Otvoreni podaci

ДИГИТАЛНА
ПИСМЕНОСТ

Интернет је у широкој употреби.
3,5 милијарди корисника интернета

Интернет је у широкој употреби

​

​Подаци

​Подаци

​Подаци

​Подаци

​Подаци

Multiple Select

Податак који обрађујемо на рачунару (на пример у екселу) може да буде у облику:

(можеш да изабереш више тачних одговора)

• Један број

• Табела бројева

• Више бројева

• Текст

Multiple Select

Под обрадом података се подразумева:

(можеш да изабереш више тачних одговора)

• Сортирање

• Филтрирање

• Сумирање

• Представљање података дијаграмом

Multiple Choice

Обрадом података се добија:

• Оцена у школи

• Чоколада

• Информација

На данашњем часу:

• шта су лични подаци

• шта су отворени подаци и какве везе има борба против корупције

са отварањем података

• да ли можеш зарадити добре паре ако си стручњак за обраду података

• зашто ће човек увек бити паметнтији од робота

​Лични подаци

Open Ended

На интернету често остављамо своје личне податке. Које?

Лични подаци су:

• име и презиме,
• јединствени матични број грађана (ЈМБГ),
• адреса,
• имејл адреса,
• број телефона,
• број личне карте,
• број пасоша
• подаци из здравственог картона
• слике , видео записи
• историја претраге на интернету...

​Свака институција, организација или компанија, која је у законској обавези да нам утврди идентитет пре него што нам испоручи услугу (школа, банка, интернет провајдер) прикупља податке о нама. Такође, продавци разне робе, на основу уговора или наше дозволе, имају податке о, рецимо, нашој адреси на коју ће нам испоручити производ или број нашег телефона.

Open Ended

Погледај у свој мобилни телефон па наведи неколико компанија чије „бесплатне“ сервисе користиш, а заправо су плаћени остављањем твојих личних података.

3,5 милијарди корисника интернета

Инкогнито мод

​Инкогнито мод (или приватни режим) је опција у интернет прегледачима која омогућава корисницима да претражују интернет без чувања историје претраге, колачића или података унетих у формуларе. Можете га пронаћи у прегледачима као што су Google Chrom, Mozilla Firefox, Microsoft Edge и други.

​Инкогнито мод

Kада користите инкогнито мод:

✅ Прегледач не чува историју претраге, што значи да након затварања прозора нико на том рачунару неће моћи да види које сте сајтове посећивали.

✅ Kолачићи и подаци са сајтова се бришу након затварања прозора, тако да се нећете аутоматски пријавити на сајтове које сте користили.

✅ Преузети фајлови остају на уређају, али се не приказују у историји преузимања у прегледачу.

​Инкогнито мод

Колико је сигуран?
​❌ Не скрива вас од школске мреже, провајдера интернета или администратора система – они и даље могу да виде које сајтове посећујете.

❌ Не штити од вируса, злонамерних сајтова или праћења оглашивача изван сесије – ако се пријавите на Google, Facebook или неки други налог, сајтови и даље могу да прате ваше активности.

❌ Не чини вас анонимним – ваша ИП адреса и даље може бити видљива.

Kада је користан?

✅ Kада користите туђи рачунар и не желите да остану ваши подаци.

✅ Kада желите да тестирате сајтове без утицаја колачића (нпр. како изгледа сајт без пријаве).

✅ Kада тражите информације које не желите да остану у историји претраге.

​Инкогнито мод

​Инкогнито мод

​📢 Закључак:
Инкогнито мод пружа одређени ниво приватности, али није алат за потпуну анонимност или сигурност на интернету.

Open Ended

Ко све прикупља податке о нама?

Заштита података о личности је регулисана
законом

• Користећи информационе и комуникационе технологије, свако од нас, свесно или несвесно, оставља прегршт личних података на интернету, који у 21. веку представљају „дигиталну нафту“ и заправо валуту којом плаћамо одређене услуге. Тако лични подаци заврше углавном у поседу корпорација и оглашивача који кроз прикупљање података прате понашања корисника интернета и персонализују претраге, огласе и медијске садржаје за сваког корисника.

• Личне податке остављамо и на огласним таблама, кроз радне биографије које предајемо приликом запошљавања, приликом уписа у школу итд.

