem pokriva radio pristup mreži – UTRAU i jezgrenu mrežu – LAN te podržava autentikaciju upotrebom USIM kartica. 4G koristi paketsku komutaciju koja je se proširila na sve servise, i obuhvatila nove dodatne servise kao što su www servisi,konferencijski pozivi, video pozivi, mobilna TV Omogućeno je i korišćenje GPS i bežične Internet mreže. UMTS obezbeđuje protoke na relaciji mobilni korisnik – mreža do 2 Mb/s . Ovaj raspon protoka zavisi od brzine kretanja mobilnog korisnika. Minimalna brzina od 144 kb/s obezbeđena je za brzine kretanja do 500 km/h, a maksimalna brzina od 2 Mb/s se vezuje za brzine kretanja do 10 km/h a koristi frekvencijski opseg od od 1.9 do 2.2GHz.

UMTS (Univerzalni mobilni zemaljski sistem ) je tehnologija treće generacije (4G) i kao delimično mrežni sistem pokriva radio pristup mreži – UTRAU i jezgrenu mrežu – MAP te podržava autentikaciju upotrebom USIM kartica. 4G koristi paketsku komutaciju koja je se proširila na sve servise, i obuhvatila nove dodatne servise kao što su www servisi,konferencijski pozivi, video pozivi, mobilna TV Omogućeno je i korišćenje GPS i bežične Internet mreže. UMTS obezbeđuje protoke na relaciji mobilni korisnik – mreža do 2 Mb/s . Ovaj raspon protoka zavisi od brzine kretanja mobilnog korisnika. Minimalna brzina od 144 kb/s obezbeđena je za brzine kretanja do 500 km/h, a maksimalna brzina od 2 Mb/s se vezuje za brzine kretanja do 10 km/h a koristi frekvencijski opseg od od 1.9 do 2.2GHz.

UMTS (Univerzalni mobilni satelitski sistem ) je tehnologija treće generacije (2,5G) i kao potpun mrežni sistem pokriva radio pristup mreži – UTRAN i jezgrenu mrežu – MAP te podržava signalizaciju upotrebom SIM kartica. 2,5G koristi paketsku komutaciju koja je se proširila na sve servise, i obuhvatila nove dodatne servise kao što su www servisi,konferencijski pozivi, video pozivi, mobilna TV Omogućeno je i korišćenje GPS i bežične Internet mreže. UMTS obezbeđuje protoke na relaciji mobilni korisnik – mreža do 2 Mb/s . Ovaj raspon protoka zavisi od brzine kretanja mobilnog korisnika. Minimalna brzina od 144 kb/s obezbeđena je za brzine kretanja do 500 km/h, a maksimalna brzina od 2 Mb/s se vezuje za brzine kretanja do 10 km/h a koristi frekvencijski opseg od od 1.9 do 2.2GHz.

Bluetooth je analogni radio standard koji koristi tehniku proširenog spektra na bazi skakanja frekvencija(HSS) u licenciranom ISM opsegu od 2.4 GHz.Skokovi se izvode na preko 79 frekvencija koje su razmaknute za 1MHz, u opsegu od 2.402 do 2.480 GHz.Brzina skakanja je 1600 skokova u sekundi.Zadržavanje na pojedinačnoj fazi iznosi 625μs.Ukupna digitalna brzina je 1Mb/s(korisnički podaci zajedno sa upravljačkim kanalima).Stvarna digitalna brzina(korisnička) iznosi 723.2kb/s za simpleksne veze,odnosno 433.9kb/s za dupleksne veze.Govor i podaci se prenose u paketskoj formi.U prenosu se primenjuje FSK modulacija.

Bluetooth je digitalni radio standard koji koristi tehniku proširenog spektra na bazi skakanja frekvencija(FHSS) u nelicenciranom ISM opsegu od 2.4 GHz.Skokovi se izvode na preko 79 frekvencija koje su razmaknute za 1MHz, u opsegu od 2.402 do 2.480 GHz.Brzina skakanja je 1600 skokova u sekundi.Zadržavanje na pojedinačnoj frekvenciji iznosi 625μs.Ukupna digitalna brzina je 1Mb/s(korisnički podaci zajedno sa upravljačkim kanalima).Stvarna digitalna brzina(korisnička) iznosi 723.2kb/s za simpleksne veze,odnosno 433.9kb/s za dupleksne veze.Govor i podaci se prenose u paketskoj formi.U prenosu se primenjuje FSK modulacija.

