Revizijski Rizici i Kontrole

Kada se prihvatljiv nivo detekcionog rizika smanji

• Suštinski testovi treba da budu obimniji.

• Suštinski testovi treba da budu manje obimni.

• Kontrolni testovi treba da budu sveobuhvatniji.

• Kontrolni testovi treba da budu manje sveobuhvatni.

Inherentni rizik i kontrolni rizik se razlikuju od detekcionog rizika po sledećem:

• Proizilaze iz neadekvatne primene revizijskih testova.

• Mogu se proceniti u kvantitativnim ili kvalitativnim izjavama.

• Postoje nezavisno od revizije finansijskih izveštaja.

• Mogu se menjati pod kontrolom revizora.

Na bazi revizijskih dokaza koji su pribavljeni i ocenjeni, revizor odlučuje da poveća ocenjeni nivo kontrolnog rizika u odnosu na prvobitno utvrđeni. Da bi dostigao isti nivo ukupnog revizijskog rizika, revizor:

• Smanjuje suštinske testove.

• Smanjuje detekcioni rizik.

• Povećava inherentni rizik.

• Povećava nivo materijalnosti.

Veza između kontrolnog rizika i detekcionog rizika je:

• Inverzna.

• Direktna.

• Irelevantna.

• Nepraktična za određivanje.

U kojoj od sledećih situacija će revizor imati izbor između davanja mišljenja sa rezervom ili uzdržavajućeg mišljenja?

• Nije sprovedeno knjiženje koje je materijalno beznačajno.

• Revizor procenjuje da je sistem interne kontrole slab.

• Klijent revizije nije prvilno obračunao cenu koštanja gotovih proizvoda.

• Revizor nije prisustvovao prebrojavanju zaliha i nije u mogućnosti da dobije dovoljno dokaza o zalihama kroz druge revizorske procedure.

Koji od sledećih faktora ne ukazuje na visok inherentni rizik?

• Poslovni rezultati koji su veoma osetljivi na ekonomske faktore.

• Značajne greške otkrivene u prethodnim revizijama.

• Velike količine imovine.

• Česte promene u menadžmentu.

Kompetentno i nezavisno obavljanje revizije ne uključuje:

• Posedovanje tehničkog znanja za obavljanje angažmana

• Konsultovanje sa zaposlenima klijenta kada je potrebna dodatna tehnička stručnost.

• Konsultovanje sa spoljnim stručnjacima kada je potrebna dodatna tehnička stručnost.

• Kontinuirano profesionalno obrazovanje revizora.

Značaj ustanovljavanja profesionalne etike ogleda se primarno u potrebi da se:

• Smanji verovatnoća da članovi profesije budu tuženi za neadekvatan rad.

• Demonstrira prihvatanje odgovornosti profesije za rad u javnom interesu.

• Osigura da svi pripadnici profesije rade sa približno istim nivoom kompetentnosti.

• Obezbedi lojalnost pripadnika profesije prema firmama i kolegama.

Prema Etičkom kodeksu, ako revizorska firma otkrije da postoji pretnja po nezavisnost u vezi sa trenutnim revizorskim angažmanom, ona treba da:

• Odmah prekine angažman.

• Obavesti regulatorno telo.

• Obelodani problem na sajtu revizorske firme.

• Proceni značaj pretnje i primeni odgovarajuće zaštitne mere.