Интернет „cookies“

Колачићи на интернету прате и бележе посете и податке унете на том сајту. Колачићи заправо представљају текстуалне фајлове који се чувају на веб-прегледачима када посетимо неку страницу.

Помоћу колачића веб-страница може запамтити наше активности и аутоматски их применити следећи пут када посетимо исту веб-страницу. Могу се користити нпр. за памћење лозинки или форми које смо претходно попуњавали.

Интернет „cookies“

Уопштено посматрано сврха колачића није злонамерна, нису штетни и не носе вирусе, али могу угрозити нашу приватност јер преко њих заинтересовани корисник може да има увид у веб-стране које смо посећивали, да тако бележи наша интересовања и навике и на тај начин прави профил корисника интернета, а те информације о нама прода некој трећој страни која ће нам сервирати рекламе.

Дигитални траг

• интернет претрага

• комуникација

• постови или други садржаји (аудио или видео записи, слике...) који се објављују на интернету

• лајковање разних садржаја на интернету

• колачићи које си прихватио/ла

• подаци за отварање налога...

Лични подаци деце

• Штите се посебним законом Конвенција УН о правима детета

• Где год се дају подаци о деци, тражи се посебна сагласност

(екскурзије, излети, објављивање резултата са такмичења...)

Зашто за неке активности на интернету постоје узрасна ограничења?

Open Ended

Нико те неће штитити ако ти сам не предузмеш неке кораке.
Шта мислиш, како можеш да се заштитиш?

Како да се заштитиш?

• Никада не дај информације о себи на интернету. Пре него што нешто о другима и себи објавиш, размисли коме ће све те информације бити доступне и колико дуго.

• Не објављуј фотографије које откривају много података о теби. Пре него што објавиш своју фотографију, размисли које податке о теби она садржи.

• Никоме, осим својим родитељима, немој да дајеш своју лозинку. Твоја лозинка је као кључ од твог стана – не дели се ни са ким.

• Када приметиш информације о себи због којих се осећаш непријатно, обавести своје родитеље.

Како да се заштитиш?

• Немој да „кликнеш“ ни на једну понуђену могућност на интернету, док се не консултујеш са родитељима или наставницима. Сваки пут када се на интернету појави захтев да оставиш своје податке, прво провери са одраслима да ли је за тебе добро да то урадиш.

• Никада немој да објавиш о себи и другима ништа због чега би једног дана могао/ла да се стидиш.

• Мисли, пре него што постујеш!!!

Да ли знаш шта је то
КОРУПЦИЈА?

Корупција (са лат. corruptio — „подмитљивост, поткупљивост, поквареност”) подразумева незаконито коришћење друштвеног и државног положаја и моћи ради стицања сопствене користи.

​Буџет једне државе представља новац којим та држава располаже. Он се највећим делом пуни из пореза, а њиме се финансирају опште потребе друштва (рецимо плате наставника, лекара, полицајаца, војника…).

У државама са високим степеном корупције безочно се поткрада буџет (директно или кроз утају пореза), држава постаје све сиромашнија, све је мање новца за школство, здравство, војску и полицију, и тако држава пропада. Зато је борба против корупције један од основних задатака сваког друштва.

​Један могући начин да се решимо корупције је кроз независне институције у којима седе обични грађани који наоружани знањем и подацима указују на проблеме у друштву. Зато је изузетно важно за свако друштво да сви подаци о трошењу народног новца буду и јавно доступни! Другим речима, да сви такви подаци буду отворени и за јавност!

Текст о корупцији и буџету је преузет са https://petlja.org/sr-Latn-RS/

Отворени подаци

Подаци, подаци, подаци...
И све их је више!

географија

култура

наука

финансије

статистика

метееорологија

природа

транспорт

​ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ

​Отворени подаци (енг. open data) су јавно доступни подаци (објављени јавно на интернету).
Они су слободно доступни свима и свако може да им приступи, да их обрађује и да их користи без надокнаде.

Отворени подаци се могу користит на
било који начин, за било које сврхе,
без ауторских ограничења и механизама
контроле, чак могу да се поново даље
објављују. Потребно је само да се
наведе извор.

Примери отворених података:

• Државе прикупљају велике податке о грађанима.

• Фирме скупљaју податке о производњи и продаји својих производа, приходима, запосленима и слично.