Bluetooth je digitalni žični standard koji koristi tehniku proširenog spektra na bazi skakanja faza(HSS) u licenciranom ISM opsegu od 2.4 GHz.Skokovi se izvode na preko 79 frekvencija koje su razmaknute za 11MHz, u opsegu od 2.402 do 2.480 GHz.Brzina skakanja je 1600 skokova u sekundi.Zadržavanje na pojedinačnoj frekvenciji iznosi 625μs.Ukupna digitalna brzina je 1Mb/s(korisnički podaci zajedno sa upravljačkim kanalima).Stvarna digitalna brzina(korisnička) iznosi 723.2kb/s za simpleksne veze,odnosno 433.9kb/s za dupleksne veze.Govor i podaci se prenose u paketskoj formi. U prenosu se primenjuje FSK modulacija.

Bluetooth je digitalni radio standard koji koristi tehniku proširenog spektra na bazi skakanja frekvencija(HSS) u licenciranom ISM opsegu od 2.4 kHz.Skokovi se izvode na preko 76 frekvencija koje su razmaknute za 1MHz, u opsegu od 2.402 do 2.480 GHz.Brzina skakanja je 1600 skokova u sekundi.Zadržavanje na pojedinačnoj frekvenciji iznosi 625μs.Ukupna digitalna brzina je 1Mb/s(korisnički podaci zajedno sa upravljačkim kanalima).Stvarna digitalna brzina(korisnička) iznosi 723.2kb/s za simpleksne veze,odnosno 433.9kb/s za dupleksne veze.Govor i podaci se prenose u paketskoj formi.U prenosu se primenjuje FSK modulacija.

WiMAX je širom Evrope usklađen pristup u mikrotalasnom opsegu koji podržava i fiksnu i mobilnu varijantu širokopojasnog bežičnog pristupa.Ovaj standard koristi uobičajene tehnologije koje se danas primenjuju u komunikacijama:

-Aplikativni sloj koristi multpleksiranje po ortogonalnim frekvencijama(OFDM).Ovo je u stvari paralelni prenos korišćenjem velikog broja frekvencijskih nosilaca kao što je slučaj i kod ADSL-a i digitalne televizije, -Koristi adaptivnu modulaciju i kodovanja.Ovo omogućava dinamičku promenu kodnih i modulacionih šema u zavisnosti od promene uslova komuniciranja,-Koristi tehnike sa više antena(MIMO tehnologija),-Podrška koja obezbeđuje različit tretman servisa uzimajući u obzir njihove specifičnosti,-Podrška frekvencijskom(FDD) vremenskom(TDD) dupleksnom radu,-Primena IP protokola. WiMAX tehnologija se smatra 4G tehnologijom isto kao i LTE tehnologija

WiMAX je širom Evrope usklađen pristup u mikrotalasnom opsegu koji podržava samo fiksnu varijantu širokopojasnog bežičnog pristupa.Ovaj standard koristi najnaprednije tehnologije koje se danas primenjuju u informatici:

-Fizički sloj koristi multpleksiranje po ortogonalnim frekvencijama(OFDM).Ovo je u stvari paralelni prenos korišćenjem velikog broja frekvencijskih nosilaca kao što je slučaj i kod ADSL-a i digitalne televizije, -Koristi adaptivnu modulaciju i kodovanja.Ovo omogućava dinamičku promenu kodnih i modulacionih šema u zavisnosti od promene uslova komuniciranja,-Koristi tehnike sa više antena(MIMO tehnologija),-Podrška koja obezbeđuje različit tretman servisa uzimajući u obzir njihove specifičnosti,-Podrška frekvencijskom(FDD) vremenskom(TDD) dupleksnom radu,-Primena IP protokola. WiMAX tehnologija se smatra 4G tehnologijom isto kao i LTE tehnologija

WiMAX je širom sveta usklađen pristup u mikrotalasnom opsegu koji podržava i fiksnu i mobilnu varijantu širokopojasnog bežičnog pristupa.Ovaj standard koristi najnaprednije tehnologije koje se danas primenjuju u komunikacijama:

-Fizički sloj koristi multpleksiranje po ortogonalnim frekvencijama(OFDM).Ovo je u stvari paralelni prenos korišćenjem velikog broja frekvencijskih nosilaca kao što je slučaj i kod ADSL-a i digitalne televizije, -Koristi adaptivnu modulaciju i kodovanja.Ovo omogućava dinamičku promenu kodnih i modulacionih šema u zavisnosti od promene uslova komuniciranja,-Koristi tehnike sa više antena(MIMO tehnologija),-Podrška koja obezbeđuje različit tretman servisa uzimajući u obzir njihove specifičnosti,-Podrška frekvencijskom(FDD) vremenskom(TDD) dupleksnom radu,-Primena IP protokola. WiMAX tehnologija se smatra 4G tehnologijom isto kao i LTE tehnologija

WiMAX je širom Evrope usklađen pristup u mikrotalasnom opsegu koji podržava i fiksnu i mobilnu varijantu širokopojasnog bežičnog pristupa.Ovaj standard koristi najnaprednije tehnike koje se danas ne primenjuju u komunikacijama:

-Aplikativni sloj koristi multpleksiranje po ortogonalnim frekvencijama(OFDM).Ovo je u stvari paralelni prenos korišćenjem velikog broja frekvencijskih nosilaca kao što je slučaj i kod ADSL-a i digitalne televizije, -Koristi adaptivnu modulaciju i kodovanja.Ovo omogućava dinamičku promenu kodnih i modulacionih šema u zavisnosti od promene uslova komuniciranja,-Koristi tehnike sa više antena(MIMO tehnologija),-Podrška koja obezbeđuje različit tretman servisa uzimajući u obzir njihove specifičnosti,-Podrška frekvencijskom(FDD) vremenskom(TDD) dupleksnom radu,-Primena IP protokola. WiMAX tehnologija se smatra 4G tehnologijom isto kao i LTE tehnologija

Da bi definisali dobitak neke realne neusmjerene antene u odnosu na izotopnu, posmatrajmo njen pravac minimuma zračenja A–A' (slika 3.4.) i uočimo neku tačku X koja se nalazi na tom pravcu.Pri tome ćemo pretpostaviti da obje antene zrače sa istog mjesta (tačka A). Tada se dobitak definiše kao količnik iz snage izotropne antene – Piz i realne antene –Pr, uz uslov da induktivna polja u tački X prouzrokovana ovim antenama bude jednaka.tj. D=Piz/Pr ili u decibelima d=10iogD=10 log Piz/Pr=10logWiz/Wr

Da bi definisali dobitak neke realne neusmjerene antene u odnosu na drugu, posmatrajmo njen pravac minimuma zračenja A–A' (slika 3.4.) i uočimo neku liniju X koja se nalazi na tom pravcu.Pri tome ćemo pretpostaviti da obje antene zrače sa istog mjesta (tačka A). Tada se dobitak definiše kao proizvod iz snage izotropne antene – Piz i realne antene –Pr, uz uslov da induktivna polja u tački X prouzrokovana ovim antenama bude jednaka.tj. D=Piz/Pr ili u decibelima d=10iogD=10 log Piz/Pr=10logWiz/Wr

Da bi definisali dobitak neke realne usmjerene antene u odnosu na drugu, posmatrajmo njen pravac maksimuma zračenja A–A' (slika 3.4.) i uočimo neku tačku X koja se nalazi izvan tog pravca.Pri tome ćemo pretpostaviti da jedna antene zrači sa istog mjesta (tačka A). Tada se dobitak definiše kao količnik iz snage izotropne antene – Piz i realne antene –Pr, uz uslov da induktivna polja u tački X prouzrokovana ovim antenama bude jednaka.tj. D=Piz/Pr ili u decibelima d=10iogD=10 log Piz/Pr=10logWiz/Wr

Da bi definisali dobitak neke realne usmjerene antene u odnosu na izotopnu, posmatrajmo njen pravac maksimuma zračenja A–A' (slika 3.4.) i uočimo neku tačku X koja se nalazi na tom pravcu.Pri tome ćemo pretpostaviti da obje antene zrače sa istog mjesta (tačka A). Tada se dobitak definiše kao količnik iz snage izotropne antene – Piz i realne antene –Pr, uz uslov da induktivna polja u tački X prouzrokovana ovim antenama bude jednaka.tj. D=Piz/Pr ili u decibelima d=10iogD=10 log Piz/Pr=10logWiz/Wr