• Модерне ИКТ технологије генеришу велике сетове података: на Гугл претраживачу се обави око 40.000 претрага сваке секунде, што генерише податке о претраживању од 1.2 трилиона годишње (колачићи, код корисника и слично).

• Сетови података који се генеришу нпр. за заузета и слободна места у јавној гаражи за све гараже у великом граду, када се за сваки минут времена чува податак о заузетости је пример за велики сет података.

• Прикупљане великог броја података о оболелима широм света током пандемије.

​ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ

ТРАНСПАРЕНТНОСТ

ПРЕПОЗНАВАЊЕ НЕЈЕДНАКОСТИ

ЈАЧА СЕ ПРЕДУЗЕТНИШТВО

САРАДЊА

​Државе отварају податке да би обезбедиле „транспарентност јавне управе“, тј. да обезбеде да се грађани информишу о функционисању државе на систематски начин.

Категорије отворених података

• Гео-подаци: помажу у стварању мапа

• Подаци о култури: омогућавају преглед културних добара и баштине једне земље и најчешће се налазе у галеријама, библиотекама, музејима и архивама.

• Научни подаци

• Финансијски подаци: трошкови и приходи владе, подаци са берзе о акцијама и деоницама.

• Метеоролошки подаци: доступни су уз помоћ сателита и других извора за праћење климатских услова и прогнозирање временских прилика.

• Подаци о животној средини: тичу се природних добара попут река, мора или планина, заштићених зона природе, као и њиховог загађења

• Подаци о раду државних органа

Шта нису отворени подаци?

• лични подаци, информације које се односе на конкретне особе,

• подаци чија је употреба под оправданим рестрикцијама заштите ауторских права, из безбедносних или комерцијалних разлога, и слично.

Зашто је ово важно?

Отварање података

• „Отварање података“ је јавно објављивање података у машински читљивом облику (који омогућава електронску обраду). Врши се да би се обезбедило њихово вишеструко коришћење.

• Отварањем података се може се остварити и економска добит јер се доступношћу отворених података стварају додатни услови за развој иновација и привредних грана за које су доступни отворени подаци. Остварује се напредак науке, спречава корупција.

• Отварање података у Србији – државни портал отворених података: https://data.gov.rs/sr/discover/

BIG DATA

Размисли...

• Да ли су сви подаци на интернету заштићени ауторским правима?

• Да ли постоје подаци које је дозвољено користити?

• Да ли је важно да постоје подаци који су слободни за коришћење? Зашто?

• Да ли су сви подаци на интернету поуздани?

„Big Data“ је појам који настаје са наглим напретком у развоју рачунарске технологије када се стекла могућност да се прикупљају изузетно велики сетови података (енг „big data“). Обрада ових огромних сетова података представља већи изазов него њихово сaкупљање јер тражи велике рачунарске ресурсе. Зато је обрада великих сетова података нови изазов за науку која се бави обрадом података.

BIG DATA

Facebook Data Centar u Lulei, Švedska
Smešten blizu Arktičkog kruga, ovaj data centar koristi hladnu klimu za efikasno hlađenje servera.


Telefónica Data Centar u Alkalá, Španija
Ovaj data centar zauzima površinu od 65.700 kvadratnih metara i sadrži brojne servere i opremu za obradu podataka. ​

BIG DATA

Професије у вези са подацима

• Конструктор базе података је задужен да у сарадњи са стручнимлицима за област података који се чувају у бази, осмишљава које све податке треба да чува база и у ком облику (текст, цифра, аудио запис, слика и др.) и какве све везе треба да постоје између података.

• Администратор базе података је задужен да редовно
одржава базе (ажурира софтвер, даје или укида приступ бази
за лица која раде у фирми и др.) и врши извлачење података.

• Обрађивач података је задужен да на основу извода података
из базе изврши анализу.

Ово су врло уносна занимања!

​Укратко:

- лични подаци су само твоји и не треба да их "сејеш"
свуда по интернету,
- отворени подаци су јавно доступни и унапређују друштво, науку и сарадњу између држава,
- отварањем података се државе боре против корупције,
- "Велики подаци" су назив за групу технологија која се бави великим количинама података,
- нека од занимања која се баве подацима су данас врло тражена и добро плаћена.